Autor teksta: Bratislav Najdanović

Stigli na ostrvo u prepodnevnim satima, ušli u sobu, „premenuli“ se i krenuli vanka. Odlazak na gradsku plažicu i malo „osoljavanja“. Plažica „onako, ako nema ništa bolje“ - pesak, postepen ulazak i mesto za DIY (Do It Yourself - uradi sam varijanta). Obilazak mesta za pecanje, ronjenje i skeniranje dragstora. Izbor pada na Maliatos…niže cene za većinu stvari koje treba da pazarimo tokom letovanja (pivo skuplje, pa se na dalje kupuje u dragstoru na magistrali, sa desne strane ispred mostića prema Limenariji, po ceni od 0,60 € za pivo Vergina - ja ni u Nišu ne pijem Amstel ili Heineken, pa je ovo super…jeftinije nego ovde (0,5 l domaćeg piva je 78 RSD). Ne sviđa mi se nepostojanje opcije kupovine na meru (važi za celu Limenariju, u Limenasu normalna opcija) - ima samo feta sir – jako dobar. Nema tzatziki salate, maslina, cipoura…samo pakovano. To smo našli kasnije na nekom drugom mestu, ali o tom -  potom.

Limenarija, na prvi pogled sasvim O.K. Volimo urbana mesta, da ima gde da se promrda, sa snabdevenim prodavnicama sa hranom i odećom na sniženju pri kraju sezone.

Izjutra pijemo jutarnju kafu sa Noynoy mlekcetom (ima ga po dragstorima, pakovanje od 410 gr. mnogo isplativije od malih pakovanja, a sipaš koliko voliš), pravimo sendviče i sa 4 device (Vergine) popakujemo u ručni friz. Naravno i vodu (rashlađenu). Hteli mi i sokić, gazirani, ali nema ono što volimo. Ranijih godina smo uvek uzimali jako dobar nBn (iVi) sa limunom, a sada nigde u celoj Limenariji (nema ni u Potosu) – samo narandža.

Divno jutro za šetnju. Ajmo da vidimo fish-markete. Ima svega po jako povoljnim cenama, a nama pogled na sabljarku (filetiraju) 18 € za kilo. Mogli bi da kupimo, ali ‘ajde da prošetamo, pa kad’ se vratimo. Krećemo putem iznad magistrale, suprotno od plaže, u Kalyvi. Tabanamo tako a oko nas predivne kuće, dvorišta i krajolik. Tu je put prema Kastru i prema Mariesu i dalje ka jezeru (ostavljamo za narednu godinu). Nedelja je pa meštani izašli u crkvu. Posle crkve svi izlaze sa kolačićima, lepo obučeni…i svi u luku gde posede onako porodično. Mnogo nam se to sviđa. Baš lepo i onako, baš, opušteno. Zađemo u mesto kroz sokake. Skvo nabasa na magarence i posluži ga smokvama. Za ljude koji ovde stižu porodično, svojim autom, mislim da je ovo 5+. Verovatno je cena smeštaja niža od Limenarije, a imaju sve najvažnije sadržaje: mir, tišina, pekara, dragstor… Limenarija je na samo nekoliko minuta/kilometara odavde (tu i onako nemate neki izbor plaža) pa preporučujem kao odlično mesto (bazu) gde možete da se skrasite i vratite nakon obilaska plaža i ostrva. Tu je i najbolji dragstor u ovoj oblasti. Ima bukvalno sve. Na dva sprata – od hemije do voća. Sve ima na meru… i feta i kolači i razne salate (sa ribom i bez) i voće i povrće i tsatziki (samo 5,5 € za kilo). Ima i sladoleda na dršku, ručni rad, na meru. Ovo pamtimo još iz Polihrona. Mislimo da je to najbolja opcija za porodice sa klincima. Sladoledi malo manji od standardnih, ali su taman na meru za klince. Mislim da u kilo dođe 10-12 komada za cenu od 13 €.  Ima više ukusa, pa probereš, a cena je na kilo. Mi baš volimo takvu vrstu prodavnica. Moramo da se vratimo ovde pre povratka za Niš. Spustimo se do Limenarije pa u fish-market… sve prazno, sve prodato, nema ni sabljarka… e, je.. ga. Naravno, nedelja, dan za porodicu i ljudi po povratku iz crkve kupili ručak za danas. Siđemo do obale, a tamo svaka klupa i mesto u tavernama popunjeno meštanima sa kolačićima. Sutra kreće i škola pa je ovo baš lepo za videti…

Krećemo na pecanje. Idemo na desno, prema hotelu „Ralitsa“ i na dalje. Probamo tamo, ali talasi neumoljivi. Plaža loša, ima mesta za DIY koliko hoćete. Šljunak i kamen na ulasku - iznad ima i peska. Kafići, beach-barovi i hoteli nešto kao pročistili ispred i nude suncobre i ležaljke. Ne valja… idemo na dok.

