Sve više turista koji letuju na jonskoj obali koristi granični prelaz Niki umesto Evzonija. Na ovom graničnom prelazu tokom sezone obično nema gužve, a put je lošiji i interesantniji!

O samom putu pisali smo ovde.

A sada želimo da vam napišemo šta je to interesantno što možete videti i obići usput.

Bilo da na ovaj prelaz idete u odlasku ili povratku ako imate malo slobodnog vremena, ne propustite da obiđete Ohrid, Edesu, manastir svetog Nauma, izvore crnog Drima i Bitolj u kojem vam preporučujemo i da prespavate.

U Grčkoj bi trebalo da obiđete gradove Edesu i Kastorju. Verujte nam da ništa od ovoga sto smo naveli ne treba propustiti, a uz lepu organizaciju dovoljno vam je svega dva dana za sve to.

Kada se vraćate sa Lefkade, Kefalonije, iz Parge ili nekog drugog mesta na jonskoj obali umesto da idete preko Kozanija, odvojite se za mesto Kastoria.

Kastoria je grad od oko 50 000 stanovnika i smešten je na jezeru Orestiada koje se ubraja u najlepša jezera Balkana, a nalazi se na listi grčkih Prirodnih spomenika posebne lepote.

U gradu se može videti mnogo istorijskih i verskih znamenitosti, ali ukoliko nemate vremena za detaljno razgledanje dovoljno je da prošetate uz jezero i kroz grad i da sa sobom ponesete puno lepih utisaka. Na izlazu iz grada nalazi se najveći akvarijum na Balkanu. Akvarijum ima ukupno 450 kvadrata i u njemu možete videti samo slatkovodne ribe iz jezera i reka u Grčkoj.

Drugi grad u Grčkoj za koji vredi izdvojiti vreme je Edesa. Edesa (nekada se zvala Voden) je poznata kao park vode. U centru mesta se nalazi jedan od najvećih vodopada u Grčkoj, a interesantan je i stari deo grada. Više o Edesi pročitajte ovde.

Kada pređete granicu i uđete u Makedoniju imaćete još 15km do Bitolja. Bitolj je veoma lep grad što je za nas bilo vrlo prijatno iznenađenje. Poznat je kao grad konzula, zbog brojnih diplomatskih predstavništava. Inače je drugi grad po veličini u Makedoniji i kulturni, ekonomski, industrijski, naučni i obrazovni centar.

Široko i lepo uređeno šetalište, brojni kafići i restorani, park, ineresantna arhitektura, mnogo naroda na ulici, učiniće vaš boravak u ovom gradu izuzetno prijatnim. Smeštaj bi trebalo da rezervišete unapred, a pristojnih hotela ima i u samoj šetačkoj zoni.

Po preporuci lokalaca odlazili smo u restoran Grne koji je poznat po tradicionalnoj makedonskoj kuhinji i zaista smo uživali u fantastičnim ukusima. Restoran se nalazi pred kraj šetališta, na drugom spratu zgrade (i u prizemlju je restoran, ali neki drugi).

Večernja šetnja u Bitolju je istinsko zadovoljstvo.

Od Bitolja do Ohrida ima oko 70km. Ukoliko ste ljubitelj prirode i ne smeta vam laganija vožnja onda vam preporučujemo da do jezera vozite preko Galičice čime se put od Ohrida do Bitolja produžava za oko 25km. Galičica je nacionalni park sa kojeg se pruža fantastičan pogled na Prespansko jezero a onda i na Ohridsko. Pogled sa Galičice na jezera ostavlja bez daha. Uz laganiju vožnju zbog vrlo krivudavog puta uživaćete u divnim predelima i prirodi.

Pre nego što posetite sam grad Ohrid, obavezno svratite u manastir Svetog Nauma. Ulaz u manastirski kompleks se plaća oko 2€ po osobi. Po ulasku prvo nailazite uređen park sa mnogo radnjica u kojima se prodaju tradicionalni proizvodi, a sa druge strane je zelena površina sa drvećem i cvećem i uređena plaža. Staza kroz park vodi ka manastiru, ali pre manastira nailazite na ušće reke Drim u Ohridsko jezero. Nakon što prođete ušće nailazite na fantastično uređen restoran na Drimu. Puno smo putovali ali moramo priznati da nas je prirodna lepota koju smo ovde zatekli zaista ostavila bez daha. Na ovom mestu možete iznajmiti čamac i provozati se Crnim Drimom.. "Plovidba" do izvora će vam zauvek ostati u sećanju zbog zaista fantastične prirode, neverovatne bistrine vode... I sama reka je vrlo interesantna jer ističe iz Prespanskog jezera i protiče ispod Galičice i izvire sa druge strane i uliva se u Ohridsko jezero, a onda se kod Struge izliva iz jezera i uliva u Drim.

