Autorka teksta: Ivana Stanojević


Većina vas je idući na Tasos ili okolne plaže kontinentalnog dela upoznala čari divne Kavale. Moji najomiljeniji grčki gradovi su Nafplio, Volos i Kavala, baš po tom redu. Ova naša mala ekskurzija je više bila istorijsko-edukativnog karaktera, pa smo zato najviše vremena proveli po istorijskim lokalitetima koji su toliko interesantni da su zadržali pažnju čak i klincima i to od osam ujutru, kada smo krenuli iz Soluna i počeli sa vođstvom, do pola četiri poslepodne kad smo završili obilazak Filipa.

Pre desetak dana smo nas 8 lokalnih, da ne kažem grčkih Srpkinja sa petoro dece uživale u tom izuzetnom danu imajući izuzetnog vodiča, i odlično društvo svetskih putnika.

Naime, i nevezano za ovu temu, volela bih da vam kažem da putnički forumi po Grčkoj nisu u stilu naših gde je 90% tema - koji apartman ima sav pribor za jelo i šta sve sme od hrane da se prenese preko granice, već se bave putovanjima i putopisima, deljenjem putničkih informacija i tajni, i druženjima ovog tipa. Član sam jednog foruma već šest godina, i mnogo puta sam učestvovala, ali i organizovala jednodnevne ekskurzije ovog tipa, kao i druženja bar dva - tri puta godišnje u samom Solunu. Druženja su odlična, ljudi kulturni i open minded, a trošak jako nizak budući da se ne organizuje zbog novčanog interesa, već taj koji organizuje treba jedino da se pozabavi da sve prođe u najboljem redu. Na ravne časti se deli trošak autobusa i vodiča i to je to, eventualno ako se dogovorimo da svi zajedno idemo negde na ručak, pa se i to opet deli.

Protiv naših najpoznatijih foruma nemam ništa, član sam jednog, ali budući da zaista smatram da putovanja nisu samo apartman i šta jesti, već nešto mnogo kompleksnije i lepše, verujem da na takvim portalima treba mnogo više prostora pridavati baš samom smislu putešestvija. Jedno vreme sam se bavila jednim portalom želeći da pomognem, ali sam shvatila da, recimo, na temi Solun retko ko, ili niko, nije nikad pitao šta ima da se obiđe (a ima mnogo toga),već sve interesuje samo radno vreme Cosmos-a, kao da to već svi Srbi ne znaju bolje od Grka.
No, nebitno, da se vratim temi.

Kavala i njena okolina pripadaju administrativnoj oblasti Istočne Makedonije i Trakije i već zbog samog svog položaja imaju jako veliku istorijsku važnost. Mesto gde su se tokom cele istorije preplitale i sukobljavale razne civilizacije, plemena i carstva. Mesto bogato zlatom i srebrom, oivičeno Rodopima na severu i morem na jugu, predstavlja pravi mali istorijski raj.
O svemu tome bi se moglo mnogo toga napisati, a ja ću rezimirati našu malu ekskurziju.

Itinerer nam je bio Amfipoli - antički Filipi i Kavala.

