Ukoliko ste voljni isprobati alternativne puteve za Grčku, iz želje da svoj put učinite zanimljivijim (ne i kraćim), predlažemo vam put kroz Bugarsku i to preko Vlasinskog jezera.
Ovaj put preporučujemo isključivo onima koji ne žure i žele da uživaju u prirodi vozeći se do svog odredišta u Grčkoj.

Ako odlučite da krenete ovim putem, najbolje je da se sa auto-puta E-75 kod Leskovca isključite za Vlasotince (6km), a onda od Vlasotinca do Vlasinskog jezera vozite još pedesetak kilometara putem koji je većim delom presvučen novim asfaltom.
Po dolasku na Vlasinu imaćete prilike da uživate u netaknutoj prirodi oko Vlasinskog jezera, u izuzetno prijatnoj klimi, zelenilu, pa čak i kupanju u jezeru koje tokom leta ima temperaturu vode oko 22 stepena.
Vlasina je zbog svojih prirodnih odlika, netaknute prirode, dobre klime, plovećih ostrva jedinstvenih u svetu, proglašena je za predeo izuzetnih odlika.
Jezero se nalazi na nadomorskoj visini od 1213m, okruženo je planinama, odiše svežim vazduhom pa se često boravak na jezeru preporučuje i u terapijske svrhe.
Vlasinsko jezero oivičava talasasta visoravan koja liči na zeleni ćilim išaran livadama, pašnjacima i šumama sa raznovrsnim biljnim i životinjskim svetom. Površina jezera je 16km kvadratnih i ono je najveće planinsko jezero u Srbiji.
Na padinama okolnih planina postoji nekoliko naselja između kojih žubore bistri potoci i rečice sa šumovitim klisurama.
Boja jezera kreće se od sivo plave pored obale do tamno plave na sredini jezera i posebno je lepa za vreme vedrih, letnjih dana.
Ukoliko ste ljubitelji prirode uživaćete šetajući uskim šumskim stazicama koji vode do vode ili naselja. Duž jezera postoje natkrivene klupice koje poslužiti za piknik i predah i uživanje u pogledu.
Nema uređenih plaža ali postoje pristupačni prilazi jezeru gde se možete bezbedno kupati. Ukoliko želite možete iznajmiti i pedalinu za 300 dinara na pola sata ili motorni čamac za 200 dinara po osobi.
Vlasina može biti i idealno mesto za prenoćište na putu do Grčke. Ima nekoliko hotela, od kojih nijedan nije visoke kategorije, ali svi su pristojni za prenoćište pa čak i duži boravak.
U okviru hotela postoje i odlični restorani u kojima možete probati južnjačke specijalitete, ali i svežu ribu iz Vlasinskog jezera.
Jezero je bogato ribom, pa je odlično i za pecaroše (bogato je grgečom, kalifornijskom pastrmkom, jeguljom, babuškom, potočnom pastrmkom...), a poznato je i po endemskim biljnim vrstama.
Od znamenitosti možete posetiti manastir Vavedenja Presvete Bogorodice u Palji (iz 13.veka), crkvu Svetog Ilije u selu Ridu, kulu i crkvu Svetog Trojice u Klisuri.
Ako se, pak, odlučite za šetnju, prijaće vam borova i brezova šuma.
Šetajući možete zahvatiti vodu sa izvora, koji čine posebno prirodno bogatstvo i ima ih preko 70. Najhladniji i najatraktivniji izvor je Kladenac Svetog Nikole.
Kada se nadišete svežeg vazduha, nagledate zelenila, opustite u apsolutnom miru koji pruža ovaj biser prirode, možete odlučiti kojim putem dalje krenuti.
Na Vlasini, zapravo, postoje dva granična prelaza. Jedan je u selu Strezimirovce i drugi u selu Ribarce. Od samog jezera do oba granična prelaza vodi asfaltni put kroz predivne i netaknute predele, šumarke, pašnjake, idilična sela.
Put do graničnog prelaza Strezimirovce i dalje kroz Bugarsku, do izlaska na autoput kod Pernika je sasvim dobar, a dug je oko 100km.
Vinjetu kupite na samom graničnom prelazu. Cena za sedam dana je 5e. Dok se približavate i prolazite kroz Pernik, pratite putokaze "Sofia" a neposredno pred izlazak na auto-put pojaviće se tabla "Kulata" koju treba da sledite da biste krenuli u smeru prema Banskom i graničnom prelazu za Grčku.
Prednost ove rute može biti i to što izbegavate eventualne gužve na graničnom prelazu kod Dimitrovgrada i kod obilaznice u izgradnji oko Sofije, a mana je što je ovaj put duži za oko 60 kilometara od puta preko Dimitrovgrada, ali, po nama, dosta je lepši.
Mi smo ovih dana put želeli da isprobamo i najsporiji put, preko graničnog prelaza Ribarce.
