Još jedna letnja sezona je iza nas. Nama, u poslovnom smislu, 11. po redu. Ne možemo da ne primetimo da se dosta toga u Grckoj promenilo od 2005. godine. Nešto na bolje, ali nešto i na gore, bar po nama. Procitajte deo naših ovogodišnjih utisaka u tekstu ispod, a vas molimo da nam napišete vaše u komentaru.

Pred početak svake sezone pojave se vesti o krizi, nestašici goriva, praznim rafovima, štrajkovima... Ove godine bila je aktuelna migrantska kriza. Nikada, međutim, takve priče nisu bile potpuno realne. Tako smo i ove godine "preživeli" migrantsku krizu, a da baš nijedan primer problema sa migrantima nije zabeležen.

Jun je ove godine bio najprijatniji za letovanje otkad mi pamtimo. More je bilo veoma toplo, dok je temperatura vazduha bila taman kako treba. Turista je bilo, međutim, nešto manje nego što se očekivalo. Možda baš zbog pomenute migrantske krize, jer su turisti sačekali sa rezervacijama dok ne vide šta će se po tom pitanju dalje dešavati. Čak je i početak jula zatajio. Daleko od toga da je bilo prazno, ali očekivala se veća posećenost.

Nešto pre sredine jula letovališta su se napunila toliko da je bilo gotovo nemoguće pronaći slobodnu sobu i na manji broj dana. Takva popunjenost kapaciteta trajala je sve do 10. septembra. Nama je bilo teže da pronađemo slobodan smeštaj gostima 1. septembra nego 1.jula. Septembar je bio odličan pa se sezona produžila sve do kraja meseca. Letovališta su bila posećena čak i početkom oktobra o čemu smo vas izveštavali putem fejsbuka.

Elem, čim se završila prethodna sezona (2015) koja je bila više nego odlična, dobili smo nove cenovnike smeštaja za 2016. sa znatno povišenim cenama. Dok su porez i pdv neznatno povišeni, cene smeštaja su značajno skočile. Naravno da razumemo da je povišena i cena struje, vode... ali OPET! Cene smeštaja skočile su po nama neopravdano i to najviše na Sitoniji gde su svi smeštaji listom podigli cene za 10 ili 20 posto, a bilo je i onih koji su podigli za 30 ili čak 40 posto. Na Tasosu je poskupljenje bilo nešto blaže.

I pored toga što smo na neki način direktno pogođeni ovim poskupljenjem za njega postoji objašnjenje ili možda opravdanje. Potražnja za smeštajem je zaista ogromna. Sa popularizacijom internacionalnih sajtova poput sajta "booking.com" tržište je značajno prošireno. Vlasnici su dobili priliku da prodaju smeštaj turistima iz svih zemalja na svetu, uključujući i one bogate. Takva reklama koja se otisnula u svet podigla je potražnju, a visoke cene odjednom su počele odlično da prolaze. Iako su turisti iz naše zemlje i dalje najbrojniji u severnoj Grčkoj, dovoljno je to što su ostali brojniji za 20% da cene skoče.

Osim jakih sajtova, na veću potražnju, a samim tim i na cene, uticala je i situacija u Turskoj i još nekim islamskim državama. Ruski turisti su se preorjentisali na Grčku, ali i mnogi drugi, Nemci, Englezi... Sve ovo je lepo naišlo na ruku vlasnicima smeštaja u Grčkoj. I naravno, svako bi u njihovoj situaciji podigao cene, što da ne, "jer tako su u mogućnosti" :)

Ono što se, međutim, javlja kao problem, po nama, jeste odnos cene i kvaliteta. Smatramo da u ovom trenutku visinu cene ne prati kvalitet smeštaja. I dalje ne možemo prihvatiti činjenicu da je za 50€ po danu u sezoni gotovo nemoguće pronaći dobar smeštaj. Na potezu od Stavrosa do Kavale retko koji smeštaj ima obezbeđene peškire, a o čišćenju da ne govorimo. Internet signal je u većini smeštaja u severnoj Grčkoj dovoljan samo za slanje poruka putem viber-a. Za sve više od toga, a posebno za obavljanje ozbiljnijeg posla je praktično neupotrebljiv.

Kuda ovo vodi? Postoji mogućnost da se prosto ovaj trend rasta cena zaustavi tako što će se jedan deo turista okrenuti drugim destinacijama, Španiji, Italiji, Turskoj koje imaju dosta toga da ponude po, sada već, sličnim cenama i da će se tako cene iznivelisati i ostati na nekom realnom nivou.