Ova vožnju ne smete propustiti.

Manastir svetog Nauma je najznačajni manastir u Makedoniji, a nalazi na uzvišenju odakle se pruža fantastičan pogled na jezero. U manastirskoj crvki se nalaze mošti svetog Nauma, učenika svetih Ćirila i Metodija. Po predanju, ako naslonite galvu na mermerni kivot svetog Nauma čućete njegove otkucaje srca.

Sveti Naum je zajedno sa svtim Klimentom Ohridskim širio hrišćanstvo na prostorima južnog Balkana, a najviše oko Ohridskog jezera.

Ukoliko želite možete se provozati i motornim čamcem po ohridskom jezeru.

Na putu od svetog Nauma do Ohrida prolazite pored Zaliva kostiju. U pitanju je mesto na kojem su pronađeni arheološki ostaci sojenica i praistorijskog naselja na jezeru. Urađena je rekonstrukcija čitavog naselja i vrlo je intersantno pogledati kako se nekada živelo. Sojenice od blata i slame, medveđa krzna, ognjišta, a možete posetiti i muzej...

Kada stignete u Ohrid možete uživati u šetnji na obali jezera novog dela grada, šetati uskim uličicama starog grada, uživati u nekom restoranu/kafiću uz jezero... Prepustite ovom gradu da vas potpuno osvoji.

Iz Ohrida se vraćate prema Bitolju, ali ovaj put ne idete preko Galičice. Ne ulazite u Bitolj već nastavljate put ka Prilepu. Ukoliko želite, možete obići Kruševo, rodni grad Tošeta Proeskog. Do Kruševa vodi krivudav put kroz lepu prirodu. Kruševo se nalazi na 1300m nadmorske visine. Sam grad nismo obilazili, već smo se uputili pravo na grob, a onda i u mauzolej posvećen Tošetu. Ukoliko volite ovog, po nama, vanrednog umetnika, obavezno posetite mauzolej. Tošetovi roditelji su poklonili mauzoleju sve što mu je pripadalo, počev od đačke, vojne i zdravstvene knjižice, preko garderobe, čitavog studija, nameštaja iz stana u kojem je živeo, sve nagrade, garderobu sa koncerata i iz spotova, poklone, slike, gitaru, dresove, klavijaturu, biciklu, motor...

Posle mauzoleja odlučili smo da posetimo i manastir koji je Toše gradio sa svojim roditeljima i stricom, a koji su sada nastavili izgradnju uz pomoć donacija Tošetove publike. Popričali smo samlo sa njima, obišli mesto sa kojeg je Toše često sedeo i posmatrao okolne planine, a na kojem je sada postavljen krst i i time ispunili veliku Tošetovu želju.

Na putu ka Velesu i uključenju na autoput nalazi se Prilep.

Nas je zanimalo da vidimo kako izgleda ova stara srpska prestonica. Čim smo stigli u centar mesta ugledali smo veliku statuu Marka Kraljevića :). Grad je poprilično oronuo, ali nama je bio vrlo interesantan jer volimo mesta na kojima se vide tragovi života makar i teškog... Prošetali smo i kroz pijacu i popili piće u vrlo živopisnoj uličici. Pola sata za centar Prilepa je sasvim dovoljno, a onda nastavljate dalje ka Velesu.

U Veles smo planirali da svratimo pre svega da bismo probali čuvenu pastrmajliju koja se ovde tradicionalno priprema. Opet po preporuci lokalaca otišli smo u restorančić Snupi u centru mesta i konačno uživali u pastrmajliji. Malo je reći da je izuzetno ukusna! Pastrmajlija je neka vrsta pite sa podlogom sličnoj pici (ali debljoj i ukusnijoj) i sitnim komadićima mesta. Preporučujemo!

Iz Velesa smo se uključili na autoput i produžili ka Srbiji sa predivnim utiscima iz Grčke, ali podjednako lepim i iz Makedonije.