Jovan Uroš Nemanjić Paleolog (monaško ime Joasaf) je rođen je Tesaliji 1350. godine. Majka mu je bila vizantijska princeza, Marija Paleolog, sinovica vizantijskog cara Andronika II Paleologa, dok mu je otac bio polubrat srpskog vladara Stefana Dušana Silnog, Siniša Uroš Nemanjić. Siniša je bio vladar Epira i Tesalije, koji su se tokom većeg dela 13. i 14. veka nalazili u sklopu srpske države, ili bar u vazalnom statusu sa Srbijom.

Njegov naslednik Jovan Uroš se više interesovao za Crkvu, svece i duhovne stvari, nego za vladavinu, poput njegovih predaka. Nakon smrti Jovanovog oca 1371. godine, biva proglašen za Despota Epira i Tesalije i tada dolazi u Trikalu. Tada upoznaje monaha Atanasija Meteorskog, osnivača i igumana manastira Velika Meteora. Atanasije postaje njegov duhovni otac i uzor. Mladi Despot predaje upravu nad svojom pokrajinom rođaku Aleksiju Anđelu Filantropinu, a u manastiru Velika Meteora oblači staru monašku odeću i postaje Joasaf. Monaški život mu nije teško pao, ispunjavao je sve obaveze koje su mu dodeljene, poštovao Kinovijum (skup pravila o ponašanju u manastiru i zajednici) i vrlo brzo je zavredio poštovanje starešina i ostalih monaha. Budući da je bio veoma bogat čovek, veoma bogato je darivao crkve i manastire, kako na Svetoj Gori, tako i manastire meteorske zajednice. Sveti Joasaf je freskopisan uz Atanasija Meteorskog kao drugi ktitor manastira Velika Meteora. Sagradio je nekoliko monaških kelija, manastirsku bolnicu, sistem cisterni za skupljanje kišnice, obnovio sistem mreža i kanapa za dostavu robe, i uspostavio kontakt sa spoljnim svetom.

Atanasije Meteorski je Joasafa proglasio za svog naslednika na mestu igumana manastira Velika Meteora.

Joasaf umire 1423. godine u miru i molitvi, u maloj i skromnoj monaškoj keliji, a njegove mošti danas počivaju u manastiru Velika Meteora. Sveti Joasaf je bio poslednji muški izdanak loze Nemanjića.