Solun je grad star vise od 2300 godina i vec i sama ta cinjenica mu daje čar koju obogacuju mnoge druge stvari koje u ovom gradu postoje. Od najranijih godina je bio multietnicki jer mu sama pozicija to namece, ali u par poslednjih vekova taj epitet dolazi posebno do izrazaja. Do pocetka XX veka zidine grada su pratile ono sto danas smatramo centrom grada, a sto obuhvata prostranstvo izmedju istocnih zidina, koje se spustaju zamisljenom linijom od tvrdjave ka Beloj Kuli, i zapadnih koje prate pravac od luke ka uzvisenju.

Istocno od Bele kule, put danasnje ulice Vassilisas Olgas (Kraljice Olge) krajem XIX veka bogati Solunjani, uglavnom Jevreji, pocinju da grade svoje letnjikovce, raskosne vile od kojih neke i danas odolevaju vremenu. Opsirnije o njima cu nekom drugom prilikom, a ovde cu vam predstaviti neke od njih koje su meni danas predstavljene u okviru besplatnih tura koja vec nekoliko godina unazad Opstina Soluna organizuje za svoje gradjane kako bi ih upoznala sa istorijom grada. Zainteresovanost je toliko velika da vec dve, tri godine pokusavam da "uhvatim" mesto, ali bezuspesno jer je broj ogranicen. Sve do danas.

Danasnja tura se zove "Vile 2".

Pocinje od ugla ulica Bocari i Vasilisas Olgas od vile porodice Kapantzi i ono sto je interesantno nama je da je bila u posedu Jevreja koji su se islamizovali, a uspeli su da izbegnu da budu poslati u Tursku prilikom velike razmene stanovnistva jer su imali srpsko drzavljanstvo?? Vodic nije znala da mi kaze odakle to, ali cu vec iskopati negde. Sledeca u nizu je vila u kojoj se nalazi Etnografski muzej Soluna koji svakako ne treba da propustite i u kom sam svojevremeno pratila izuzetne seminare s razlicitim tematologijama. Veceras u 7 za one koji se slucajno nalaze u gradu, ili one koji zive se izvodi muzicki program na temu vetra, uz izvedbe najvecih savremenih kompozitora Hatzidakisa (ne propustite da potrazite na YouTube​-u neke od numera) i u nas poznatijeg Theodorakisa. Ulaz je besplatan.

Sledece u nizu su napustena zgrada nekadasnjeg Italijanskog konzulata koja je jos uvek u vlasnistvu drzave Italije, kao i zgrada koja je pripadala i pripada i dalje poridici Mihailidou (izdaje se). Sledeca je nekadasnja jevrejska vila u kojoj je vec dugi niz godina skola za slepe.

Dolaze zatim dve skroz napustene vile koje je kupio vlasnik jednog pozorista ali ih prepusta stanju u kom su. Interesantna je Yeni Cami (nova dzamija) koja je izgradjena i sluzila za verske obrede Jevrejima grada koji su takodje bili islamizovani i zato kao objekat podseca na sinagogu. U njoj je nekada bio arheoloski muzej. Koristi se kao izlozbeni prostor i trenutno u njoj mozete ispratiti izlozbu o zajednickim sakralnim lokalitetima Balkana. Poslednje cetiri vile su iz istog perioda, dve su koriscene, a jedna se i dalje koristi kao prva muska gimnazija, treca je nazalost uzurpirana od strane anarhista (posebna kategorija pricacu vam i o tome), a pripadala je bugarskoj porodici Hadzimisev. Istoj porodici je pripadala i vila pored u kojoj trenutno uzivam u kafi i pisem vam ovo. U istoj ulici se nalazi odlican kafic Dendro sto bar u kojem mozete cesto videti i jednu nasu clanicu :).

Tekst i fotografije: Ivana Stanojević