A druga mogućnost jeste da se trend poskupljenja nastavi, jer svakako Grčka ima mnogo toga da ponudi, a potražnja je velika zbog prednosti letovanja u Grčkoj koje su svima nama dobro poznate. Šta će se dalje dešavati, vreme će pokazati. U svakom slučaju sigurni smo da će Grčka uvek biti tražena i vrlo posećena destinacija. Možda jedino postane preskupa za jedan sloj našeg stanovništva. Mi sada za narednu sezonu očekujemo još više cene, a istovremeno smatramo da će to biti greška vlasnika. Uosatlom, znaćemo vrlo brzo.

Još jedan trend koji nam se ne dopada jeste sve popularnija politika "obavezne minimalne konzumacije" prilikom iznajmljivanja ležaljki na plažama.

Jasno nam je da su beach barovi tu da zarade, ali ako su zarađivali godinama po jednostavnom principu - poručiš piće dobiješ ležaljku, zašto bi sada menjali i uslovljavali svoje goste minimalnom konzumacijom. Razumemo da je razlog tome veća zarada i nju verovatno i dobiju, ali se nešto i izgubi. Možda ne izgube vlasnici kafića lično, jer gostiju koji prihvataju njihove uslove uvek ima, ali smatramo da destinacije time gube na aktraktivnosti.

Pravila na nekim plažama su iz sezone u sezonu komplikovanija, menjaju se tokom jedne iste sezone više puta, a ponekad je teško i ukapirati šta se traži od gosta.

Primer Lagonisi plaže na Sitoniji. Osim što je kafić "uzurpirao" čitavu plažu, ležaljke su poređane tako da skoro da niko "sa strane" ne može da postavi svoj peškir iako zvanično ima prava. Za slobodne posetioce ostavljen je sasvim mali deo plaže, a mesta za parkiranje gotovo da i nema. Dolazak na mali deo plaže koji je za slobodne posetioce u startu vam stvara osećaj da ste posetilac druge klase.

Da ne pominjemo poniženje koje osetite ako parkirate auto na parkingu kafića a nakon toga se uputite prema "slobodnom" delu plaže. Tada budete sasečeni u koraku sa obaveštenjem da je parking samo za goste koji koriste suncobran i ležaljke. U tom slučaju možete da napustite plažu i odete na neku drugu ili da ostanete i prihvatite njihove uslove.

A njihovi uslovi su se tokom leta promenili nekoliko puta. Početkom juna postojala je opcija da uz poručeno piće dobijete ležaljku i suncobran. To je, naravno, bila najbolja opcija, bez obzira što vas konobarica u toku dana više puta obiđe i ponudi (čitaj nametne) da poručite još nešto.

Od kraja juna, politika je promenjena pa je uvedena minimalna konzumacija po ležaljci od 10€, osim za one goste u levom delu plaže koji koriste samo ležaljke ne i suncobrane, jer je u tom delu prirodni hlad. Gosti u prirodnom hladu su i dalje mogli da koriste ležaljke bez obavezujuće minimalne konzumacije.

Kasnije su, međutim, ležaljke u prvom redu odjednom dobile minimalnu konzumaciju 20€, drugi redovi su ostali na 10€, a ležaljke u pomenutom hladu 10€.

I onda lepo kada stignete na plažu i parkirate auto, još sa ulaza budete ispraćeni pogledom radnika da slučajno ne skrenete s puta i postavite svoj peškir. A kada se smestite na ležaljku morate poručiti nekoliko pića za sebe i nešto od hrane kako bi konobari prestali da se vrte oko vas dok ne ispunite bonus od 10 ili 20€. Ako poručujete jedno po jedno piće, bićete stalno na oku konobara pa je zato bolje da sve to odjednom obavite.

E tek kada završite sa svim tim "formalnostima" možete da se opustite i uživate. Ali ne do kraja dana! Ako ste sa detetom, ne možete mu dati ni breskvu ni grožđe koje ste poneli od kuće, jer to nije u skladu sa pravilima. Na ležaljkama se može konzumirati samo ono što se kupi u kafiću. Ne daj Bože da poranite na plažu i sa sobom ponesete peciva iz pekare koja ste usput kupili i planirali da ih pojedete kada stignete da ne biste gubili vreme pre plaže. Tada ćete biti "ljubazno zamoljeni" da se sklonite sa plaže kako biste sa svojom decom pojeli peciva izvan prostora kafića, jer naravno ni to "nije po pravilima" beach bara čiji ste gosti. Ako se raspravljate pokvarićete sebi dan.

