To je rečenica, pročitana na ovom sajtu, koja je za mene imala magičan prizvuk. Čak sam jednu noć sanjala da izlazim na terasu i ugledam delfine kako mi se smeju i čikaju da dođem da se igramo, sva srećna ja brzo dozivam decu da dođu i oni vide, ali tu se san prekida. Posle takvog sna može da sledi samo dobar početak dana. Nismo dovoljno dugo gledali; nismo bili na pravom mestu u pravo vreme; nismo imali „dobro more“… Sve me je ovo nateralo na razmišljanje.

Prema jednom mitu kada je Posejdon ugledao lepu Amfitritu, ćerku Nereusovu, poželeo je da je oženi. Ona je naprotiv želela da sačuva svoju nevinost i odletela je blizu Atlasa. Posejdon je slao mnoge glasnike da je ubede da se predomisli, među njima i delfina koji je napokon uspeo da je ubedi i doveo je Posejdonu te je venčanje održano. U znak zahvalnosti delfinu Posejdon je postavio oblik delfina među sazvežđima. Latinski autor Hyginus u svom delu “De astronomia”, kolekcija mitova povezanih sa sazvežđima, citirao je grčkog matematičara i astronoma Eratostena koji je pružio ovaj mit kao objašnjenje zašto se delfin našao među zvezdama. (Press & Communication Office of the Embassy of Greece in Beijing, n.d.) Iako stotinama godina daleko od mita o sazvežđu Delphinus nova saznanja su i dalje aktuelna, tačnije 14. Avgusta 2013. godine astronom amater Koichi Itagaki iz Japana je uočio novu zvezdu u sazvežđu. (Joe Rao, August 15, 2013)

Grci iz antičkog doba sa dobrodošlicom su dočekivali delfine kao znak dobrog predskazanja. Bogovi su ih obožavali i imali u svom društvu te tako ni ja ne mogu da odolim lepoti, veselom duhu i eleganciji ovih bića, a nebrojeno mnogo je tekstova objavljeno na temu o njihovoj izuzetnoj inteligenciji, prijateljskim kontaktima sa ljudima, čak spašavanju ljudi od brodoloma i ajkula kao i pomaganju pri ribarenju. Nije mit da su delfini stanovnici Trakijskog mora, vodama koje okružuju i Tasos, ali ih je sada teže videti jer se brojnost njihove populacije smanjila zbog zagađenja koje ne prija ni njima ni izvoru hrane koju koriste delfini (u nekim delovima sveta čak i zbog lova na delfine). 60% sisara, kojima pripadaju i delfini, navedenih u Protokolu koji se odnosi na posebno zaštićena područja i biološku raznovrsnost imaju ugrožen položaj koji je pod pritiskom zagađenja. Zanimljiv je podatak da Mediteransko more, čiji je deo Trakijsko more, iako predstavlja samo 0.8% od površine okeana planete jedno od 25 svetskih žarišta biološke raznovrsnosti i dom je za 7-8% poznatih morskih vrsta. Prema izdanju Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN) crvene liste pokazuju da je 19% od poznatih mediteranskih vrsta ugroženo, a 1% je već izumro na regionalnom nivou. (Press & Communication Office of the Embassy of Greece in Beijing, n.d.).

Prema istraživanjima istraživačke grupe za očuvanje biologije na odeljenju za biologiju Univerziteta Malte koja je radila studiju sa ciljem da istraži interakciju između priobalnih ribara i različitih vrsta iz reda Cetacea koje žive u zalivu Kavale u Grčkoj utvrđeno je da su prisutne sledeće vrste delfina: Bottle-nose dolphin, Common dolphin, Striped dolphin i Risso’s dolphin. (Marine-life-holidays.com, n.d.) Bottle-nose delfin je najpoznatiji i najpopularniji od svih vrsta i to zahvaljujući njihovom licu koje izgleda kao da se uvek smeje. To je krupan delfin sa telom veličine od 3-4.5m, a to varira prema studijama koje su rađene od njihove lokacije odnosno u toplijim morima će veličina biti bliža gornjoj granici i obrnuto. Imaju kožu koja je glatka i imate osećaj gume kada je dodirnete. Po boji su srednje do tamno sivi sa svetlijom nijansom sive na bokovima. Stomak može biti ružičast ili beo. Ovi defini su poznati po probijanju visoko u vazduh. To može biti do 4.8m. Poznati su po svojoj inteligenciji koja ih čini lakim za dresiranje. Ova vrsta delfina je veoma društvena i može živeti u veoma brojnim grupama koje opet imaju podgrupe da bi se ustanovila hijerarhija. Migriraju iz raznih razloga što uključuje temperaturu vode i pronalazak dovoljno hrane za njihov opstanak. Riba je uobičajeni izvor hrane za njih kao i lignja. Mogu dnevno da pojedu od 4 do preko 15kg ribe pri čemu je ne žvaću zubima već im oni služe da pridržavaju plen. Uzrast za parenje zavisi od lokacije delfina i za ženku može biti od 5-13 godina, a za mužjaka od 9-14 godina. Posle parenja potrebno je godinu dana da se dobije mladunče delfina koje će piti majčino mleko sve do uzrasta od 18-20 meseci, a majka će o mladunčetu brinuti čak nekoliko godina. Ženke obično imaju novo potomstvo svakih 3-6 godina. Mužjaci imaju prosečan životni vek od 40-45 godina, a ženke 50 godina u divljini.

