Takse za letovanje u Grčkoj

Od 1. januara 2025. godine u Grčkoj je stupila na snagu izmena zakona o boravišnim taksama koje će se nadalje zvati EKOLOŠKA TAKSA ili taksa za upravljanje klimatskom krizom. Usled velikih prirodnih katastrofa koje su zadesile Grčku poslednjih godina (požari, poplave..) odlučeno je da se izvrši preimenovanje i prenamena boravišne takse u ekološku taksu od čega će se ulagati u ekologiju, tačnije novac će služiti za upravljanje klimatskim krizama.

Korisnici smeštaja u Grčkoj plaćaju EKOLOŠKU (ranije boravišnu) taksu u zavisnosti od toga kako je smeštaj registrovan i od kategorije smeštaja..

Ekološka taksa plaća se po odlasku iz smeštajne jedinice, vlasniku smeštaja ili recepcionaru. Za uplatu ekološke takse vlasnik ili recepcionar su dužni da gostu izdaju poseban račun. Napominjemo da vlasnici mogu zatražiti plaćanje takse i prilikom dolaska, ili u toku boravka u smeštaju.

Ekološka taksa se plaća po smeštajnoj jedinici, ne po osobi za broj noći koliko boravite u smeštaju. PDV se ne obračunava.

Koliko iznosi taksa?

Ekološka taksa od aprila do oktobra u apartmanima/studijima iznosi ili 2,00€ (dva evra) ili 8€ po apartmanu/studiju, po noćenju (ne po osobi).

Iznos takse zavisi od toga kako je objekat registrovan u privrednom registru Grčke, da li je registrovan kao turistički najam ili kratkoročno izdavanje. Ako je smeštaj registrovan kao turistički objekat onda je ekološka taksa 2€, u drugom slučaju iznosi 8€ po noćenju, po smeštajnoj jedinici ne po osobi.

Ukoliko želite, možemo vam proveriti koliki je iznos takse u smeštaju koji ste rezervisali.

Cena ekološke takse za boravak u hotelima sa:

• jednom ili dve zvezdice iznosi 2€ po noćenju, po sobi (ne po osobi).
• tri zvezdice taksa iznosi 5€, po noćenju, po po sobi (ne po osobi).
• četiri zvezdice taksa iznosi 10€, po po sobi (ne po osobi).
• pet zvezdica taksa iznosi 15€, po po sobi (ne po osobi).

Za najam porodičnih kuća/vila koje su -do osamdeset (80) m2, naplaćuje se naknada od 8€ evra po noćenju a -preko osamdeset (80) m2 naknada je 15€ evra po noćenju.

Za privatne stanove koji su registrovani za kratkoročno izdavanje (Airbnb), taksa se isto plaća po noćenju i iznosi: -8 evra tokom letnje tarife - u periodu od aprila do oktobra i -2 evra tokom zimske tarife - od novembra do marta. U ovu kategoriju spadaju i stanovi koji se iznajmljuju putem Airbnb platforme.

Ukratko, takse su sledeće:

Zvaničnu stranicu sa tekstom o taksama pogledajte klikom ovde: https://www.taxheaven.gr/circulars/49201/a-1202-2024

Kada i na koji način se plaća ekološka (ranije boravišna) taksa u Grčkoj?

Taksa se plaća direktno u smeštajnom objektu, prilikom dolaska ili odjave. Smeštajni objekat (hotel, apartman ili vila) dužan je da vam izda potvrdu o uplati, koja sadrži ime gosta, datume boravka, datum izdavanja i iznos uplaćene takse čime se osigurava transparentnost i legalno usmeravanje sredstava.

Naš savet:

Pre plaćanja takse pitajte da li ćete dobiti račun. Važno je da dobijete račun, jer samo tako možete biti sigurni da vaš novac ide za svrhu kojoj je namenjen – sanaciju štete izazvane klimatskim promenama.

Šta ako letujemo sa još jednom porodicom u istom apartmanu?

