Po preporuci Ane Kostić, članice Nikaninog tima, kupili smo ove godine tasoski borov med. Tamne boje, drugačijeg ukusa od onih koje smo do sada imali prilike da probamo, jednom rečju odličan.

Smatrala sam da je najbolje mesto za kupovinu prodavnica pčelarskog udruženja koju smo našli obilazeći Potos. Više odgajivača formiralo je udruženje kako bi standardizovali kvalitet svojih proizvoda. Na zidu im stoji geografska karta na kojoj je predstavljen Tasos i treći prst Halkidikija. Na pitanje zašto je na karti i treći prst odgovorili su mi da su odgajivači poreklom sa Tasosa, ali da neki od njih voze svoje košnice i na Atos.

Tek posle sam počela da razmišljam o tome zašto je baš taj med tako poseban i da li je to samo dobro ustanovljena reklama. Prema čoveku na Tasosu priroda je bila izdašna u svakom pogledu. Još su antički Grci koristili med kao zaslađivač jer za drugi šećer nisu znali. Tradicija bavljenja pčelarstvom se održala, prirodno, do današnjih dana s obzirom na bogatstvo u četinarskim šumama koje pokrivaju ostrvo.

Jedan od razloga za preporuku tasoskog borovog meda leži u tome što su na Tasosu prisutne endemske vrste bora Pinus brutia koji nastanjuje priobalni deo i Pinus pallasiana koji se nalazi na većim nadmorskim visinama (Zaghi, 2008). Ima ih, naravno i na drugim lokacijama u Grčkoj, pogotovo na egejskim ostrvima, ali njihova geografska izolovanost čini i da svaka populacija nosi genetičku raznovrsnost (Panestos et al., 1998). Šumski požari su, na žalost, neminovnost koja odlikuje ovakve lokacije.

Istraživanja su pokazala da se uprkos tome četinarska šuma oporavlja zadovoljavajućim stepenom, ali da je takođe neophodna intervencija čoveka kako u planskoj sadnji, tako i merama opreza od izazivanja požara (Spanos et al., 2009). Akcenat je stavljen na borov med, kao i u celoj Grčkoj gde se 55-60% proizvodnje meda zaniva na borovom medu (omse.gr). Borov med je tip proizvoda koji se naziva medljika i kao takav je registrovan i u Grčkoj i u Srbiji (tehnologijahrane.com). Ne treba ga brkati sa proizvodima iz kućne delatnosti kojima se dodaje šećer i za čije nastajanje nije neophodan rad pčela; prozvodi načinjeni od izdanaka, pupoljaka i iglica i koji imaju izvesno lekovito dejstvo, ali se ne mogu nazvati medom.

Još jedan od razloga za preporuku tasoskog borovog leži u tome što pčele sisaju slatki ekskret kao vosak koji luči insekt Marchalina hellenica, skriven u pukotinama drveća (više na Pinus brutia a u manjem stepenu na Pinus pallasiana) i ispod belih pamučića. Ovaj insekt živi u istočnom mediteranskom regionu, uglavnom u Grčkoj i Turskoj i od 2006. godine se nalazi na evropskoj i mediteranskoj listi upozorenja za zaštitu biljaka. Kako je poslednjih godina primećen trend smanjenja količine medljike i nije otkriven uzrok pojavi koja to izaziva to je dovelo do zabrinutosti proizvođača meda. Širom Grčke proizvođači meda su počeli da veštački zaražavaju šume ovim insektom, ali je to dovelo do toga da se izgubi ravnoteža između Marchalina hellenica i njihovih prirodnih predatora tako da su šume preopterećene ovim insektom i polako umiru.

Nisam naišla na podatke da se to dešava na Tasosu i nadam se da neću nailaziti na takve podatke. Stručnjaci su opisali da s obzirom na nisku koncentraciju šećera ovaj med nije previše sladak, aroma mu je posebna i može se porediti sa aromom joda, obično ima veliki sadržaj metala i minerala (kalcijuma, magnezijuma, zinka, gvožđa, bakra it.) (honey-center.gr). Nisam znala to tako da opišem, ali mogu da se složim sa opisom.

Med koji smo kupili je odavno potrošen, ali sam volela da uzmem kašiku meda i zamislim kako me to približava mestu na kome je nastao. Sledeći put u igri će sigurno opet biti ovaj med, ali želim da probam i timijanov med za koji već znam neka svojstva, a sastavni je deo mediteranske kuhinje.