U najizolovanijem i najteže dostupnom delu Svete Gore, pod nazivom Karulia, u kolibama koje su napravljene na vertikalnim liticama, u udubljenjima i pukotinama stena, žive asketskim životom, monasi, pustinjaci. Monasi iz najnedostupnijih kelija se kreću liticama uz pomoć lanaca koji su prikovani za stene, a ranije im je hrana dostavljana isključivo uz pomoć čekrka u korpama, zbog čega je ova regija i dobila ime Karulia (čekrci).

Život ovih pustinjaka sastoji se iz neprestane molitve za čitav svet, a sve druge potrebe sveli su na minimum. Skupljaju kišnicu i koriste je za piće, jedu onoliko koliko je neophodno da ostanu u životu, a izdržavaju se tako što pletu korpe i prave brojanice koje kasnije u mestu Dafne razmenjuju za hranu.

Na fotografiji možete videti oca Stefana, Srbina, koji je čak 40 godina živeo kao pustinjak u Karulji. Jedan je od najpoštovanijih pustinjaka sa svete Gore u Grčkoj i o njemu su snimljeni mnogi video prilozi i emisije, a Rusi su snimili i dokumentarni film.

Otac Stefan je pred upokojenje, 2001. godine došao u Srbiju i sahranjen je u manastiru Slanci, pored Beograda.

Grci oca Stefana zovu orlom iz Karulje, a vernici ga smatraju svetim čovekom.

Ne mestu njegove kelije koja je izgorela, sada postoji skit (zajednica monaha) koji je posvećen Svetom Savi. Na youtube možete pronaći veliki broj snimaka o ocu Stefanu.

Jedan od njih možete pogledati ispod. Prilog je na grčkom, ali kada se na 1:47 sekundi pojavi otac Stefan biće vam jasno i bez prevoda o kakvom se čoveku radi.

Jedino društvo prave ptice koje svakodnevno hrani, kišnicom zaliva cveće koje odlično uspeva, svaki dan služi liturgiju u svojoj kolibici, ali i piše knjige.

I ako što vidite vrlo je vedar i srdačan.