Amfipolis, kao antički grad podno planine Pangeo, je jos pre uspona Makedonske dinastije, tj. od samog svog nastanka kao trački grad, zatim atinska kolonija, a nakon Peloponeskih ratova i spartanska, zauzimao centalno mesto i važnost u okolini. Zaklonjen brdima od mora i napada, ušuškan u plodnom koritu reke Strimonas (Strumica) ubrzo se razvio kao značajniji grad-polis i bitna luka na mapi antičke Grčke. Kasnije osvojen od Makedonske dinastije (sredina IV vpne) postaje grad iz koga je Aleksandar Veliki krenuo u svoj pohod na istok, i u koji se nikada nije vratio. Poslednjih par godina se aktivno radi na iskopinama arheološkog nalazišta Kasta, pored pozicije antičkog Amfipolja (za šta ste možda čuli i kod nas u medijima gde se spekulisalo da li je pronađen Aleksandrov grob ili ne). Naravno da grobnica nije Aleksandrova. To ni u čemu ne umanjuje značaj ovog nalazišta, a ono sto je pronađeno je od izuzetnog značaja i lepote i svakako pripada nekome, jako bitnom tog doba. Spekulacije su razne naravno, pa se išlo i do toga da bi mogao biti grob Aleksandrove majke Olimpije, Tračanke po poreklu, ali je verovatnoća za to minimalna. Ozbiljni arheolozi kažu da je arheologija kao nauka sama po sebi pretpostavka čak i u onim, naizgled najizvesnijim slučajevima. I u slučaju ovog nalažista je sve još uvek na nivou pretpostavki, koje ako uzmemo u obzir indiciraju da bi ova zajednička grobnica mogla u krajnjoj instanci da pripada Aleksandrovom vojskovođi Hefestionu ali i to je još uvek neizvesno. Ono što se zna zasigurno, to je da cela grobnica ima mermerni obruč koji je jako lepo očuvan (opseg oko brda) sa obimom od 497m. Površina grobnice je oko 200 ari što je čini najvećom grobnicom u Grčkoj. Smatra se da je iz ranog helenističkog perioda, što znači kraj četvrtog veka p.n.e. - jako blizu vladavine Aleksandra. Onima koji su posetili Verginu recimo, ili još neke antičko - makedonske grobnice, poznato je da su sve one ukopane, zatim popunjene zemljom i natkrivene u obliku brda. Svuda, po celoj Severnoj Grčkoj možete naići na ta čudna brdašca bez rastinja, i znajte da je svako takvo, antičko - mekedonski grob, tj. tumba.

Smatra se da ova grobnica ne pripada kraljevskoj porodici čije su tumbe bile drugačije opremane i građene, ali svakako, kao što već rekoh pripada nekoj značajnijoj ličnosti (postoji pretpostavka je da je Aleksandar poručio izgradnju ove tumbe za svog druga Hefestiona). Svi, koji smo tada živeli u Grčkoj, smo sa divljenjem i nestrpljenjem pratili svaku novost iz Amfipolija. I zaista, pri iskopavanju su pronađeni izuzetni ostaci kao npr. dve sfinge na ulazu (obezglavljene doduše i odsečenih krila), dve izuzetne karijatide (skulpture žena) na ulasku u drugu komoru, izuzetan mozaik otmice Persefone od strane Hada (jedan od najčešćih mozaika na raznim lokalitetima je baš prikaz otmice Persefone, potražite ko ne zna više o tome).

Na nekoliko linkova koje ću vam postaviti na kraju teksta možete videti i proces iskopavanja, kao i kompjutersku maketu kako bi trebalo da je grobnica izgledala. Pronađeni su ljudski ostaci pet tela, jedne starije žene, dva mlađa muškarca, jednog novorođenčeda i još jednog muškarca koji je spaljen. Verovatno je ovaj poslednji - nosilac, tj. pokojnik za koga je i izgrađena grobnica, a ostali su zatvoreni živi kako bi ga ispratili na večni put (to se praktikovalo u to doba). Tako je recimo Filip II sahranjen uz dve žene - žive!! Takođe, pronađeni su skeletni ostaci jednog konja.

Mala digresija.
Zaista, ko god nije posetio do sad u Verginu to mora uraditi. Lično, nisam videla impozantnije arheološko nalazište, a videla sam ih mnogo, ne samo u Grčkoj.

Bilo kako bilo, glavni arheolog ovog lokaliteta veruje da će se u jezgru samog brda pronaći još mnogo toga, ali nažalost finansijsko stanje države ne dozvoljava dalje iskopine. Bitno je pomenuti da finansijski deo ne obuhvata samo proces pronalaska, već i konzervacije, što je znatno skuplje, tako da arheolozi biraju svesno da ga ostave u stanju u kom je, nego da objekte izlože vremenskim uslovima koji bi ih uništili. Grobnica je izgrađena od mermera sa Tasosa i u prošlosti je u nekoliko navrata pljačkana, tako da nažalost nema pronalazaka ličnih, vrednih, zagrobnih predmeta, što je običaj da postoji kod takvih grobnica.

Arheolozi veruju da će sam lokalitet kroz nekoliko godina biti po propisima zaštićen kako bi bio otvoren za posetioce. Budući da za sad to nije moguće, nismo išli do tamo, već smo brdo Kasta posmatrali sa brda preko puta gde se nalazi arheološki muzej Amfipolisa i nekadašnje staro naselje.