Ukoliko ste na specijalnom režimu ishrane ili jednostavno ne želite da ručate u beach bar-u koji vam za ručak nudi samo brzu hrane imate tri opcije. Ili da se pomirite sa tim da ćete svojoj deci i sebi kupiti junk hranu, koja osim što je skupa nije ni sveža ni ukusna ili da gladujete ili da zaboravite sve što ste platili i oko ručka napustite plažu. Opcija da deci date hranu koju ste im pripremili kod kuće ne postoji. Možete birati između tosta, burgera ili bajate salate u najboljem slučaju. A krajem septembra kada se sezona za kafić završi, na čitav prostor stavi se katanac, pa ko želi da uđe mora da preskače ogradu ili da kruži i ide na pomenuti mali deo do kojeg vodi loš zemljani put.

Sličan je slučaj i sa plažom Agiofili na Lefkadi gde takođe postoji katanac na put ka plaži, jer je parking na plaži u nečijem vlasništvu. Tako svi koji žele da dođu do plaže krajem septembra kada parking više ne radi mogu samo da preskaču ogradu ili da se vrate nazad.

Na plaži Las Bandidas na Sitoniji minimalna konzumacija je 8€. Kako bi vlasnici bara bili sigurni da ćete tih 8€ zaista potrošiti, osmislili su, ni manje ni više, nego svoj novac :) Pre svega kada nailazite, pazite gde parkirate, jer ako ne planirate na ležaljku, bolje vam je da parkirate daleko od kafića da ne biste bili neljubazno obavešteni da je parking samo za goste kafića. Onda na samoj stazici koja vodi prema plaži bivate dočekani od strane zaposlenih ne uz reči dobrodošlice nego uz objašnjenje politike kafića. I OK, saslušate ih i prihvatite da potrošite 8€ po ležaljci, ali tu nije kraj. Onako "sponatno i neprimetno" budete skenirani da slučajno ne nosite sa sobom hranu ili vodu. Mi smo bili opomenuti za "frižiderčić" koji smo imali sa sobom, a koji je u stvari bio samo torba za foto-aparat, ali svakako smo upozoreni, jer, ipak, baš ništa ne sme biti prepušteno slučaju. Bolje je da oni kažu nego da se ispostavi da u minijaturnom "frižiderčiću" kako su oni pomislili, imamo nešto od hrane čime možemo ugroziti njihov biznis.

I naravno još uvek se niste raspremili, a konobarica već obleće oko vas sa blokčićem za porudžbinu. I tako poručite piće, odmah platite 8€ bez obzira koliko piće košta, a ona vam vrati kusur u vidu plastičnih žetona. Kafić je time svoje dobio, a vi posle vidite šta ćete sa žetonima. Možete ih potrošiti ili poneti sa sobom kao uspomenu na grčku dovitljivost, njima je, sada već, svejedno. Konobarice više ne obraćaju pažnju na vas kada ih dozivate da utopite preostale žetone, kasne jer im se ne žuri, ali opet brzinom munje reaguju ako vaš prvi komšija na ležaljci izvadi svoj keks. Onako u pola zalogaja ostaje posramljen što je uopšte pomislio da grickanje svojih keksića na plaži može biti dozvoljeno.

Vrhunac neprijatnog iznenađenja jeste beach bar u okviru smeštaja Cavo Kalamitsi u Kalamiciju gde se ležaljke naplaćuju, verovali ili ne, po satu. Mislimo da su oni apsolutni "pobednici" ove sezone.

A PsiliAmmos na Tasosu je ove godine zvanično dobio još dva bara, pa se na jednoj od najlepših plaža na Tasosu više jedva može okupati, a mesta da se spusti svoj peškir u sezoni više nema. Nekada je postojao zakon oko neophodnog razmaka između ležaljki, razmaka između barova, sada izgleda više ne važi.

Za ovako agresivnu politiku barova možemo prihvatiti objašnjenje da je zakup plaže veoma visok, da se radi o ogromnim ciframa i da su kafići prinuđeni da podignu cene, ali u tom slučaju opština koja određuje cenu zakupa treba da porazmisli o tome koliko visoki zakupi utiču na kvalitet usluge. A ako su zakupi toliko visoki zašto opština od tih "silnih" para bar nešto ne uloži u uređene divljih plaža koje se dave u đubretu.

