Svake godine posle Uskrsa prenose se ikona i sveti klin iz male kapelice u Teologosu do manastira sv. Arhangela Mihaila.
Ikona se nosi preko planine, nekih 20-ak kilometara. Tradicionalno ikonu prati veliki ostrvaljana.
Polazak je i ove godine bio oko 14h. Mala kapelica je prepuna sveta. Polazi se iz crkve i do izlaska iz Teologosa povorci se pridružuju mladi, stari i deca. Na terasama gotovo svih kuca stoji domacin sa puškom i u trenutku kada se povorka sa ikonom i sv. klinom na celu, približi kući začuju se pucnji. Koliko god prezirala oružje, a naročito njegovo korišćenje kao izraz srece i radosti, ovog puta mi nije zasmetalo, naprotiv svaki pucanj je u meni izazivao blagu jezu zbog intenziteta vere ostrvljana u Gospoda, koja je se toliko oseća toga dana. Prelazak preko drvenog mostića iznad potočića predstavlja izlazak iz sela.

Odmah zatim počinju da se smenjuju neverovatno lepi i raznovrsni pejzaži. Nisam mogla, a da se svaki čas ne okrećem i gledam koliki broj ljudi prati svetitelja. Zaista je prelep osećaj nalaziti se u velikoj grupi nepoznatih ljudi, a znati da vas u tom trenutku sve spaja neko uzvišeno osećanje i da ste na neki način toga dana svi zajedno u nečem sto nas izdiže od ovozemaljskog, prolaznog.

Na određenim mestima, obično na lepim proplancima, odmarali smo se i čekali da se svi okupimo, kako bismo, kako oni kažu, pozdravili Svetitelja i zatim svi zajedno ponovo nastavili put. Među ljudima je bilo puno starih i dece i njihova volja da pređu 20, dosta napornih kilometara, zaista je dirljiva. Kada posle 4 sata pešačenja preko stotine uzbrdica i nizbrdica, dolina, uskih stazica i strmih padina ugledate more i njegov beskraj zaboravite na umor i osetite da možete poleteti. Pa mi smo tim pešačenjem slavili upravo Tvorca tog prelepog mora i te prelepe prirode.

Od mesta na kome se prvi put ukaže more do našeg odredišta tj. manastira, odvajaju nas poslednja nizbrdica i maslinjak. Kako se lagano spuštamo niz nizbrdicu sve nam se jasnije ukazuje slika manastira i velikog broja ljudi koji čekaju na nas kako bi se poklonili ikoni i svetom klinu.
Od tog prizora i oduševljenja kojim se očekuje naša povorka, zaista zastaje dah.
Putnike, naravno, očekuje posluženje u manastiru, a spremne su i kelije za odmor, jer sutra nas čeka novi dan kada se istim putem vraćamo nazad u Teologos.