Kada se nađete na raskrsnici "Promaja" desno se odvaja put ka Surdulici i Vladičinom Hanu, odnosno autoputu prema Makedoniji, a mi skrećemo levo i pratimo obalu jezera još malo.
Sledeća rasksnica dolazi vrlo brzo sa putokazima za Bosilegrad odnosno GP Ribarci ili GP Strezimirovce. Kada skrenete desno prema Bosilegradu sve do granice više nemate gde da promašite.
Bosilegrad vas očekuje na tridesetsedmom kilometru, ali ovom deonicom moraćete voziti sporije, jer je put dosta krpljen i loš, ali ne toliko da vam pokvari fantastičan ugođaj koji vam pružaju prirodne lepote.
Zapravo, ovaj deo puta je možda i najlepši na čitavom putovanju pa će vam sporija vožnja svakako odgovarati, a možda se i zaustavite nekoliko puta kao i mi. Na ovom delu prolazite pored još jednog jezera, dosta manjeg, Lisinskog.
Put kroz Bosilegrad je pravi vremeplov, jer vreme ovde kao da je stalo još pre 30 godina. Nažalost, ovo je tužna sudbina mnogih mesta u Srbiji, ali svakako je interesanto videti. Prolazi se kroz još nekoliko manjih, polunapuštenih naselja sa obe strane granice, koja pomalo podsećaju na gradove duhova.
Na početku puta od Vlasine prema granici, međutim, postoje i vrlo lepa, idilična sela, sa ušoranim njivama i livadama, prelepim dvorištima i zelenim pašnjacima. Jedno od njih je selo Božica gde smo nismo mogli da odolimo da ne napravimo pauzu, popnemo se na brdo i malo uživamo u pogledu.
Granični prelaz Ribarci se nalazi par kilometara od Bosilegrada, ušuškan između visokih brda prekrivenih gustom šumom. U skladu sa uspavanošću čitavog kraja tako izgleda i ovaj prelaz, sa sve rampom koja je prefarbana još uvek u SFRJ boje, odnosno plavo-belo-crveno. Nažalost, nisu nam dozvolili da fotografišemo ovaj detalj. Očekujte malo "ozbiljniju" proveru prilikom prelaska (otvaranje gepeka, pa i torbi), jer sa jedne strane, graničarima je dosadno pa je to jedan od načina da ispune vreme, a sa druge automatski pobuđujete sumnju korišćenjem ove trase, jer, kao što samo rekli, ovo je najmanje optimalan put za Grčku, ako vas samo zanima da dođete tamo što pre.
Vinjetu za bugarske puteve možete da uzmete odmah kod njihovih carinika i mi vam to preporučujemo kako ih ne biste posle tražili po pumpama, a ne prodaju ih sve. Vinjeta je 5e i važi sedam dana.
Po ulasku u Bugarsku čeka vas još lepog krajolika sa sasvim prihvatljivim asfaltom do Ćustendila koji je od granice udaljen oko 30km. Ako ste do ovog trenutka mislili kako je kraj oko Bosilegrada zaboravljen u nekom drugom vremenu pravi doživljaj vas očekuje na ovom delu puta. Pošto je zaista teško opisati naselja kroz koja se prolazi, prepustićemo da sami posvedočite ako se odlučite za ovu trasu.
Po dolasku u Ćustendil pratite table za Sofiju ili Dupnicu tamo gde ih vidite, jer se u Dupnici uključujete na onaj deo puta koji biste prošli i da ste išli na prelaz kod Dimitrovgrada.
Ovaj deo puta je, iako magistralni, sa odličnim asfaltom, sa širokim trakama i veoma pregledan, tako da je vožnja do Dupnice "opuštencija" uz lep krajolik.
U Dupnici treba da se uključite na magistralni put prema Blagoevgradu i graničnom prelazu Kulata/Promahonas.
Velikom dužinom puta vozi se pored reke Struma, a petnaestak kilometara nakon mesta Simitli zapazićete proširenje na putu za parkiranje i nekoliko restorana i dragstora sa leve strane puta. Mi smo svratili u jedan od restorana sa predivnom baštom ispod koje huči reka Struma.
Osim predivne bašte, pogleda na reku i dubokog hlada ništa drugo nam nije "leglo", pa vam tako ne preporučujemo da ovde isprobavate podgrejani roštilj kao što smo to mi uradili :-) Svratite obavezno, ali na sokić, pivo ili kaficu, a za ručak produžite dalje. Ono što preporučujemo jeste da tu kupite odlično domaće, ovčje kiselo mleko u teglama.
Kada pređete granicu čeka vas dobar i neopterećenput kojim ćete brzo stići do Drame (ne ulazite u grad nego idete okolo) a potom i do uključenja na auto-put kod Kavale, a prema Xanthi-ju ukoliko idete na Tasos.
Ukoliko idete na Halkidiki pratite put za Solun odnosno Thessaloniki.