Mi mislimo da zakupi ipak nisu toliko visoki koliko neki kafići, iz želje za većom zaradom, sprovode "diktaturu" na plaži. Prošlo je vreme kada ste mogli da poranite i da zauzmete dobro mesto na plaži. Sada možete doći i u 6 ujutro, a ležaljka uz more će čekati nekoga ko ima više novca. Raslojavanje se dešava i na plažama - to je, nažalost, tužna činjenica. Nekada se na plažu nije polazilo bez svežih bresaka, slatkog grožđa i odličnog voća po kojem je Grčka poznata, a sada je zabranjeno osim ako ne posećujete divlje plaže i ćoškove organizovanih plaža, a pitanje je kada će i preostale divlje plaže postati poluprivatne. I sve ovo ne bi bilo nimalo strašno, da je polovina Lagonisi ili neke druge plaže ostavljena za goste koji imaju svoju opremu, a ostali koji dolaze neka plaćaju i 50€ ležaljke na drugoj polovini ako žele. Ali nepostojanje izbora je ono što nam smeta i bode oči.

Da ne budemo pogrešno shvaćeni, mi ne mislimo da uređene plaže pa i skupe ležaljke ne treba da postoje. Naravno da treba, za sve one koji vole takav vid boravka na plaži, ali smatramo da svaka plaža svojim posetiocima treba i mora da ponudi izbor, naročito s obzirom na to da plaže u Grčkoj nisu i ne mogu biti ni u čijem vlasništvu.

Na sreću, još uvek je manji broj plaža "uzurpiran". Još uvek postoje plaže na kojima se može nesmetano uživati, opustiti, još uvek postoje kafići u kojima se ležaljke i suncobrani dobijaju uz poručeno piće i biće sigurno tako jos nekoliko narednih godina. A da li će trend koji smo opisali prevladati ostaje nam da vidimo. Nadamo se da neće.

Politika beach barova nije nešto što može pokvariti letovanje, ali može naterati turiste da neke plaže koje su lepe zaobilaze u širokom luku.

I pored ovih primedbi mi i dalje smatramo da je Grčka za sada najbolja opcija za letovanja u našem regionu.

Ona nas svojom lepotom uvek iznova i iznova oduševljava. Iako smo na Tasosu proveli sada jedanaesto leto, mi i dalje upoznajemo neka lepa, skrivena mesta i dalje se divimo lepoti i boji mora, atmosferi u tradicionalnim selima, ukusnoj hrani. Mi i dalje apsolutno uživamo u svakom deliću ovog predivnog ostrva. Što se Sitonije tiče uvek nas iznenadi to što "na svakom koraku" možemo otkriti neku novu plažu ili netaknutu uvalu. Pitamo se da li na tako malom prostoru igde na svetu postoji toliko raznovrsnih plaža sa predivnom prirodom u zaleđu. Kasandra je s druge strane urbana je i ima najkompletniji sadržaj za turiste. Iako smo ranije dosta slušali i čitali o Lefkadi, posetili smo je tek ove sezone i shvatili koliko je posebna i drugačija. Taman kada pomislite da more ne može biti lepše nego na Mermernoj plaži na Tasosu ili na Orange plaži na Sitoniji, ugledate Egremni i zanemite od lepote. A gradovi poput Soluna i Kavale ne mogu se opisati, potrebno ih je doživeti.

Grci vole da kažu da je Bog deleći svakom narodu po parče planete, zaboravio Grke, a kada ih se setio dao im je onaj deo koji je bio namenio sebi :)

Ovaj tekst predstavlja samo deo naših ovogodišnjih utisaka. U narednim tekstovima pisaćemo o nekim drugim, malo pozitivnijim utiscima i otkrićemo vam kako izgleda pogled na turiste, vlasnike smeštaja, smeštaj i turističke agencije iz našeg ugla, ugla posrednika koji je uvek u središtu događaja. Pisaćemo kako se mi borimo za problemima u poslu, zahtevnim turistima, svojim greškama i greškama vlasnika. Zanimaće nas i vaši planovi za narednu sezonu.

Ovim tekstom preneli smo vam lični stav, bez namere da utičemo na vaše stavove. Svoje mišljenje i iskustvo podelite sa nama u komentarima.