Najlepsi period na Tasosu jeste period oko Vaskrsa. To je tako pre svega zbog lepog vremena, praznicne atmosfere i dolaska prvih turista. Nekako je tada sve radosnije, more je "plavije", ljudi su veseliji...

Ove godine je neocikavano mnogo turista provelo Vaskrs na Tasosu. Najvise je bilo Grka i Rumuna. Otvoreni su svi kafići i restorani, cak i oni koji nisu planirali da krenu sa radom pre Uskrsa, predomislili su se videvsi koliko se turista sjatilo na ostrvo.

Vreme je bilo lepo pa su se mnogi kupali. Razmisljala sam o tome da se sledeće godine moze organizovati i jedan autobus iz Srbije.

Poslednja nedelja posta, tzv. strasna sedmica jako je bitna ostrvljanima. Svi se trude da sto cesce odlaze u crkvu, svi poste i mole se Bogu. Cetvrtkom se svi pricescuju kako bi na taj nacin i sami "prisustvovali"  Tajnoj veceri sa Hristom i njegovim ucenicima.

Veliki petak je najtuzniji dan i narod gotovo ceo dan provodi u crkvi. To je jedini dan u godini kada se ne sluzi liturgija, vec se tokom dana citaju tekstovi iz Novog Zavjeta. Ne cuje se zagor ni smeh u crkvi ni ispred crkve. Onog trenutka kada je Hristos izdahnuo na krstu, pocepale su se zavese jerusalimskog hrama i pukla su sva zvona. Zbog toga se na veliki Petak ne cuju zvona na crkvama vec samo drvena klepala. Vecina se trudi da toga dana bude u crnini i razmislja o tome sta je Hristos pretrpeo zarad nas, bicevan, mucen i na kraju raspet. U petak uvece predstavlja se simbolicno skidanje Hristovog tela sa krsta i postavljanje u grob. Tada svi u tisini izlaze iz crkve i krecu na simbolicnu Hristovu sahranu. Na celu povorke su najuticajniji  i najpobozniji ljudi iz mesta, lekari, profesori, advokati koji pevajuci predvode povorku. Iza njih se nosi hristovo telo okiceno cvecem, a slede ga hiljade ljudi u tisini, sa svecama u rukama. Na svakoj raskrsnici se staje i narod pobozno prolazi ispod stola koji predstavlja postolje na kome se nalazi Hristovo telo. Na terasama su ljudi koji zbog bolesti ne mogu da hodaju. Obicno su to stariji ljudi sa svecama u rukama. Meni je taj detalj najdiriljiviji. Dok povorka prode kroz grad sva svetla na svim kucama su upaljena i muzika je utisana u svim kaficima, restoranima... Nema osobe koja u tom trenutku nije na ulici, pocev od malih beba do najstarijih, bolesnih, nepokretnih...Od povratka u crkvu pa sve do subote uvece narod celiva plastanicu u kojoj je bilo uvijeno Hristovo telo...

U ponoc izmedu Velike Subote i Nedelje narod se okuplja ispred crkava i manastira. Tacno u ponoc organizuje se veliki vatromet i tada pocinje vesela uskrsnja liturgija. Ljudi se ljube i govore jedni drugima: "Hristos anesti"...

Mi smo ove godine Vaskrsenje Hristovo docekali u manastiru sv. Arhangela Mihaila. Zbog ogromnog broja ljudi otvorena je nova, velika, jos uvek nedovrsena crkva. Bilo je zaista mnogo naroda. U ponoc su svestenici i monahinje izasli na balkon ispred manastira i tu sluzili. Biti u ovom manastiru na dan Vaskrsa poseban je dozivljaj. Posle povratka iz manastira svaka porodica na trpezi ima vrstu corbe od iznutrica koja se sprema samo na dan Vaskrsa. Zove se magirica i jako je zahtevno spremiti je.

Nedelja je dan kada su sve porodice na okupu. Jedan obrok je uvek u krugu porodice. Jagnje ili jare se, od ranog jutra, postave na razanj da bi se negde oko 15h rucalo. Nedelju dana pre Uskrsa otvara se klanica iznad Limenarije i u njoj se za 5 dana zakolje nekoliko hiljada jarica i jagnjica.

Ponedeljak je poznat po tome sto se cudotvorna ikona sv. Ahangela Mihaila prenosi iz Teologosa u manastir sv. Arhangela. Narod krece u 14h iz Teologosa. Ove godine okupilo se oko 300 ljudi koji su pesice preneli ikonu iz Teologosa u manastir. Put od Teologosa do manastira je jako tezak, strm sa velikim usponima i potrebno je 4h kako bi se stiglo. "Putnike" u manastiru ceka rucak, malo kasnije vecernja sluzba, a sledeceg dana rano ujutru krece se nazad prema Teologosu. Toliko dugo pesacenje uglavnom starijih osoba, ali i mladih, pokazuje njihovu iskrenu poboznost. Inace, ikona koja se nosi, jeste ikona koja je spasila manastir od pozara. Zapravo, pozar koji sam pominjala iz 90-ih godina, sasvim se priblizio manastiru, a onda su monahinje izasle sa ikonom i stale ispred vatre, koja se istog trenutka povukla.