Mnogima koji su u invalidskim kolicima organizacija letovanja predstavlja pravi izazov jer teško dolaze do pravih informacija o smeštaju i plažama koje su prilagođene osobama sa invaliditetom.

Tekst u nastavku, koji je preuzet sa bloga Marka Veličkovića Samo kolica i put, opisuje organizaciju letovanja iz ličnog iskustva osobe sa invaliditetom i na najbolji način ilustruje sa kakvim poteškoćama se osoba u kolicima susreće prilikom odabira destinacije za putovanje.

“Svako ko se kroz život vozi u kolicima zna kako je teško organizovati neko putovanje. Još je teže doći do pravih informacija, jer ljudi širom ovog našeg globalnog sela ne znaju šta pristupačnost u praksi stvarno znači. Zato se svakog leta cela porodica pretvori u detektivsku agenciju i počinje potraga koja traje više meseci. Čitaju se forumi, gledaju se reportaže, sve slike i katalozi skeniraju se lupom da nam ne bi promakle stepenice i tako redom. Onda se mora proveriti širina vrata, da li kolica mogu da prođu, proverava se okolina, da li ima staza ili je apartman okružen šljunkom. Da li uopšte mogu da priđem krevetu i tako redom. Onda slede kviz pitanja koje nijedan zaposleni u turizmu nije u stanju da odgovori, jer jednostavno ne zna na sta treba da obrati pažnju.

Ono što je najveći problem u Grčkoj su kupatila. Uvek su mala i nekad je potrebna teška gimnastika da se dođe do toaleta. Razumem Grke. U kupatilima se štedi na prostoru. U suštini ja smeštaj moram da biram na osnovu ove prostorije pod uslovom da je apartman u prizemlju. Tokom godina razvili smo, moja porodica i ja, gomilu kreativnih rešenja kako da se neke prepreke prevaziđu ali nismo svemogući. Ni sam ne znam koliko tuđih slika pregledam sa nasmejanim turistima ne bi li uočio u pozadini prilaz plaži, dok je rampa na bazenu misaona imenica. Bilo bi lepo kada bi svi koji putuju mogli da budu izvor informacija. Negde je neko video rampu, negde je neko bio smešten u apartmanu sa pristojno VELIKIM toaletom. Meni i sličnima bi to mnogo značilo. Nije tačno da točkasi ne putuju samo nemaju prave informacije. U međuvremenu ja nastavljam dalje, nekad se opećem a nekad ne. Ali Veličkovići toliko vole Grčku da joj sve opraštamo.”

Najveći broj plaža u Grčkoj nije prilagođen osobama sa invaliditetom, ali dobra je vest da se sve više opština uključuje u realizaciju projekata o omogućavanju lakšeg pristupa plažama osobama u invalidskim kolicima, slabo pokretnim i slabovidim.

Nea Proponitida je opština koja je obezbedila i postavila toalete i tuševe prilagođene osobama sa invaliditetom, kao i drvene staze, staze sa šinama i amfibijska kolica. Plaže koje su ovako opremljene su Sahara, gradska plaža u Nea Kalikratiji, Mikonjatika, Agia Mama, Nea Potidea, Nea Moudania, Dionisiou, Nea Flogita i Nea Plagia.

Na ostrvu Alonisos na dve plaže (Milia i Glifa) postoje staze za osobe sa invaliditetom do vode.

U severnom Egeju 20 plaža na 15 ostrva imaju po dva amfibijska kolica, po jedna staza sa šinama i staza do suncobrana i ležaljki, kao i po jedan kabina za presvlačenje i toalet.

Ostrva na kojima postoji sve gore pomenuto su: Sifnos (plaža Kamares), Thira (plaža Kamari), Naksos (plaža Agios Prokopios), Ios (plaža Milopotamos), Paros (Hrisi Akti), Mikonos (Kalafatis), Antiparo (A’Psaraliki), Siros (Kini), Andros (Batsi), Tinos (Kinia), Rodos (Jalisos, Tsambika, Faliaraki, Eli), Kos (Kritika, Kardamena, Tigaki), Patmos (Kampos) i Kalimnos (Kasonia i Nea Paralia - Pothia).

Na Kritu gradske plaže u Iarepetra, Iraklion, Retimno i Hania (Agia Marina) imaju staze sa šinama i drvene staze do mora, kao i toalete i kabine za presvlačenje.

Od 2016. godine i plaža Neraida u Loutrakiju ima rampu.

Ostrvo Krf je najnaprednije što se tiče brige o turistima ali i lokalnom stanovništvu sa invaliditetom.

Do 2019. godine gotovo svaka plaža na Krfu imaće amfibijska kolica, stazu do mora i rampu.

U ovom trenutku to imaju sledeće plaže:

Dasila (pored Malibu-a), Guvia (centralna plaža), Alikes Potamos (gradska plaža), Ipsu plaža, Mon Repos, Buka Lefkimi, Agios Georgios Argiradon (pre Akvis), Moraitika pored Golden beach-a, Sidari (pored gradskog parkinga), Agios George Pagon (centralna plaža), Roda, Kasiopi i Arila (centralna plaža),

Već je poručeno još nekoliko amfibijskih kolica, a u plan je da budu postavljene i drvene staze kao i zvučni sistem za osobe koje imaju problem sa sluhom.

Na Kipru (grčki deo) sve plaže, ukupno njih 48 ima kompletno ili delimično prilagođen pristup invalidima, uz rampu (staze sa šinama) i amfibijska kolica.

U Olimpik beach-u postoji pokretna rampa ali nije u funkciji. Međutim, postoji drvena stazica do samog mora koju mogu koristiti osobe u invalidskim kolicima. Nei Pori ima takođe prilagođene i rampe i toalete, a kafići u Leptokariji drvene stazice do vode.

Na Kasandri, Pefkohori ima pokretnu rampu, Vrahos na jonskoj obali ispred kafića Serbas, Manadendri plaža na Paksosu, Stavros i Asprovalta i Nea Vrasna (Kiklades bar) u solunskoj regiji, Ligija na Lefkadi, Kalamitsa pored Kavale, Nea Epivates pored Soluna.