Zagorohoria se sastoji od 46 sela. Sama reč “Zagori” je slovenskog porekla i znači “preko planina”. Sva sela su urađena u kamenu i drvetu, i zaista izgledaju vanvremenski. Upravo zbog sačuvanog tradicionalnog izgleda uvrštena su na Uneskovu listu svetske baštine 2023. godine (45. sednici Komiteta za svetsku baštinu).

Sela su izgrađena u predelu Pindosa, Tinfija i Mitsikeli, planinskih venaca, tako da će vas priroda ovih predela ostaviti bez daha. Upravo zbog toga je ovaj deo Grčke izuzetno privlačan za eko turiste. Osim prirode u ovom delu Grčke se nalaze i mnoga bitna arheološka i istorijska mesta. Najveći grad u ovom delu je Janjina, koji sa jezerom Pemvotida i mnogim istorijskim znamenitostima mogu mnogo toga da pruže posetiocima. Pet dana nije bilo dovoljno da sve obiđem, ali mislim da većinu onoga što ovaj deo Grčke ima da ponudi, možete videti na fotografijama u prilogu.

Selo Dikorfo je jedno od najtajanstvenijih sela ovog predela. Nalazi se na padinama Micikelija. Prema nekim podacima broj stanovnika se kreće od 50 zimi do 300 stanovnika leti, ali ja sam srela svega troje ljudi. Na trgu sela nalazi se mali kafenio gde možete sesti i popiti grčku kafu i uživati u prirodi. Nista drugo vam ni ne treba, verujte mi.

Selo Monodendri se nalazi na visini od 1060 metara. Zbog čarobnog izgleda i arhitekture selo privlači najviše turista za vreme Božićnih i Novogodišnjih praznika. U ovom selu ima dosta taverni, prodavnica sa suvenirima, hotela… Na slici je kafić sa nazivom “Tajna moje bake”. Ako ikada budete posetili ovo selo, obavezno svratite ovde, ne samo zbog odlične kafe već i ljubazne vlasnice koja je uvek raspoložena da turiste posavetuje šta da obiđu i kako najlakše da stignu do neke turističke atrakcije. Kafić je u okviru hotela “Vikos”, gde možete potražiti smeštaj po pristupačnim cenama.

Ovaj deo Grcke je takođe poznat po brojnim kamenim mostovima. Na fotografiji možete videti jedan od njih, most Kokorou u mestu Kipi.

Stigosmo i do Cepelova, najvećeg sela Zagorohorije. Nalazi se na sredini Vikos - Aoos Nacionalnog parka. Selo je takođe izuzetno živopisno, puno taverni i kafića.

Vikos George, prema Ginisovoj knjizi rekorda najdublji kanjon na svetu, 20km dugačak i 1600m dubok. Počinje južno od sela Monodendri i pruža se na sever do sela Papingo. Iz sela Vikos, postoji staza kojom se možete spustiti do dna kanjona. Ako ste iole u kondiciji trebaće vam oko pola sata da se spustite i 45 minuta da se popnete. Na dnu kanjona se nalazi izvor reke Voidomatis. Priroda je čarobna. Kanjon oduzima dah. Vredno svakog fizičkog napora.

Na putu do Papinga nailazimo na deo reke Voidomatis sa čarobno tirkiznom bojom. U ovom delu preko leta ljudi se uglavnom kupaju, voda je proglasena za jednu od najčistijih u Evropi. Dosta turista je posećuje zbog raftinga i drugih ekstremnih sportova na vodi.

Megalo Papingo je jedno od najlepših i najpopularnijih sela za turiste.

Između Velikog i Malog Papinga nalaze se prirodni bazeni “Rogovo”. Predivno izgledaju, ali je možda bolje da se posete na proleće, jer presuše posle leta i nema toliko vode.

Stigosmo i do Malog Papinga. Ovo je ulaz u turističku organizaciju Pindosa i generalno ovog dela Grčke gde možete dobiti sve potrebne informacije i uzeti mape i brošure. Takođe, iz ovog sela počinje staza do Drakolimnija ili Zmajevog jezera, potrebno je oko 4 do 5 sati pešačenja, do tamo i nazad. Preporuka je da se ne kreće bez odgovarajućih cipela za hajking, pa smo ovu avanturu ostavili za proleće.

Iza sedam brda, iza sedam mora u najdaljem selu, popih najbolji espresso uslužen sa neverovatnom dozom ljubaznosti. Bravo za tavernu Diaz.

Na fotografijama možete videti statuu koja je posvećena ženama sa Pindosa koje su u toku Drugog Svetskog rata pomagale vojnicima noseći municiju i hranu na ramenima.

Posle Zagorohorije smo svratili i do Janjine, a onda brodićem do ostrvceta na jezeru koje je popularno za turiste koji uglavnom obilaze kuću Ali Paše.

Inace, Ali-pasa Janjinski, je pasa koji je vladao u Janjinskom pašaluku koji je obuhvatao Trikalski pašaluk i grad Janjinu. Ali-paša je bio ozloglašen u čitavom regionu zbog svoje okrutnosti koja je opisana i u mnogim narodnim pesmama. Na fotografiji možete videti sprave koje je koristio za mučenje.

Na tvrđavi u Janjini sa koje se pruža lep pogled na jezero i grad nalazi se i Vizantijski muzej koji je sačinjen od tri galerije.

I za kraj sam ostavila nesto što nikako ne smete zaobići, a to je “Vrelli” muzej voštanih figura posvećen grčkoj istoriji pre revolucije i za vreme revolucije, i za vreme Drugog Svetskog rata. Pavlos Vrellis je skulptor koji je apsolutno sam 13 godina radio na ovom projektu. Sve figure su urađene u prirodnoj veličini i pokazuju scene iz ovih perioda. U muzeju nije dozvoljeno slikanje, ali je dozvoljeno pruzimanje sa njihovog sajta, tako da sam nekoliko fotografija odatle preuzela.