Pre par godina, malo pre nego što su počela iskopavanja, u nekom drugom obilasku prišla sam dosta brdu koje je izgledalo kao napušteni kamenolom, dok je sad to područje obezbeđeno i nepristupačno.

Na vrhu samog brda se nalazio spomenik lavu iz Amfipolisa čiji su ostaci pronađeni u koritu Strumice tokom Prvog svetskog rata. Lokacija na kojoj se sad lav nalazi je nedaleko od izvorne, tako da je moguće videti ga izbliza. Govori se da će po zavrsetku svih radova i ojačanja, lav biti vraćen na svoje mesto, na vrh grobnice.

Sam muzej Amfipolja ima jako interesantne eksponate iz svih perioda postojanja. Pre svega iz najranijeg gde se Atinjani kolonisti naseljavaju i potiskuju lokalne Tračane (Hedone, obožavaoce boga Dionisa) polovinom V v.pne, zatim iz doba Spartanaca, antičkih Makedonaca i Rimljana koji u periodu svoje vladavine grade kroz ovaj grad antički put Egnatia (svima poznat, spaja Igumenicu sa Konstatinopoljem, tadasnjim Bizantom) i određuju ga za jedan od četiri upravna grada tog dela rimske provincije Macedonia.

Po dolasku Slovena u šestom veku, grad počinje da gubi na značaju gde se stanovništvo spušta u primorski grad Ion (Eion) na ušću Strumice u Egej, a koji je prvobitno bio domovina ratobornih Heodna Tračana koji su pokorili Eritrejce sa Evije prve osnivače ovog naselja. Pri nadiranju Atinjana prvo se osvaja Ion, a zatim i gard Ennea Odoi (devet puteva) koji kolonizatori uništavaju i na čijem mestu grade Amfipolis. Specijalno me privlači istorija ovog plemena Hedona, ali ne bih dalje širila, bar ne ovde.

Strumica je bila i ostala plovna i kao takva je davala mogućnost Amfipolju, iako udaljenom od mora da bude luka (more je zadiralo mnogo dublje u kopno tad).

U okolini savremenog Amfipolisa se mogu videti ostaci zidina antičkog utvrđenja, zatim razne vizantijske srednjovekovne kule, kao i najstariji sačuvan drveni rimski most. Sama reka je za grčke pojmove vrlo lepa i velika. Iz Amfipolisa smo se uputili ka antičkom gradu Filippoi, još jednom biseru okoline, koji je pretpostavljam neko od vas već posetio.

Ulaznice za muzej u Amfipolisu i u Filipima su 3 eura u zimskom periodu i 6 eura u letnjem.

Kratka pauza na pumpi na skretanju sa Egnatije za mesto Moustheni koje preporučujem svakome ako želi mali predah od letnje žege. Ovo neobično lepo seoce, u koje ovog puta nismo svratili, se nalazi u podnožju planine Pangeo i njegova arhitektura se odlikuje otomanskim, kao i neoklasičnim stilom. Ima jako lepu rečicu u slapovima i star most.
Ovaj kraj je poznat po gurabijama, alvi i tahiniju, pa ako želite da probate tako nešto potražite u okolnim radnjama. Na kraju ću vam ubaciti neke slike odande iz 2014. godine.

Filipi su grad blizu Kavale koji ima tradiciju postojanja još iz neolitskog perioda, ali kao upravna jedinica se pominje po organizovanju kolonije osvajača sa Tasosa sredinom IV vpne. Prvobitni naziv je bio Krinida/ Krinides i smatra se najznačajnijim arheološkim lokalitetom u oblasti Istočne Makedonije, kao što se i kao mesto smatralo najznačajnijim gradom u vreme rimske vladavine. Ime se menja u Filipi od trenutka kad traže zaštitu od Tračana obraćajući se Filipu II, ocu Aleksandra Velikog, koji im ju je širokogrudo pružio shvatajući izuzetan položaj, prirodno bogatstvo okoline i ekonomski značaj tog grada. I zaista, svi u društvu smo se zaista ostećali jako lepo tamo, neka posebna energija i mir vladaju celom okolinom.
Grad je dva puta postajao rimska kolonija, 42. god. pne. i odmah zatim 31. god. pne posle bitke kod Akcijuma (u okolini današnje Preveze, baš tamo gde je sadašnji tunel za Lefkadu) i blizu antičkog grada Nikopolis (da li ste ga posetili?). Dve izuzetne istorijske ličnosti se smatraju utemeljivačima ovog grada, prvi Filip II i drugi Oktavijan Avgust (jedan od učesnika bitke kod Akcijuma).

