Bahatost zakupaca plaža u Grčkoj ide do te mere da samoinicijativno i protivzakonito proglašavaju javne plaže za privatne.

Da napišemo ovaj tekst podstakla nas je tabla PRIVATE BEACH koja se pojavila na, do prošle godine, divljoj plaži Mega Portokali.

Nezadovoljstvo je opšte, kako Grka lokalaca i turista, tako i stranaca. Da li to što smo u situaciji da možemo da platimo znači da treba da pristanemo na sve uslove koje nam vlasnik bara nameće, čak i ako su nerazumni? Čini nam se da oni koji pristaju na sve zarad udobnije ležaljke ne shvataju da će podržavanje takve politike barova jednog dana istisnuti i njih same, jer apetiti zakupaca iz godine u godinu rastu. Jedino rešenje, s obzirom na to da se zakon definitivno ne primenjuje, jeste bojkot usluga barova koji vidno krše zakon. Da ne bismo mi pametovali previše, preveli smo za vas ono što sami Grci pišu o ovoj temi, a za vas je dobro da znate da imate prava da koristite bilo koju plažu u Grčkoj, a da ne budete obavezni da platite ulaz ili primorani da platite ležaljke i suncobrane ako ne želite da ih koristite.

I da napomenemo, mada smatramo da je to jasno, nemamo ništa protiv ležaljki i suncobrana niti protiv onih koji ih koriste, ali imamo protiv nepoštovanja zakona i nepoštovanja posetilaca koji ne žele da koriste usluge barova i restorana na plaži.

"Ležaljke zauzimaju svaki centimetar peska, sve do mora. Kantine sa zvučnicima djeluju kao "kafići u pesku". Restorani na plaži imaju stolove za romantičnu večeru pored mora. Beach barovi su postavili platforme i ograđena područja za svoje usluge na visokom nivou. Hoteli reklamiraju rajske privatne plaže. Koja je zajednička osobina svih ovih slučajeva? To je ... nezakonitost!!!

Korišćenje morskih obala i plaža od strane opština i pojedinaca podložno je određenim uslovima, koje moraju poštovati. Pogledajmo glavne:

  1. Kako se koristi zemlja i plaža? Egejsko more i plaže su, prema Ustavu, javne i zajedničke. Svake godine, Ministarstvo ekonomije usvaja odluku kojom se daje pravo na koriščenje opštinama, koje mogu da ga daju pojedincima ili opštinskim preduzećima.

  2. Da li u Grčkoj postoje privatne plaže? Ne. Čak i ako je biznis (npr. hotel) ispred plaze, mora se osloboditi prolaz za posetioce (ako je jedini prolaz kroz hotelski kompleks).

  3. Pod kojim uslovima su dozvoljeni suncobrani i ležaljke? Maksimalna površina plaže na kojoj mogu biti postavljeni suncobrani i ležaljke od strane bara ili hotela ne može biti veća od 50% plaže. Maksimalna pokrivenost zakupljenog dela plaže ne može biti veća od polovine dodeljene površine. Između setova ležaljki i suncobrana i vertikalno i horizontalno mora da postoe stazice širine minimum 1m kako bi korisnici setova mogli nesmetano da se kreću. Set od dve ležaljke, jednog suncobrana i jednog stočića treba da ima na raspolaganju 5 kvadratnih metara.

  4. Mogu li se ležaljke postaviti do samog mora. Ne. Potrebna je udaljenost od 5 metara od posljednjeg reda ležaljki do mora.

  5. Da li na velikim plažama može biti više zakupaca koji će postaviti svoje suncobrane i ležaljke. Da. Ali oni mogu zauzeti do 500 m2, a između barova mora da postoji slobodna zona od 100 metara (i ukupna popunjenost do 50% plaže).

  6. Da li su restorani na pesku dozvoljeni.

  7. Šta je sa kantinama? Mogu zauzimati do 15 m². One treba da imaju dozvolu i da ispune odgovarajuće uslove. Njima nije dozvoljeno da imaju zvučnike

  8. Da li su na pijesku dozvoljene ograde? Definitivno ne. Takođe, svaka konstrukcija koja je trajno povezana sa zemljom, kao što su cementni blokovi, takođe je zabranjena.

  9. Šta je sa muzikom? Zabranjeno je postavljanje zvučnih sistema u javni prostor. U slučaju privatnih i biznis objekata koji su uz plažu, proizvedeni nivo buke ne sme prelaziti 50 decibela.

  10. Šta je sa osvetljenjem? Ona mora biti niska i ograničena na ono što je neophodno iz sigurnosnih razloga i smernica.

  11. Da li se to odnosi na sve plaže? Da, osim na plažama zaštićenih područja (Natura), gdje postoje dodatna ograničenja.

  12. Ko je za šta odgovoran, gdje se građani mogu žaliti na korištenje plaže? Obično su odgovorni opština i nadležna kancelarija za javnu imovinu. U stvari, naravno, zato što se najam plažama obično daje lokalnim biznismenima, možda je pametnije kontaktirati nekoga direktno u Kancelariji za javnu imovinu tako što ćete podneti pismenu žalbu. Takođe u nekim slučajevima (na primer buka), policija takođe može biti uključena. Za agencije koje iznajmljuju opremu za rekreaciju u moru, Obalna straža je jedina odgovorna i ona definiše njihove posebne uslove rada. Nažalost, u praksi, na žalbe građana se gotovo uopšte ne reaguje i uprkos velikom negodovanju i podnošenju prijava "biznismeni" uzurpiraju zajedničku obalu i plaže.