Prilikom ovog mog dolaska u Srbiju iznenadile su me dve stvari. Prvo - vreme. Leto je na Tasosu počelo još pre nego sam napustila Tasos. I to ne samo u pogledu visokih letnjih temperatura, već se i sve ostalo što je vezano za turističku sezonu pokrenulo. Ljudi koji žive u Solunu i drugim kontinentalnim delovima Grčke, a koji tokom leta dolaze na Tasos radi svog posla u vezi sa turizmom, pristizali su već tokom druge polovine aprila. "Skidaju se katanci" sa kafića koji su tokom zime bili zatvoreni, kupuje se nov baštenski nameštaj, postavljaju se suncobrani, iznose se ležaljke, a na plažama su već prvi kupači. Medju njima ima meštana, ali ima i dosta stranih turista, koji su iskoristili jeftine aranžmane u predsezoni.

S druge strane, i sami vidite da se gledano iz Srbije leto čini poprilično dalekim. Koliko sam bila zatečena tom razlikom možete pretpostaviti ako vam kažem da sam ja put Srbije krenula u papučama. Po dolasku u Srbiju i posle pozdravljanja s familijom, jedna od prvih stvari koje sam uradila jeste preturanje po garaži u potrazi za upotrebljivim parom čizama. Moje oduševljenje kada sam jedne takve čizme pronašla, komšije koje su virile "preko tarabe" mogle su protumačiti kao očigledan znak krize u Grčkoj :-)
Eh, da, kriza. Dodjosmo i do druge stvari koja me je iznenadila po mom dolasku u Srbiju. Možda je to zbog toga što živim na ostrvu koje je kilometrima daleko od velikih centara u kojima se odigravaju razne političke i društvene turbulencije, ali ja na Tasosu, ne samo sada, već ni prošlih sezona kada su svi govorili o haosu i ludilu, ni najmanje nisam osetila bilo kakve efekte krize. S druge strane, u Srbiji u kojoj su uspomene na prazne rafove, rat, hiper-inflaciju, sirene, skrivanje po podrumima i druge nedaće još uvek sveže, čini se da su ljudi skloniji kataklizmatičnim predvidjanjima. Čim se pomene kriza, mi se odmah naježimo i pomislimo da je to "ta" kriza.
Taj srpski apokaliptičan pogled na grčku krizu (i sve ostalo :-)) malo je poljuljao moju ostrvsku ravnodušnost pa sam odlučila da se i sama malo detaljnije raspitam. Nakon prepiske sa nekim Grcima upućenim u političku situaciju i čije mišljenje uvažavam i nakon višečasovnog iščitavanja ekonomskih analiza raznih grčkih, srpskih i zapadnih stručnjaka i forumskih "eksperata-amatera" došla sam do zaključaka da će se u Grčkoj na makro-ekonomskom planu (izvinjavam se zbog terminologije, ponelo me gradivo:)) dogoditi veoma radikalne promene, premda one neće imati tako dramatičan uticaj na svakodnevni život Grka, kako se to kod nas misli. U svakodnevnom životu, negativne efekte će najviše osetiti (i već osećaju) zaposleni u državnim i javnim službama. Krajevi poput Tasosa i uopšte svih manjih mesta na egejskoj obali Grčke biće znatno manje pogodjeni krizom, jer je prevashodna delatnost stanovništva ovih krajeva turizam. Grčki hotelijeri i vlasnici restorana osetiće krizu posredno, jer su najznačajnije trošadžije i najbrojniji gosti Grka tradicionalno bili su sami Grci, iz gradskih sredina i iz kontinentalnih delova Grčke. Broj Grka koji letuju će se smanjiti i, što je možda još značajnije, oni koji letuju trošiće dosta manje nego do sada. To znači da će u hotelima i apartmanima biti više slobodnih mesta, pa će vlasnici smeštaja biti prinudjeni da daju povoljnije cene tako da iz cele te priče turisti mogu i da profitiraju.
Značajnija pojeftinjenja smeštaja i hrane u Grčkoj očekuju se tek za leto 2013. godine. Ove godine smeštaj će verovatno malo pojeftiniti, ali to neće biti toliko značajno zbog toga što su grčki hotelijeri uglavnom već uspeli da sklope ugovore sa velikim tur operaterima iz zapadnih zemalja, naročito iz Engleske iz koje u Grčku dolazi najveći broj stranih turista (1,9 miliona). Mi Srbi smo tek na četvrtom mestu sa pola miliona turista, premda vodimo ubedljivo u nekim "izbornim jedinicama" poput Paralije :)
Nemačkih turista je prošle godine bilo nešto manje a biće ih manje i ove godine zbog političkih nesporazuma i izjava pojedinih nemačkih političara u vezi sa grčkom "štedljivošću" i "disciplinom". Što se tiče svih ostalih stranaca turista, očekuje se nešto slabije interesovanje za Grčku, uglavnom iz psiholoških razloga. Strahovanja, međutim, budu razvejana čim turistička sezona krene i svi vide da je sve normalno. Onda (makar je tako bilo prošle godine) već početkom juna usledi jedan talas rezervacija smeštaja od strane svih onih koji su čekali da vide "šta će da se desi".
I da vas više ne bih zamarala svojim ekonomskim analizama, navešću reči jednog svog prijatelja koje mi je napisao danas u mailu. "Ana, mislim da nema razloga za brigu. Ljudi se ovde ne brinu... Sve su to igre koje među sobom igraju političari... Ukratko rečeno, Grčka je onakva kakvom si je ti ostavila. Trajekti plove, pumpe toče gorivo, u restoranima se jede, u prodavnicama se kupuje, sobe se izdaju... sunce sija i more se talasa, turisti uživaju... kao i uvek do sada..."
Tasićani se, dakle, ne brinu previše. Predstavnici lokalne vlasti na Tasosu, hotelijeri i restorandžije, obavili su razgovore sa firmama koje prevoze trajektom kako se slučajno ne bi desilo da "grčki inat" proradi u sred turističke sezone pa da stupe u štrajk. Srećom, "grčki inat", ta južnija varijanta poznate "vrline" zvane "srpski inat", ublažen je grčkom pragmatičnošću. Sada, kada im je zbog oslabljene domaće privrede priliv novca putem turizma potrebniji nego ikada, Grci nikako neće poseći granu na kojoj sede niti će dozvoliti da bilo kakve političko-ekonomske turbulencije ugroze turizam, koji je za sada jedini ostao takoreći netaknut krizom. Štaviše, najveći nemiri u Grčkoj prošle godine bili su izazvani zbog toga što su građani (i oni koji su ih na to podbunjivali) smatrali da su mere štednje neprihvatljive i da je kriza u Grčkoj posledica grčkog članstva u Evropskoj Uniji. "Evro je kriv za sve", često se moglo čuti. Ne znam tačno kakve će sve efekte imati eventualni prelazak sa evra na drahmu (tj. izlazak iz evro zone), ali će nezadovoljstvo zbog "trule Evrope" morati da splasne jer će Grci biti samostalniji i neće više imati na koga drugog da se ljute.
U svakom slučaju, makar i demonstracije bile kao prošlogodišnje ili još gore, oni koji su iskusili 9. mart, 5. oktobar i studentske demonstracije 96. godine, mogu mirno da se prošetaju kroz masu grčkih nezadovoljnih radnika i da im "oko ne trepne". A tek na Tasosu... tu će verovatno zaboraviti da postoji sistem, a kamo li kriza sistema :-)