Dve vrste spadaju u kategoriju Common delfin. Long-beak common delfin živi u vodama koje su toplije, dužine je od 182cm do preko 2.5m. Imaju veoma svetlu boju i često šare na njima u obliku slova V ispod leđnog peraja sa obe strane tela. Bok je žuto-mrke ili žute boje. Ovi delfini ne migriraju kao druge vrste tako mnogo, ići će u okolinu u potrazi za hranom ili ako je voda neuobičajeno hladna, ali će se nakon toga što pre vratiti svojoj oblasti prebivanja. Kao i predhodna opisana vrsta i ova vrsta delfina je veoma društvena i može živeti u veoma brojnim grupama koje opet imaju podgrupe da bi se ustanovila hijerarhija, a koje mogu biti na osnovu uzrasta ili nekog drugog faktora. Veoma su aktivni i čini se kao da se kreću kroz vodu bez imalo napora, često izazivaju jedni druge u igri i izvode salto, prodiru u vazduh, jašu u luku…Dodir i eholociranje čine veliki deo u interakciji jedni sa drugima i čini se da napreduju u tim vezama. Vokalizacija uključuje zviždanje, cviljenje i kliktanje. Vrlo su probirljivi što se tiče svoje hrane i pribegavaju ishrani drugom ribom od omiljene tek u krajnjoj nuždi, a takođe se hrane i lignjama i drugim glavonošcima. Ono što konzumiraju mora da bude dovoljno malo da bi progutali jer pored 57 pari zuba na obe vilice i ishrani se ponašaju poput predhodno opisane vrste. Ishrana se obično obavlja noću dok se danju odmaraju. Ženke mogu biti sposobne za parenje sa od 2 do 7 godina starosti. Kod mužjaka taj raspon varira od 3-12 godina starosti. Veruje se da dužina igra veću ulogu u tome kada su spremni za parenje od toga koliko su stari. Uobičajeno pariće se kada dostignu dužinu od oko 190cm i u periodu od juna do septembra, a da bi se dobilo mladunče potrebno je 10-11 meseci. Mladunče je tada veličine od 76 do oko 91cm. Mladunci će piti majčino mleko nekoliko meseci. Ženke mogu da daju potomstvo svake 1-3 godine. Prosečan životni vek u divljini je 35 godina. Striped delfin kao što ime kaže ima prugaste šare na sebi, oni su plavi sa belim prugama kako na bokovima tako i na leđima. Pruge takođe mogu biti sive ili kremasto obojene. Imaju tamniju boju s strana nego ispod. Boja takođe zavisi od staništa tako da se mogu dobro uklopiti sa okolinom, a pruge postaju uočljivije sa starošću delfina. Mogu narasti do oko 2,7m. Ova vrsta delfina je jedina vrsta koja rotira repom, a to se dešava kada iskoči visoko iz vode i tada u vazduhu ubrzano rotira repom. Skokovi mogu da idu i do 6m u visinu. Ovo je vrsta delfina koja će retko udariti u brod. Inače je veoma aktivan i izvodi niz manevara, a dosta se oslanja i na vokalizaciju i to mnogo više od drugih vrsta, pogotovo zviždanje i kliktanje. Takođe žive u brojnijim grupama od drugih vrsta delfina. Podeljeni su u grupe prema uzrastu od odojčeta, preko maloletnika itd. Kompleksnost ovakve organizacije je razlog zašto uzimaju učešća u komunikaciji više od drugih vrsta. Prihvatiće razne mogućnosti koje im njihovo okruženje nudi u ishrani, hrane se koštanom ribom, ljuskarima i glavonošcima, a vrsta hrane varira od regiona u kome se nalaze. Imaju tendenciju da traže hranu na strmim kontinentalnim padinama i zaranjaju i do 700m u potrazi za hranom. Ženke su spremne za parenje u uzrastu od 5-13 godina, a mužjaci od 7-15 godina. Kao i kod predhodne vrste dužina igra veliku ulogu u tome kada su spremni za parenje, a obično je to kada dostignu dužinu od oko 213cm. Donose mladunče na svet u leto i to je oko 12-13 meseci posle parenja. Mladunci mogu biti dugački oko 91cm pri rođenju. Ženke će obično dati potomstvo svake 3-4 godine. Prosečan životni vek je 50-58 godina.

