Pećina Petralona – jedno od najzanimljivijih mesta koje možete posetiti na Halkidikiju Da li ste znali da se na Halkidikiju nalazi jedna od najznačajnijih pećina u Grčkoj? U pitanju je pećina Petralona, mesto koje spaja neverovatnu prirodnu lepotu sa pričom o pračoveku i životinjama koji su na ovom prostoru živeli pre stotina hiljada godina. Mi smo do sada obišli dosta pećina, ali nam je Petralona definitivno jedna od najlepših, ako ne i najlepša. U pojedinim delovima zaista imate utisak da gotovo ne postoji ni jedan slobodan centimetar stene – sa tavanice se spuštaju stalaktiti, iz poda rastu stalagmiti, a negde su se tokom vremena spojili i napravili ogromne kamene stubove.
Gde se nalazi pećina?
Pećina se nalazi kod sela Petralona, u zapadnom delu Halkidikija, na oko 14 kilometara od Nea Kalikratije. Nama je iz Haniotija do nje bilo potrebno otprilike sat vremena vožnje, pa je veoma zgodna za izlet ako letujete na Kasandri, ali i u drugim delovima Halkidikija. Ono što je posebno zanimljivo jeste da je pećina otkrivena sasvim slučajno. Godine 1959. meštani sela Petralona istraživali su otvor u brdu jer su mislili da se ispod zemlje nalazi voda, jer su čuli zvuk sličan šuštanju vode. Umesto izvora, otkrili su ogroman sistem podzemnih dvorana, a zvuk je pravio vazduh koji je strujao pećinom. Samo godinu dana kasnije, 1960, u pećini je pronađen nalaz zbog kojeg je Petralona postala poznata i van Grčke – izuzetno dobro očuvana lobanja pračoveka. Starost lobanje je godinama bila predmet naučnih rasprava, pa se i danas na internetu mogu naći veoma različiti podaci. Prema savremenijim istraživanjima, smatra se da je stara oko 300.000 godina. To je jedan od najznačajnijih paleoantropoloških nalaza pronađenih u Grčkoj. Ali ljudi nisu bili jedini stanovnici ovog područja. U pećini su pronađene kosti velikog broja životinja koje je danas gotovo nemoguće zamisliti na Halkidikiju. Lavovi, hijene, pećinski medvedi, leopardi, nosorozi, pa čak i slonovi živeli su nekada na ovom prostoru. Zamislite samo Halkidiki pre stotina hiljada godina – bez hotela, plaža i letovališta kakve danas poznajemo, a sa slonovima, nosorozima i lavovima. U pećini su pronađeni i ostaci konja, bizona, jelena, divljih svinja i brojnih drugih životinja. Pronađene su i kamene alatke i drugi tragovi prisustva praistorijskih ljudi. Pećine su ljudima pružale zaklon od ekstremnih vremenskih uslova, ali i od opasnih životinja koje su živele na ovom području. Temperatura u njima je bila znatno stabilnija nego napolju, pa su predstavljale važno privremeno sklonište. Ipak, čak i kada ništa od ovoga ne bismo znali, Petralona bi vredela posete samo zbog svog izgleda.
Stalaktiti
Stalaktiti nastaju na plafonu pećine, dok stalagmiti rastu sa poda. Voda koja veoma polako prolazi kroz stenu nosi rastvorene minerale i kap po kap ih taloži, stvarajući neverovatne oblike. Za rast jednog centimetra stalaktita u ovoj pećini potrebno je oko 100 godina Drugim rečima, dok gledate velike stalaktite i stalagmite u Petraloni, gledate nešto što je priroda stvarala hiljadama, pa i desetinama hiljada godina. Temperatura u pećini je tokom cele godine oko 17 stepeni. Tokom leta je zato veoma prijatno, posebno kada je napolju više od 30 stepeni. Ako želite, ipak ponesite lagani duks ili nešto sa dugim rukavima. Obilazak turističkog dela pećine traje oko 20 do 30 minuta i nije fizički zahtevan. Nama je bilo zanimljivo i sa decom – nema dugog pešačenja, a stalno se pojavljuju nove dvorane i neobične kamene formacije, pa im pažnja ne luta. Pećina je nekoliko godina bila zatvorena zbog velikih radova na obnovi i zaštiti i ponovo je otvorena za posetioce 2024. godine. Jedan od problema bila je i pojava zelenih naslaga na pojedinim pećinskim formacijama. U turističkim pećinama veštačko osvetljenje može da podstakne rast algi i drugih fotosintetičkih mikroorganizama na mestima na kojima ih prirodno ne bi bilo. Zato je tokom obnove urađen i novi sistem osvetljenja kako bi se osetljivi stalaktiti i stalagmiti što bolje zaštitili, a zabranjeno je fotografisanje sa uključenim blicom i dodirivanje. Naravno, pećinske formacije ne treba dodirivati, jer čak i dodir rukom može da ostavi masnoće i nečistoće na površini koja se stvarala hiljadama godina.
Pored pećine nalazi se i muzej.
U njemu možete videti fosilizovane kosti životinja pronađene u pećini, kamene alatke, fotografije iz vremena otkrića i repliku čuvene lobanje iz Petralone. Originalna lobanja se čuva u solunskom muzeju. Možete pogledati i kratak film o istoriji pećine – od njenog slučajnog otkrića do istraživanja i najznačajnijih nalaza.
Radno vreme i cene ulaznica za muzej
Muzej se plaća odvojeno od pećine. Cena ulaznice za pećinu je 10 evra za odrasle, dok karta za muzej košta 5 evra. Za posetioce iz zemalja van Evropske unije, među kojima je i Srbija, deca do 18 godina imaju besplatan ulaz uz odgovarajući dokument, dok mladi iz zemalja Evropske unije imaju besplatan ulaz do 25. godine. Tokom leta pećina radi od 8 do 20 časova. Ipak, ne preporučujemo da dolazite neposredno pred zatvaranje, posebno zato što se ulazi organizovano. Najbolje je da budete tamo najkasnije oko 19 časova. Ispred kompleksa postoji veliki parking, a zatim se kratko ide stepenicama uz brdo do ulaza u pećinu. Kada smo je mi posetili, bilo je dosta stranih turista, što nas zapravo nije iznenadilo kada smo videli koliko je ovo mesto interesantno. Ako letujete na Halkidikiju, a posebno na Kasandri, Petralonu zaista stavite na spisak mesta koja treba posetiti. Nije naporna za obilazak, zanimljiva je i odraslima i deci, leti je u njoj prijatno hladno, a teško je ostati ravnodušan kada shvatite da hodate mestom na kojem su pre stotina hiljada godina boravili praistorijski ljudi, dok su ovim delom današnjeg Halkidikija lutali lavovi, nosorozi, hijene i slonovi.
