Turisti tokom svog letovanja na Tasosu obiđu i selo Kastro. Po meni za tim nema potrebe, jer ovo selo živi samo tokom zime. Leti selo liči na neko lepo vikend naselje na vrhu planine i možda nema svrhe da od 10 dana jedan potrošite na Kastro.

Šta predstavlja Kastro ostrvljanima? Kastro je srednjevekovno selo, smešteno u centru ostrva, na 650m nadmorske visine. Njegovo ime potiče od tvrđave (na grčkom kastro) koja je nekada ranije postojala na tom mestu. Kastro je najstarije mesto na Tasosu. Nastalo je tako što su se ostrvljani naseljavali što dalje od obale kako bi se sakrili od gusara. Obnavljanje starih kuća zaista predstavlja lep čin ostrvljana da spreče nestajanje uspomene na selo Kastro, koje je njihovim precima godinama bilo utočište od gusara. Izgradnja vikendica ili velikih kuća u Kastru vredna je postovanja naročito ako se uzme u obzir da na samom Tasosu, ali i van njega, postoji zaista puno lepših i atraktivnijih lokacija za vikend-kuću. Međutim, kolektivni odlazak u Kastro i boravak od nekoliko nedelja predstavlja povratak svojim korenima.

Dakle mesec januar je. Prošla je naporna berba maslina u novembru, prošli su praznici u decembru, Nova godina i negde oko pravoslavnog Božića Tasićani se spremaju za odlazak u Kastro (naročito jug ostrva). Uvek vlada posebna euforija oko tog odlaska...to je bukvalno kratkotrajno preseljenje ostvljana sa juga u Kastro...i tih dana vladaju neverovatni mir i tišina u Limenariji i Potosu...pomalo sablasno...
Zato je u Kastru živo kao nekada ranije i možda još više. Zapravo, svaka mala kućica primi po nekoliko porodica. Tih dana se spava i po podovima...Mnogi piju i ne spavaju noćima.

Da krenem iz početka...
Nemaju svi ostrvljani svoje vikendice i kuće u Kastru, ali svako ima bar nekog prijatelja koji ima kuću...Tako su sve kuće pune odraslih i dece...mladi se često organizuju i odlaze u grupama, pa ih bude čak i po dvadesetak u jednoj kući...Tih dana međusobno se posećuju i oni ljudi koji se ne znaju lično...zapravo svako može da pokuca na vrata i svrati na kafu...atmosfera je zaista srdačna u svim kućama i u celom selu...Večeri su rezervisane za veselje...mnogo se pije, mnogo peva, mnogo igra...buzuki se čuje iz svake kućice- uživo, trbušne plesačice kuckaju na vrata, a Grci ih naravno raširenih ruku prihvataju...i tako do zore...a sutra sve iz početka. Tokom dana se izlazi na korzo...Stariji ljudi, bakice i dekice, sede na svojim terasama i posmatraju...

Dan pre sv.Atanasija sveštenik kreće da obiđe parohijane i preseče kolač. Zaista je interesantno videti taj prizor: stari sveštenik sa dugom, sedom kosom kuca od vrata do vrata i svuda biva sa strahopoštovanjem primljen. Na Tasosu još uvek sveštenici imaju autoritet te se tako domaćice trude da sve urade kako treba pre njegovog dolaska, kako ne bi bile izgrđene. Deci su u Grčkoj od malena crkva i sveštenici bliski te oni sveštenika doživljavaju kao neko drago biće koje će izgrliti i kome će sedeti u krilu. Na sam dan sv. Atanasija crkva je puna zaista pobožnog naroda...
Na kraju sela, na mestu gde je bila tvrđava, nalazi se mala kapelica na samoj litici gde se pale sveće za duše predaka, a odmah pored kapelice je i jedna mala prostorija u kojoj se čuvaju kovčežići sa njihovim kostima...

Kućice u samom Kastru jesu uglavnom od kamena, i postoji zakon po kome svi objekti u selu moraju biti izgrađeni u tradicionalnom stilu. Enterijer ovih vikendica je takođe uređen u etno stilu. Svaka kuća ima kamin i to je i način zagrevanja kuće, a služi i za roštiljanje...Nema struje u selu, tako da su večeri sa lampama "gasarkama"  jako romantične...Noću su iznad ulaznih vrata svih kuća i na prozorima upaljeni fenjeri koji predstavljaju jedino svetlo u selu u mrklom mraku.
U centru Kastra nalazi se seoska kafana koja je puna ljudi i dima, kao u stara dobra vremena...kafana i crkva dele isto dvorište, te se i sam sveštenik često pridruži u ispijanju uza svojim parohijanima...Pored crkve je mali park koji je centar okupljanja mladih...

Sve u svemu jako romantično i originalno...Mladi Tasićani obožavaju ovaj praznik, jer su tada svi mladi sa gotovo celog ostrva na jednom malom prostoru, i tako usko upućeni jedni na druge. To je odlična prilika za nova poznanstva, rađanje novih ljubavi i učvršćivanje vec postojećih...Deca vole boravak u Kastru, jer ih je svaka kuća puna, što je idealno za njihove ludorije... Odrasli imaju priliku da daju sebi oduška i dobro se odmore od svakodnevnog života i prikupe snagu za letnju sezonu koja dolazi.

Na fotografijama ispod možete videti kapelicu na litici, atmosferu ispred seoske kafane, "osposobljavanje" neobnovljenih kuća od strane mladih kako bi se izdvojili od odraslih i na kraju rađanje sunca posle neprospavane noći.