Ako se nađete u Solunu, ne možete a da ne prođete pored – Bele kule. Ovaj monumentalni toranj ne samo da dominira obalom grada, već i nosi bogatu i bolnu priču o prošlim vremenima i događajima koji su oblikovali istoriju Soluna.

Istorija Bele kule

Bela kula, kako je danas poznajemo, sagrađena je u 15. veku, ubrzo nakon što su Osmanlije osvojile Solun 1430. godine. Međutim, njeni temelji počivaju na mestu starije kule, koja je bila deo vizantijskih utvrđenja. U vreme Osmanlijskog carstva, Bela kula je imala mnogo različitih uloga i imena, zavisno od perioda i njene upotrebe. Na početku je bila poznata kao Kula Lava, dok je kasnije nazivana Kula Kalamaria, dok je u 19. veku nosila dva imena, zavisno od njene upotrebe: Kula janjičara kada je tu bila smeštena garnizon janjičara, i Kula Krvi (Kanle Kule) kada je postala zatvor i mesto pogubljenja osuđenika.

U svojoj knjizi o spomenicima grada iz 1880. godine, istoričar Mihail Hatzis Ioannou nazvao ju je Bastiljom Soluna, gde su osuđeni na smrt bili ubijani na njenoj terasi, a njihova krv je obojila njene zidove crvenom bojom. Početak izvršenja smrtne kazne obeležavao je pucanj iz zapadnog dela grada.

Kula je promenila svoj izgled i značenje 1883. godine, kada je po naređenju sultana Abdul Hamida II, ofarbana u belu boju. Ova transformacija simbolisala je novi, reformisani karakter Osmanskog carstva, a njen „krvavi“ nadimak zamenjen je neutralnijim imenom – Bela kula. Zanimljivo je da je prema jednoj priči, kulu izbelio zatvorenik Nathan Guiledi u zamenu za slobodu.

Danas, Bela kula stoji kao simbol otpora i preživljavanja. Od kraja 19. veka, postala je nerazdvojni deo solunske obale, pogotovo nakon rušenja morskih zidina koje su je nekada okruživale. Tokom Prvog svetskog rata, njen prostor je korišćen za skladištenje arheoloških artefakata, zatim u vojne svrhe, dok je u novijoj istoriji dobila kulturni značaj.

Muzej Bela kula

Danas, Bela kula je muzej i deo Muzeja Vizantijske kulture u Solunu i preporučujemo da ga posetite.
Njeni brojni spratovi pričaju priče o bogatoj istoriji grada, od osnivanja oko 316 godine pre naše ere preko vizantijskog doba i osmanske vladavine, sve do savremenih vremena.
Izložba sumarno predstavlja aspekte istorije grada, koji se odlikuje dugotrajnim i neprekidnim istorijskim prisustvom.

U muzeju vas očekuje prijatno iznenađenje spoja tradicije i modernog multimedijalnog prikazivanja sadržaja pa ćete uživati u pokretnim slikama i sigurno vam šetnja kroz istoriju neće biti dosadna, bar je to naš utisak.

Bela kula u Solunu ima više spratova, a svaki od njih sadrži različite postavke i izložbe.

Muzej je dostupan i za posetioce koji ne mogu da se popnu na spratove. Za njih je omogućena virtuelna tura koja obuhvata celokupnu izložbu, i na taj način mogu istražiti sve eksponate kroz digitalni sadržaj.

Evo kratkog pregleda:

  • Prizemlje: “Solun. Prostor i vreme”
    Ovde ćete videti vertikalni baner sa personifikacijom Soluna, na podu se projektuju slike Soluna kroz vekove, od ranih naseobina do danas, što je vrlo zanimljivo i po nama, veoma efektno. Ovde se nalazi i tekst starog geografa Strabona o poreklu i imenu grada.


  • Prvi sprat: “Solun. Transformacije”
    Izložba prikazuje urbanistički razvoj Soluna kroz vekove. Centralni deo postavke prikazuje evoluciju grada i ključnu infrastrukturu, kao što su utvrđenja, vodosnabdevanje i luka. Prikazani su i značajni događaji iz 19. i 20. veka, uključujući rušenje zidina, Veliki požar 1917. godine, i redizajn grada koji je sproveo arhitekta Ernest Ebrar.


  • Drugi sprat: “Solun. Spomenici i istorija”
    Izložba prikazuje ključne istorijske faze Soluna kroz sedam važnih spomenika. Kroz video projekcije, posetioci prate razvoj grada od Rimskog do Osmanskog perioda, preko spomenika poput Zlatne kapije, Rimske Agore, Galerijanskog kompleksa, crkava Svetog Dimitrija i Dvanaest apostola, crkve Aheiripitos i Heptapirgiona. Dodatne prostorije prikazuju važne istorijske događaje, poput masakra u Hipodromu, borbe za oslobođenje 1912. i perioda Prvog svetskog rata.


