Tasos je poznat po maslinovom ulju, medu i mermeru.

Prvo što ćete videti kada se iskrcate na Tasos biće velike plantaže maslina. Godinama su Tasićani živeli od maslina i ribolova. I dan danas svaka porodica ima u vlasništvu veliki broj stabala maslina…Ranije se radilo jako naporno na berbi i orezivanju maslina. Danas obično taj posao rade radnici iz Albanije i Bugarske. Za to dobijaju dnevnicu od 30-40e i hranu. Ipak i vlasnici odlaze sa njima u berbu, naročito muškarci.

Berba zelenih maslina je u septembru, a crnih u novembru.

Ukoliko želite da ponesete nekoliko kilograma svežih, zelenih maslina sa sobom u Srbiju u septembru, možete pitati vlasnika hotela u kojem ste smešteni i sigurno ce vam izaći u susret i uputiti gde da ih naberete. Ukoliko vam je potreban recept za pripremu maslina za zimnicu možete se obratiti meni :-)

Masline ne donose veliki prihod, kada se uzmu u obzir troškovi prilikom berbe i cena maslina i maslinovog ulja koja je dosta niska. Vlasnici su obično zadovoljni, ako od svojih maslina kao čisti dobitak imaju maslinovo ulje koje koriste u ishrani do sledeće berbe.

Naravno postoje porodice koje se ozbiljno bave proizvodnjom maslina i to im donosi i ozbiljnu zaradu. U tom slučaju, navodnjavanje je neophodno, jer ukoliko je sušna godina rod je slab i masline su sitne. Najveci broj domacinstava koja se ozbiljno bave proizvodnjom maslina nalazi se na zapadnoj obali ostrva, oko Prinosa.

Najznačajnija berba maslina počinje oko 1. novembra. Kao što sam pomenula tada se beru crne masline. One su najbogatije uljem. Tih dana, usled dolaska velikog broja radnika za berbu, Tasos ponovo oživi (posle male pauze u drugoj polovini oktobra). U berbu se kreće svakog jutra oko 6h ujutru i povratak je obično oko 4h popodne. U povratku sa plantaže, masline se odvoze u fabriku na preradu. U svim većim mestima na Tasosu postoji fabrika za preradu maslina i u vlasništvu je mesne zajednice. Svaka porodica je vlasnik 1% akcija fabrike, a prodaja i kupovina akcija nisu dozvoljene.

Na ulje se obično čeka nekoliko meseci po predaji maslina. Vlasnici ulja biraju da li će ulje biti pakovano u litarskim, staklenim flašama ili u limenkama od 2,5l, 5l ili 16l. Svaki vlasnik dužan je da fabrici ostavi 10% od ukupne količine ulja.

U svim fabrikama koristi se tradicionalni način za proizvodnju maslinovog ulja kojim se dobija hladno ceđeno ulje. Kažu da su ranije deca, prolazeći pored fabrike na putu do škole, svraćala u fabriku kako bi umočila hleb (koju su za tu priliku poneli) u ulje. To im je bila užina :-)

Većina ostrvljana ne koristi drugo ulje osim maslinovog. Ono se koristi čak i za kandila.
Drugo po upotrebi je kukuruzno, pa tek onda suncokretovo.

Leti se usled velike vrućine u Limenariji oseća jak miris zbog otpada koji izbacuje fabrika maslina, pa se ljudi često pitaju o čemu se radi. Miris je za mnoge neprijatan te mnogim turistima taj miris smeta, naročito prvih nekoliko dana dok se ne naviknu.

U poslednje vreme počele su sa radom i neke manje, privatne fabrike maslinovog ulja. Jedna se nalazi u Panagiji i jako je dobro izreklamirana od strane naših agencija. Naravno i tu se može kupiti kvalitetno ulje, ali po malo višoj ceni. Tamo možete videti i kako izgleda sama proizvodnja ulja. Fabrika sa nalazi u blizini centralne raskrsnice u selu.

S obzirom na to da se nekada bogatstvo porodica merilo po broju stabala maslina, tako je i danas sačuvana tradicija da se ćerki kao miraz poklanja okrugli broj stabala maslina.

Najstarija stabla maslina mogu se videti u Prinosu i Rahoniju i kažu da su stara oko 900 godina.

Moj najiskreniji savet vam je da se ne vraćate u Srbiju bez najmanje jedne limenke od 5l ulja. Osim što je izvanrednog kvaliteta, ima veoma povoljnu cenu, izmedu 18 i 22e za 5l. U prodaji se može naći i ulje iz organske proizvodnje i ono ima nešto višu cenu. 

Flaša od jednog litra ulja sa Tasosa ima cenu od oko 5.5€.