Noćas je duvao jak vetar, a danas pada kiša, u sobi je mračno, a napolju sivo. Dok pišem, gledam kako se niz prozore na krovu sliva kiša. Tokom zime obično nema kiše, temperatura se spušta do nule, retko ispod. Prosečna temperatura tokom zimskih meseci je oko 10 stepeni. Ako se kojim slučajem spusti ispod nule, zatvaraju se škole i radnje, a na ulicama se retko sreću ljudska bića :-) Dani su mahom sunčani tokom zime, a nebo bez oblaka. Tako je na jugu ostrva. Sa severom je već drugačije.

Često sam razmišljala o preseljenju u glavni grad, Limenas, što zbog blizine kopna i luke to i zbog više sadržaja tokom zime, ali na kraju sam ipak shvatila da sve to što veći grad nudi ne može da zameni ono što krasi jug ostrva, a to je neuporedivo bolja klima. Sever ostrva tj. Limenas i Skala Potamija, smešteni su u podnožju planine Ipsarion. Tokom letnjih dana tamo je uvek svežije, što može biti jako dobro. Broj sunčanih sati u toku dana je znatno niži, sunce brže zalazi i večeri i noći su veoma prijatne, a letnje vrućine podnošljivije. Istovremeno, na severu su kiše češće tokom cele godine, veća je vlažnost vazduha, zime su tmurne i sive, dani često magloviti. Na severu ostrva se lepše spava, ali to važi samo za one koje ne muče kostobolja i problemi sa disanjem.

Za turiste sever može biti bolji izbor zbog svežije klime tokom leta, manje potrebe za klima uređajem, svežih noći i večeri, ali istovremeno i lošiji zbog jačeg vetra, a samim tim i češćih talasa, više kiše i veće vlažnosti. Sve ove razlike između severa i juga su neznatne u letnjim mesecima pa ne bi ni trebalo da utiču na vaš izbor destinacije za letovanje, ali za vreme zime su izrazitije i to u korist Potosa i Limenarije.

Grčke reči koje sam među prvima naučila po dolasku na ostrvo, bile su “notiades” i “voriades”. U pitanju su južni i severni vetrovi. Ljudi sa kopna neuporedivo manje razgovaraju o vremenu u odnosu na primorce, što je i logično. Ostrvljanima svakodnevni život zavisi od vetrova i vremena, pa se obično oni kratki, slučajni susreti dvoje poznanika, komšija i prijatelja svedu na kratak osvrt na vreme, odnosno na vetar i njegovu promenu, brzinu i temperaturu. Ovi razgovori ekvivalent su našem “kako živiš, kako žena, deca”.

Južni vetar izaziva talase u okolini Limenarije i Potosa i on je obično blaži i uvek topliji od severnog. Dolazi iz Afrike i više puta tokom godine donosi čestice peska i prašine iz afričke pustinje. Ako na nečijoj bluzi ugledate horizontalnu crvenu prugu, znaćete da njegova supruga ne poštuje pravilo broj 1 prilikom prostiranja veša: obrisati “afričku” prašinu sa žice. Jednom nas je tokom boravka na Kritu potpuno iznenadila količina peska koju tamošnji vetar sa sobom nosi. Ponekad su sve taverne i prodavnice zatvorene upravo zbog nje, a boravak na otvorenom gotovo nemoguć. Na Tasosu nije tako ekstremno i prašina se najjasnije vidi posle kiše, što se, uostalom, dešava i u Srbiji.
Voriades su vetrovi koji dolaze sa zapadne hemisfere, donose niske temeperature i potežu pitanje oko jačine vetra (koja se obično izražava u boforima), jer od njih zavise polasci trajekta. Voriades izazivaju nemirno more na severu ostrva, pa često saobraćanje trajekta može biti ugroženo. Ukoliko vetar dostigne brzinu od 6 ili 7 bofora (što je negde između 45-55km/h) obustavljaju se polasci. Pre nekoliko godina, između Keramotija i Tasosa počeo je da saobraća zatvoreni trajekt i za njega i putnike nema opasnosti ni onda kada vetar dostigne jačinu od 8 bofora (65km/h). Osam bofora je prava retkost i tokom zime, a tokom leta se gotovo nikada ne dešava.

Ribari iz Limenarije i Potosa nadaju se vetru sa juga, više nego mirnom moru. Ribe imaju razvijen osećaj za dolazak oluje i za nju se pripremaju tako što se intenzivnije hrane, te je tako to najbolji period da se ribari otisnu na morsku pučinu sa priborom za pecanje.  Dan posle nevremena takođe je plodonosan, a meseci tokom kojih ima najviše ribe u moru jesu novembar i mart.

Ovih dana moji prijatelji upecali su ribu koju Grci nazivaju “skorpiomana”, a mi valjda škarpina. U pitanju je otrovna riba, čiji se otrov nalazi u leđnim perajima i ukoliko dospe u ljudski krvotok nakon uboda prilikom skidanja sa udice, posledice mogu biti vrlo nezgodne, počev od jakog i dugotrajnog bola koji se širi od uboda na celo telo, do opasnijih infekcija. Na fotografiji možete videti ovu ribu na mom tanjiru neposredno pre nego što je uskočila u lonac ključale vode spremne za dobru riblju čorbu, idealan ručak za ove hladne, zimske dane. Inače, ova ukusna riba gotovo se isključivo sprema sa ribljom čorbom.