I kroz Filipe je takođe prolazila antička Egnatia (videćete na slikama sačuvane delove), koja je prolazila pored impozantne antičke tržnice u centru, i koja je u grad “ulazila” kroz kapiju Amfipolisa (zamislite nešto kao Genex kod nas) i izlazila kroz kapiju Neapolisa (današnje Kavale).

U gradu je svojevremeno propovedao i Apostol Pavle oko 50. god.n.e. gde je i osnovao prvu hrišćansku crkvu u Evropi i time učinio ovaj grad kolevkom evropskog Hrišćanstva. Grad je, kažu, toliko bio otvoren da je Pavle slobodno propovedao u ogromnom teatru koji se i dan danas koristi.
Što se tiče samog pozorišta čiju su akustičnost ispitali i naši mali drugari, moglo je da primi i do 10.000 ljudi, dok je sam grad u svom zenitu sa okolinom brojao 6.000 stanovnika. Ovo nam govori da je samo pozorište osim te svrhe imalo i upravnu, političku svrhu, nešto kao skupština.
Na ulazu postoji i maketa kako se pozorište razvijalo od antičke varijante do rimske arene sa životinjama i gladijatorima.

U sklopu celog kompleksa ima toliko različitih zgrada, ranohrišćanskih bazilika, ogrmna antička tržnica, druga po veličini posle one u Rimu, upravne zgrade, antički hramovi, čak i jedna antičko - makedonska tumba je vrlo neuobičajeno kao pojava (grobnice su se nalazile van gradskih zidina). Grad je imao svoj kontinuitet i u vizantijsko doba. Toliko toga ima tamo da smo mi proveli čitava dva i po sata intenzivnog vođenja i pripovedanja našeg vodiča.

Ne propustite ako ste u tim krajevima!

Pozorište Filipa se koristi i u današnje vreme, a posebno je popularan festival Filipa sa bogatim programom predstava, baleta, antičkih komedija i tragedija (must i za one koji ne govore jezik) kao i mnogobrojnih koncerata. Link –> http://philippifestival.gr/

Ova ogromna doza znanja se zavrsila glađu u Kavali u kojoj smo imali tek toliko vremena da večeramo i krenemo nazad. Većina nas je bila već tamo, tako da iako nas je razočaralo kratko vreme koje smo imali na raspolaganju, mogli smo lako to da prebolimo uz odličnu kuhinju i dobro vino iz vinograda sa padina planine Pangeo. Oni koji su ljubitelji ovog božanskog pića, mogu posetiti velikog proizvodjaca Vilia hora http://www.bibliachora.gr/, koji zaista proizvodi izuzetno, doduše, malo skuplje vino. Restoran u kom smo jeli se zove “Sousouro” a mozete ga naći ako se od luke zagubite po padinama koje se spuštaju od akvadukta ka moru. Generalno izbegavajte sve što je na šetalištima do mora, to je uvek neki tourist trap (čast izuzecima).
Još veću draž odličnoj hrani je dala unutrašnjost samog lokala koji se nalazi u nekadašnjem turskom hamamu.
Pošto smo već dogovorile odlazak u Kavalu uskoro,o njoj nekom drugom prilikom jer je ona poglavlje za sebe, gde se antičkom i rimskom, dodaje i vizantijski i otomanski period i još veće kulturno bogatsvo.

Uživajte!

Linkovi za lokalitet grobnice Kasta pored Amfipolis-a:

https://www.youtube.com/watch?v=dWdcv2vc45U
https://www.youtube.com/watch?v=Py4hZMAyRcA
https://www.youtube.com/watch?v=k0_tQ6hjoiM

Razvoj samog iskopavanja: https://www.youtube.com/watch?v=zh5FD1pdHpE

Grafički prikaz reljefa oko antičkog grada Amfipolis
https://www.youtube.com/watch?v=zYv0fva6k3Q