Autorka teksta: Tamara Đorđević Mavromihali

Malo ostrvce koje se na karti nalazi odmah ispod Krfa, na sat i po plovidbe od krfske luke (nekih 15-tak kilometara udaljenosti od Krfa), Paksos čini mi se da čak i za Grke predstavlja neotkrivenu teritoriju.

Brodići u toku sezone idu 3-4 puta sa Krfa ka Paksosu i nazad, samo za putnike, a oni kojima se mogu prevoziti automobili idu nekoliko puta nedeljno, preko Igumenice. Skoro svaka agencija pored krfske luke prodaje karte za ovaj vid prevoza. Postoji mogućnost prevoza morskim taksijem, ali je cena ranga
300e, i može se podeliti na više delova, zavisno od broja putnika. Za ovaj prevoz treba se raspitati kod lokalaca. Moj doživljaj Paksosa je da je to pre svega ostrvo za odmor, tako da svi koji bi došli da bi išli na žurke, mogli bi lako biti razočarani, jer iako ih ima, žurke nisu glavna stvar koju ovo ostrvo nudi.

Restorani sa veoma ukusnom hranom, od oko 16 do 50-ak evra po obroku, mnogi sa fantastičnim pogledom na more ili neko od tri velika sela, priroda i mir i tišina su glavni aduti ovog ostrva. Naravno, to ne znači da nema klasične brze hrane poput hamburgera, girosa i slično za 2-6€, samo napominjem šta čini karakterističnu crtu ostrva u celini.

Čini mi se da je Paksos prilično popularan među Britancima, pošto ne samo što mnogi letuju tamo po mesec dana vec dvadesetak godina unazad, mnogi su čak i kupili imanja, renovirali ali sačuvali tradicionalni izgled enterijera i eksterijera kuće i uglavnom ih koriste u ranim letnjim i ranim jesenjim mesecima.


Gaios, Loggos i Lakka su tri glavna sela na Paksosu čija je površina oko 30-ak kilometara kvadratnih (oko 8km
dužine i oko 4 km širine).

Gaios kao glavni grad je centar dešavanja - u luci u Gaiosu pristaju brodići koji idu iz Parge i verovatno ostalih mesta koja imaju organizovane ture do ovog ostrva, kao i
brodovi koji idu od Krfa do Paksosa. Od Gaiosa do Loggosa ima nekih 7 km, od Loggosa do Lakke oko 4km, i kada se obiđu ova tri sela, može se reći da je to ono glavno što treba videti na ostrvu. Ostalo su mala sela između, koja skoro da i nemaju jasne granice, niti neka posebna obeležja.

Ako se uzme u obzir da je Paksos prilično malo ostrvo, nije teško obići većinu glavnih tačaka za nekoliko dana, ali smatram da je auto neophodan, iako ima autobuskih linija.

Na Paksosu možete iznajmiti i auto ili brodić, zavisno od toga kako želite da obilazite ostrvo. Cene su u
grubim crtama prosečno između 50 i 100€ dnevno, mada mogu da budu i veće. Par mesta koja treba obići nisu usput autobusima, kao na primer restoran na litici Erimitis i plaža Erimitis ili
svetionik iznad Lakke, luk Tripitos u blizina Gaiosa… odnosno, bilo bi potrebno malo duže pešačenje da se od autobuske stanice dodje do tih mesta. Neke od plaža mogu se posetiti isključivo morkim putem.

Što se tiče plaža, ima ih oko 25, ali nisu sve lako dostupne, što ni jednu ne čini manje vrednom posete, već je samo bitna organizacija i pre svega šta neko očekuje od plaže- na primer plaža Arkudaki (medvedić) je vrlo mala, od ulice do plaže se lagano hoda bar 15-ak minuta i ako je neko dovoljno
sklon istraživanju, može se od plaže ići duž stena do litice koja gleda na Lakku. Nije preporučljivo za one koji sebe sa razlogom smatraju plašljivim ili trapavim, ali svakako preporučljivo za one koji već imaju iskustva sa prirodnim terenima.

Do nekih plaža se može doći kolima, kao npr Manadendri, koja
važi za najsređeniju - ima ležaljke, bazen, restoran, bar i prava je suprotnost u odnosu na Arkudaki.
Većina plaža nalazi se sa istočne strane, dok je sa zapadne tek tri ili četiri, uključujući i Erimitis sa koje je pogled na zalazak sunca pravi doživljaj.