  • Treći sprat: „Solun. Domovina ljudi“
    Tema ovog sprata su ljudi koji su u Solunu našli svoj dom — bilo da su tu rođeni ili su došli iz drugih krajeva.
    Posetioci prvo vide vrata kuće sa ekranom koji prikazuje slike izgubljenih domovina grčkih izbeglica iz 1922. godine. U kružnoj prostoriji iza vrata prikazuje se film u kojem stari Solunjani dele uspomene, a novopridošli opisuju svoje prve utiske. Na okolnim panelima su demografski podaci o populaciji grada kroz istoriju i citati pisaca i putnika koji su opisivali Solun. U okolnim prostorijama, izložene su informacije o životu Solunjana tokom različitih istorijskih perioda: antičkog, vizantijskog i osmanskog, kao i o izbeglicama iz 1922. godine, stradanju Solunskih Jevreja tokom Drugog svetskog rata, urbanizaciji iz 1950-ih i 1960-ih, i povratnicima iz 1990-ih.


  • Četvrti sprat: „Solun. Na trgovinskim rutama“
    Ovaj sprat se fokusira na trgovinu i ekonomiju Soluna. Na ulazu se nalazi drvena konstrukcija sa projekcijom grada vidljivog sa mora. U centralnom prostoru su arheološki eksponati, poput amfora i kovanica, zajedno sa grafičkim prikazima trgovinskih razmena i tržišta. Ekrani na zidovima ilustruju trgovačke rute kroz istoriju. U susednim sobama predstavljaju se Međunarodni sajam, istorija tržišta, proizvodi i društvene promene uzrokovane industrijalizacijom.


  • Peti sprat: „Solun. Slobodno vreme i kultura“
    Ovaj sprat istražuje intelektualni i umetnički život Soluna u 19. i 20. veku. Centralni deo je mali amfiteatar u kojem se prikazuje film o umetničkom i sportskom životu grada. U okolnim sobama, svetlosne kutije predstavljaju temu štampe, Univerziteta Aristotel, školstva, književnosti, pozorišta, filma i muzike. Tu su i slajdovi sa starim novinama, video o radiju i televiziji u Solunu, interaktivna aplikacija o istaknutim ličnostima, kao i audio aplikacija sa pesmama koje pominju Solun.


  • Šesti sprat: „Ukusi Soluna“
    Ovaj sprat je “gastronomski kutak” gde možete otkriti kulinarsku raznolikost Soluna i uticaje različitih kultura. Deo prostora je opremljen kao trpezarija sa stolovima čijim su površinama ekranima na kojima se prikazuju video recepti tipičnih jela i poslastica iz Soluna. Zidovi su ukrašeni fotografijama restorana u gradu.


  • Na šestom spratu se nalazi i prodavnica Muzeja dok na terasi, metalni znakovi pružaju informacije o istorijskim mestima i spomenicima.


  • Na vrhu je i balkon sa koga možete uživo uživati u panorami grada i u pogledu na more i brodove koji čekaju da uplove u luku.

Osim ovih stalnih postavki, često se organizuju i privremene izložbe koje se bave specifičnim temama ili događajima iz istorije Soluna.

Radno vreme i cena ulaznice

Muzej Bela kula je deo Muzeja Vizantijske kulture (koji se nalazi u blizini) a njihov sajt možete pogledati ovde.

Zimsko radno vreme (1. novembar – 31. mart):
Svaki dan (uključujući vikende): 08:30 – 15:30

Letnje radno vreme (13. jun – 31. oktobar):
Ponedeljak, sreda, četvrtak, petak, subota i nedelja: 08:00 – 20:00
Utorak: 13:00 – 20:00


Cene ulaznica za Muzej vizantijske kulture i Belu kulu

1. april – 31. oktobar:
Opšta ulaznica: 6 evra
Snižena ulaznica: 3 evra

1. novembar – 31. mart:
Opšta ulaznica: 3 evra


Besplatan ulaz

Ulaz je besplatan za sve posetioce sledećih dana:
Svake prve nedelje u mesecu (od 1. novembra do 31. marta)
Državni praznik – 28. oktobar
Međunarodni dan spomenika – 18. april
Međunarodni dan muzeja – 18. maj
Evropski dani kulturne baštine – poslednji vikend u septembru
Sećanje na Melinu Merkuri – 6. mart

Bela kula je mnogo više od obične građevine – ona je svedok promena, osvajanja i revolucija, ali i simbol jedinstva i opstanka grada.

Ako želite da zaista upoznate Solun, poseta Beloj kuli bi trebalo da bude na vrhu vaše liste.

Prilikom posete, ponesite kameru, zabeležite trenutke i podelite svoje iskustvo sa nama i mnogobrojnim članovima na našim društvenim mrežama:
Facebook:Nikana.gr
Instagram: @nikana.gr
Tiktok: nikana.gr
Facebook grupa: Live from Greece
YouTube kanal @NikanaTravel
Pišite nam na e-mail: nikana@nikana.gr
Naš sajt nikana.gr je vodeći izvor informacija o Grčkoj na Balkanu.

Pogledajte i naš Vodič o Solunu gde možete pronaći još mnogo korisnih informacija i ispplanirati nezaboravan obilazak grada.
Vodič za Solun
Šta obići u Solunu
Vikend u Solunu


Uvek smo tu da vam pomognemo u istraživanju Grčke! Pratite nas za najnovije informacije, korisne savete i autentična iskustva kako biste proveli nezaboravan odmor u Grčkoj!

U ponudi imamo preko 3 000 smeštaja. Odaberite odgovarajući za vas i vašu porodicu klikom OVDE.