Spremili štapove i mamce pa zabacujemo. Tu upoznajemo momka iz Zaječara i kreće druženje sa sve pecanjem. Sve ribolovačke priče ispričasmo (ruke bile kratke da objasnimo sve ulove).

Dogovor za uveče je pecanje na doku…Svratimo kod bugara, koji celo leto tu pecaju, i uzmemo sardelu za keder. Navežemo sve kako treba i zabacimo. Naravno da hobolovcu povuče nešto, izgleda, golemo. Vuče riba, al’ vuku i naši…kosi tata, kosim ja, kosili smo oba dva…Napred-nazad pa se lovina negde zakova…Ma daj bre, neka ga, pa da vidimo ko je tvrdoglaviji. Ali se ulov ič ne mrda. Pošto noć već dobrano na’vatala rešimo da strunu odsečemo i privežemo za jedan kamen pa da se vidi šta je to bilo. Ishod nikada nećemo saznati jer smo imali drugi plan za na dalje.

Izjutra lepo naspavani krećemo Limenarijom skroz levo, iznad luke i idemo stepenicama uzbrdo prateći stazu. Stižemo do Palatakija, slikamo, pa se držimo putića na desno. Malo nizbrdo, stepenicama. Idemo po ravnom, kroz kompleks industrijske oblasti, odakle kreće spuštanje  na Metalia plažu. Dugačka i široka, peščano–šljunkovita sa mnogo mesta za DIY. Beach-bar sa ležaljkama i suncobranima. Ulaz u vodu kod kafića raskrčen, a van  preko klizavih pločastih stena. Skroz levo, pored stena, ima lep ulaz u vodu. Tu možete i da na’vate hladovinu ispod borova pre podne, a popodne ispod stene. Voda kristalno bistra. Ispod vode, tu kod tih stena, postoji pravi mali podzemni grad. To treba videti i doživeti! Najveće školjke koje smo do sada, tu blizu obale, uspeli da izvadimo. Skvo i tu na’vata nekoliko hoba. Odlično mesto i za pecanje. Ako ste u Limenariji, a bez auta, za svaku preporuku. Iza kafića imate kritski lavirint, a ceo potez obiluje mermernim i skulpturama na stenama. Klackalice i ljuljaške za klince i tuš i box za presvlačenje.

Na mestu gde se pešice stiže do plaže videćete i parkirane automobile. Odatle vodi makadamski put prema glavnoj magistrali oko ostrva. Sa magistrale se izađe iz Limenarije prema Potosu i nakon 1-2 km. videćete ručno ispisan putokaz na desno gde piše Metalia. Plažom, tim putem, nakon 10-ak minuta hoda, a sa magistrale nakon 100-tinak metara dolazite do mermernih ploča sa zodijačkim znacima. Vredi videti. Pogled na levo i na desno je predivan. Slikanje kraj svog horoskopskog znaka Vas sigurno iznova vraća na ovo ostrvo. Poželite želju u trenutku kada začujete „klik“ sa foto-aparata i videćete kakva osećanja će proći kroz vaše telo i naterati ga da se naježi.

Na dan polaska sklopimo sendviče i ostatak stvari i spustimo sve to do recepcije. Vreme je za gubljenje vremena, pa ‘ajmo da ga trošimo. Krenemo put Kalyvie da kupimo ono što nema u Limenarijskim dragstorima: Tsatsiki ½ kila za kući (tradicija je da, po povatku kući, živimo još 2-3 dana kao da smo u Grčkoj). Kolačići sa čokoladom (komplet od 3 paketa) za ćeru i „tečino“. Zadnji dan se jede i giros i to naravno u „Aegean“ u Limenariji. Cena ista svuda po mestu, a preporuka stoji… Predivan… Prekratimo vreme, kupimo lokumadese za kući u onu najbolju slastičarnicu, i odosmo…Tradicija za nazad je i Illy kafa… pije se na izlasku iz Grčke… popili!

Ponudu smeštaja u Limenariji pogledajte ovde.