Mnoge lokalne turističke agencije nude obilazak ostrva brodićima i moja je preporuka da se svakako iskoristi prilika za to, jer su to dnevne ture koje Vam omogućavaju da vidite ceo obod Paksosa - sve plaže, manja ostrvca koja se nalaze oko Paksosa, među kojima je najpoznatije Panagia ostrvo -
Bogorodičino ostrvo, tri glavna sela iz morskog ugla, sa kratkim pauzama tu i tamo da bi se napravile fotografije, plivalo u takozvanim Plavim pećinama, obišao Ortholitos, da bi se užinalo pre nego što se nastavi ka luku Tripitos i dalje. Cena jedne ovakve ture iz 2017. godine bila je u proseku 25€, i uključuje odlazak na Antipaksos. Mislim da se obilazak ostrva na ovaj način može uraditi iz bilo kog od tri sela, jer svako ima po nekoliko agencija koje se time bave, a nešto slično se može uraditi i iz komšijskih turističkih mesta poput Parge, s tim što mi cene nisu poznate.


Antipaksos je ostrvce jos manje od Paksosa, i koliko znam tamo niko ne zivi trajno, osim sezonski. Za razliku od Paksosa koji nema peščane plaze, na Antipaksosu su isključivo peščane.
Nekoliko restorana, kafića i barova tamo su očigledno namenjeni za dnevnu posetu, a par mesta nude večere i večernje sadržaje, s tim što treba imati u vidu da standardni brodići Paksos- Antipaksos idu na svakih oko sat vremena iz Gaiosa i cirkulišu do oko 6 popodne (treba proveriti ovaj detalj, ne znam koliko je fleksibilno iz godine u godinu, ali znam da posle mraka ništa osim privatnih jahti ne isplovljava iz luka zbog specifičnih morskih struja).

Antipaksos se može posetiti i u samostalnoj organizaciji- brodićem iz Gaiosa, od ranih jutarnjih časova do kasnih popodnevnih. Izmedju plaža Vutumi i Vrika može se pešačiti ulicom koja deluje kao seoski, zemljani put i prosečnom brzinom potrebno je oko pola sata od jedne do druge plaže. Pošto
organizovane ture dolaze na Antipaksos u toku dana, ako se neko odluči na ovu varijantu (ja jesam), budite sigurni da imate vodu sa sobom i nije loše da obuća bude neka malo bolja od japanki, mada nema nekih posebnih problema ni u japankama da se prepešači, samo što je put daleko od sređenog i ravnog.

Magazia (prodavnice, trgovine - slobodan prevod) je mala oblast na putu između sela, koju vredi posetiti da bi se doživeo pravi “blast from the past”. Nekoliko tradicionalnih grčkih “kafenio” mesta sa bašticama i enterijerom koji datira iz vremena od pre nekoliko generacija i dalje rade i uglavnom ih posećuju lokalci.

Uz običnu mapu Paksosa koja se može kupiti na svakom kiosku, ima dovoljno smernica za obilazak ostrva, mada preporučujem korišćenje GPS-a, ukoliko je to moguće, jer daje
daleko preciznije informacije.

Pepi’s house je jedna od mnogobrojnih tradicionalnih kućica koje su dostupne turistima preko leta, mada je od svih ostalih odvaja ideja vlasnika o tome kako oni žele da čitava priča funkcioniše.
Tradicionalan pristup turizmu podrazumeva da vlasnici objekta nemaju nikakav kontakt sa gostima ili vrlo bazičan, dok je ideja Pepi’s house da klijenti budu zapravo gosti koji će imati doživljaj kao da su posetili prijatelje. Kuća je sređena kao da u njoj neko stalno živi, sa detaljima koji imaju čitavu priču
iza sebe, od venčića koji je majka vlasnice Pepi nosila na svom venčanju, preko porodičnih fotografija i raznoraznih sitnica iz svakodnevnog života tri generacije unazad, koje ćete retko videti u klasičnim ugostiteljskim objektima. Čak su i pločice u kupatilu sačuvane nakon renoviranja i iskorišćene za istu svrhu da bi se sačuvao taj originalni izgled.

Ne treba da Vas iznenadi ako, pri polasku kući, dobijete kesice sa raznoraznim biljkama iz baste, koje ćete kao suvenire
poneti sa sobom, znajući da u Grčkoj ostavljate prijatelje koji će biti srećni da Vas vide ponovo.
Kontakt za rezervaciju Pepi’s House.