Bez brige! Taksa se ne naplaćuje po osobi, već po smeštajnoj jedinici i obračunava se na dnevnom nivou, bez obzira na broj gostiju.

I putnici na kruzerima plaćaju taksu!

Putnici koji se iskrcavaju na Mikonosu i Santoriniju plaćaće 20€ u sezoni (jun–septembar), dok će u drugim lukama taksa iznositi 5 €. U periodima manje potražnje (april, maj i oktobar) taksa će biti 40% niža, dok će u zimskim mesecima (novembar–mart) biti umanjena za 80%.

Kontroverze i izazovi

Primena: neki vlasnici smeštaja, posebno u privatnom sektoru, izbegavaju da naplate taksu ili ne izdaju račun, što dovodi u pitanje efikasnost prikupljanja.

Teret na turiste: povećanje iznosa takse izazvalo je kritike, jer dodatno opterećuje budžet turista i može uticati na konkurentnost grčkog turizma.

Nedostatak preventivnih mera: deo javnosti smatra da bi prihod trebalo više usmeriti na preventivne mere za smanjenje rizika od klimatskih promena, a ne samo na sanaciju štete.

Mere za prevenciju i ublažavanje klimatskih promena u Grčkoj

Grčka je u poslednje vreme preduzela značajne korake ka prevenciji i ublažavanju posledica klimatskih promena, što uključuje i planove za unapređenje infrastrukture i održivog razvoja.

Nacionalni energetski i klimatski plan

U oktobru 2024. godine, Grčka je predstavila revidirani plan sa ambicioznijim ciljevima za obnovljive izvore energije. Plan predviđa da do 2030. godine 82% električne energije dolazi iz obnovljivih izvora, što je povećanje u odnosu na prethodni cilj od 66%. Ovaj plan ima za cilj smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 58,6% do 2030. godine, sa krajnjim ciljem postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine.

Fond za dekarbonizaciju ostrva

U novembru 2024. godine, Grčka je uspostavila Fond za dekarbonizaciju ostrva, vredan oko 1,6 milijardi evra, sa ciljem finansiranja održivih investicija koje će ojačati energetsku autonomiju ostrva. Ovaj fond će podržati projekte kao što su razvoj obnovljivih izvora energije, održivo upravljanje vodnim resursima i promocija elektromobilnosti.

Grčka je pokrenula i  program GR-eco Islands, koji ima za cilj transformaciju ostrva u međunarodne modele zelenog i održivog razvoja. Ove inicijative obuhvataju projekte za unapređenje energetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije i zaštitu biodiverziteta.

Primer ostrva Astipalea

Astipalea je postalo pilot-projekt u ovom programu, gde je Volkswagen grupa podržala prelazak na električna vozila i obnovljive izvore energije. Cilj je da Astipalea postane potpuno ugljenično neutralno ostrvo do 2026. godine.

Ovi planovi i inicijative pokazuju posvećenost Grčke ne samo sanaciji štete nastale usled klimatskih promena, već i proaktivnom pristupu u njihovoj prevenciji i ublažavanju.

Plan za prevenciju dezertifikacije Tesalije

U martu 2024. godine, naučnici su upozorili da je region Tesalije u opasnosti od dezertifikacije (pretvaranja tla u pustinju) usled klimatskih promena. U odgovoru na to, razvijen je master plan za obnovu ovog područja, koji uključuje mere za održivo upravljanje vodnim resursima i prilagođavanje poljoprivrednih praksi kako bi se sprečila ekološka katastrofa.

Tesalija, poznata kao “žitnica Grčke,“  ključni je poljoprivredni region, značajan za proizvodnju pšenice, kukuruza, pamuka i drugih useva. Međutim, ovaj region je suočen sa ozbiljnim rizikom od dezertifikacije  koja je već uočljiva u pojedinim oblastima, naročito u centralnim delovima, gde su zemljišta izgubila plodnost i postala suva i jalova. Slični problemi primećeni su i na jugu Peloponeza i u delovima Krita, koji su takođe ugroženi.