Meštani Sartija su nam ispričali interesantnu priču o svom gradiću.

Sarti sada ima oko 800 stanovnika tokom zime. Njihovi preci su pocetkom dvadesetog veka proterani iz Turske, iz Male Azije, sa ostrva Afisija (Avşa). U strahu od pokolja pred naletom Turaka, Grci su poslali po njih brodove i spasili ih tako što su ih sve prevezli u Atinu.

Njima, međutim, nije bilo rečeno da odlaze zauvek iz svog sela, već su sve ostavili za sobom, pune radnje i kuće, ne ponevši sa sobom ništa od svojih dobara. Nedelju dana posle dolaska u Atinu grupa meštana se vratila na ostrvo Afisia gde su zatekli spaljene, uništene i opljačkane kuće. U Atinu su se vratili tužni i sa lošim vestima. Budući nezadovoljni životom u Atini, nenavikli na veliki grad, odabrali su šestoro među sobom koji će potražiti u Grčkoj mesto koje je slično njihovom selu koje su napustili. Tako su se najhrabriji i najzdraviji uputili u potragu za novim domom.

Nakon nekoliko meseci pronašli su Sarti, mesto koje je u to vreme bilo bez stanovnika, ali koje je bilo idetnično po izgledu njihovom rodnom selu. Nazvali su ga naravno Afisia.

Vratili su se u Atinu i poveli sa sobom sve koji su im verovali i želeli da krenu u novi život. Nisu krenuli svi, ali su im se kasnije pridružili i ostali. U početku su bili siromašni, bez kuća i hrane, umirali su od gladi i bolesti, a meštani bogatog sela Sikija, nisu bili bas blagonakloni prema pridoslicama pa im nisu pomagali. Međutim, monasi iz manastira Metohi su ih prihvatili i pomogli im da prežive dok ne stanu na svoje noge. U manastiru su boravili 2 godine i za to vreme sagradili male kućice na obali Sartija od kojih se neke i dan danas mogu videti u starom delu Sartija. Bavili su se isključivo ribolovom.

Manastir Metohi predstavlja i sada veliku svetinju za sve žitelje Sartija. 

Nakon godina teškog zivota, malo ribarske selo Afisia preraslo je u turističko mesto Sarti tako da je turizam značajno doprineo razvoju i današnjem blagostanju u kojem zive. Manastir nisu zaboravili, ali ni ponašanje žitelja Sikije. Nisu zaboravili ni svoje rodno mesto, u koje jednom godišnje odlaze mnogi iz Sartija, dok je nekima poseta previše bolna. Afisija je i dan danas vrlo slična Sartiju. Inače, sve se ovo zbilo oko 1922. godine, tako da u Sartiju još uvek živi nekoliko staraca koji se sećaju dolaska u Sarti.

Sada kada prošetate ulicama starog Sartija i između modernih vila i hotela ugledate male kućice iz starih vremena, sigurna sam da ćete se prisetiti ove priče i imati drugačiji pogled na gradić i njegove žitelje.