Juče sam sa drugaricom obilazila hotele na Golden beach-u. Bilo je jako hladno. Potpuno neočekivano. Hoteli prazni, odjekuju nam glasovi po hodnicima, nema stolica ni stolova da se sedne, nego onako stojeći pišem, a prsti se jedva pokreću. I tako ceo dan. Za kraj je ostao hotel Joanis na Golden beach-u. Na telefon mi se javila majka vlasnika hotela i rekla da živi u Panagiji i da odemo kolima po nju kako bi je dovezli do Golden beacha da nam otvori hotel i pokaže sobe. Sačekale smo je u centru sela.

Svi koji su videli Panagiju, znaju da je to zaista najslikovitije mesto na Tasosu. Kameni krovovi, uske uličice, mali prozori, puno radnjica, pogled na Skalu Potamiju i Golden beach…moje omiljeno mesto. Bilo mi je drago sto smo otišle do Panagije, a jos draže kada sam videla da je bakica koja nas je čekala jako simpatična i pozitivna osoba. Odvezle smo se do hotela, pogledale sobe, odslušale priču kako je baka sama organizovala izgradnju hotela s obzirom da joj je muž poginuo čim su postavili temelje. Hotel je zaista veliki, sagrađen je 1988.godine i prošle godine je veći broj soba renoviran.

Vratile smo se u Panagiju i prihvatile poziv da svratimo na čaj i malo se ugrejemo. Bakica je bila toliko simpatična da sam sve vreme dok je cvrkutala imala potrebu da je zagrlim, ali nisam htela da je prepadnem :-) Kuća joj je u centru sela. Velika je i ima nekoliko spratova sa 15 soba koje su se nekada davno izdavale. Bio je to prvi pansion u selu. U vreme dok je radio, gosti su bili uglavnom iz Jugoslavije. Kaže da su plaćali u dolarima i da su svi u selu posle leta prepričavali događaje sa bogatim Srbima.

Čim sam zakoračila u kuću imala sam utisak kao da sam napravila korak od 100godina unazad. Bila sam istovremeno oduševljena kako žena u tim godinama može sve tako lepo da održava. Sele smo pored kamina i uz čaj i pričale o životu, ljubavi, veri, porodici, kao da se znamo mnogo godina i kao da ne postoji 50 godina razlike u starosti. U jednom trenutku, iz neke sobe izašla je mala, mršava i veoma vitalna starica i sela pored nas uz kamin. Starica je majka nase “bakice” i ovog leta puni ravno 100 godina. Tek tada mi je bilo zanimljivo. Bakica je ogrnuta pelerinom vrlo zivo ucestovala u razgovoru sa nama. Obe su bile oduševljene sto hoću da slikam i provele su me kroz kuću. Kuća je povrsine 150 kvadrata i nalazi se u jednoj od onih uskih uličica iza velikog platana. Ovo je bilo prvi put da vidim unutrašnjost neke kuće u Panagiji i sada kada vidim da selo nije sačuvalo svoj tradicionalni izgled samo spolja već i iznutra još više ga volim. Naravno, nisu prihvatile da odemo pre večere pa smo probale i neke specijalitete, za koje smo se posle odlaska pitale da li su delo ruku stogodišanjakinje :-) Evo nekoliko lepih fotografija, koje će vam možda pomoći da steknete kompletan utisak o njemu kada ga budete obišli.

Više o selu Panagia pogledajte ovde.

Najveću ponudu smeštaja na Tasosu pronađite OVDE.