Risso’s delfin je veoma različit u izgledu od mnogih drugih vrsta delfina i gde su mužjaci i ženke gotovo identični u veličini, što se razlikuje od drugih gde su mužjaci veći. Četvrtast oblik glave je siguran znak da se radi o ovom delfinu. Mogu biti dugački od oko 2.5m do oko skoro 4m. Kada se rode oni su sivi ili braon boje sa belim delovima, mogu imati žute boje oko njuške i bele oko peraja. Kako sazrevaju dobijaju srebrnu boju a na kraju i tamnocrnu. Mogu zadržati bele delove sve do zrelosti, međutim kada dođu u to doba postaće svetliji na bokovima, na trbušnom delu i oko glave. Imaju tendencuju da vreme provode u dubinama tako da ćete ga retko videti blizu obale. Iako ovi delfini imaju tendenciju da ostanu podalje od brodova poznati su po tome što surfuju na talasima. I oni su veoma socijalni i izgrađuju jake veze između sebe. Takođe su poznati i po interakciji sa ostalim vrstama delfina. Iako se hrane i ribom, lignje su njihova osnovna hrana i hraniće se isključivo noću jer se tada i lignja kreće ka površini vode. Viđeni su i da konzumiraju glavonošce i ljuskare. 77% provode putujući ali svega 5% od toga provode hraneći se. Mogu da zarone do 300m i provedu pola sata u vodi pre nego što izrone na površinu. Postoje čitave grupe ženki tako da mužjaci dolaze na parenje privučeni suprotnim polom. Hibridi sa Bottle-nose delfinom su takođe dokumentovani bilo to u divljini ili ne. Ženke imaju 8-10 godina kada se pare, mužjaci 10-12 godina, a podmladak će ugledati svet 10-12 meseci posle toga. Doba u godini kada se pare zavisi od toga u kom regionu obitavaju. Mladunci će ostati sa majkom u grupi godinu ili dve pre nego što i sami počnu da se pare.(dolphins-world.com, n.d.) Na osnovu programa pod nazivom „Dolphin’s path“ čiju inicijativu je pokrenuo Hellenic Offshore Racing Club (HORC) 2009. godine i na osnovu posmatranja i beleški o osnovnim karakteristikama i ponašanju delfina koji su uočeni u grčkim morima, u većini slučajeva delfini su se pojavljivali u grupama od 2-5, 5-10 i 10-20, a samo u 5 slučajeva posmatrani delfin je bio sam. Trenutno vladajući vremenski uslovi su jedan od faktora koji je imao veliki uticaj na pojavljivanje delfina s obzirom na to da su u 30 zabeleženih slučajeva uslovi bili veoma blagi (vetar 0-1 bofora) i blago uzburkano more (2-3 bofora). (wind, September 15th 2009) .

Kao mala, negde na Jadranskom moru, ni ne sećam se više, gledala sam šou delfina u ograđenom prostoru. Više bih volela da sa recimo neke jahte posmatram njihove akrobacije. Možda Vi možete da se pohvalite nekim takvim ili sličnim iskustvom sa delfinima. Ja bih sigurno volela sve da vidim.

Pratite nas na našim društvenim mrežama i budite u toku sa svime što vas zanima o Grčkoj!
Facebook:Nikana.gr
Instagram: @nikana.gr
Tiktok: nikana.gr
Facebook grupa: Live from Greece
YouTube kanal @NikanaTravel
Pišite nam na e-mail: nikana@nikana.gr
Naš sajt nikana.gr je vodeći izvor informacija o Grčkoj u Srbiji i šire.
Najveću ponudu smeštaja u Grčkoj pogledajte OVDE.