Znate li kako je nastao Halkidiki? Karakterističan i prelep, sa svoja tri prsta je najlepši deo Grčke u kojem milioni turista svake godine uživaju. Upravo tu se održala bitka epskih razmera između bogova sa Olimpa i titana i ta borba je oblikovala zemlju, nebo i more.

Priče o herojima i božanstvima koje su nastale u pradavna vremena i dalje dišu u svakom kutku Halkidikija. U ovom tekstu istražite drevne priče koje su oblikovale ovaj prelepi kraj, gde se mitovi i priroda spajaju u savršenoj harmoniji a koji je našim turistima sa Balkana najbliži.

Kako je nastao Halkidiki?

Legenda o nastanku Halkidikija čuva sećanje na buran period prirodnih katastrofa na ovom prostoru (meteori, možda vulkanska erupcija, zemljotresi…) objašnjena slikovito kroz borbu titana i bogova.

Nekada davno, Halkidiki je bio dom titana, sinova Urana (boga neba) i Gee (boginje zemlje). U legendarnoj borbi između bogova i titana (Titanomahija), ogromne stene su letele kroz vazduh, dok su munje Zevsa svetlele nad zemljom. Tokom ove epske bitke, bogovi sa Olimpa su se pobunili protiv titana. Upravo na ovom prostoru, titani su bacali ogromne stene na bogove, dok im je Zevs, vođa Olimpijaca, odgovarao vatrenim munjama.

Deset godina borbi koje su potresale svet i činile zemlju da se trese pod njihovim udarcima, završile su pobedom bogova.

Ova geografska ostavština, oblikovana snagom titana, danas čini prepoznatljiv oblik regije.
Po ovoj titanskoj borbi koja je trajala deset godina, tri prepoznatljiva poluostrva Halkidikija oblikovana su snagom bogova i titana, kao večni podsećaj na vreme kada je zemlja drhtala.

Kako je nastala Kasandra – zemlja vatre i legende o titanu Enkeladosu

Danas, zapadno poluostrvo Halkidikija nosi ime Kasandra. U prošlosti, ovo područje nosilo je naziv Flegra, “Ognjena zemlja” upravo zbog velike velikih prirodnih pojava i katastrofa koji su je oblikovali a koji su u mitološkom predanju oblikovani u priču o moćnom Titanu Enkeladosu.

Protiv ovog diva borili su se najmoćniji bogovi sa Olimpa kao što je Zevs, pa i boginja Atina, što je ostalo zabeleženo i duboko urezano u kulturu i umetnost starih Grka.
Atina je, prema geografu Pausaniji (2. vek n.e.), nazvana „*Boginja konja*“ jer je „vozila kola i konje protiv Enkelada“. Borba između njih bila je česta tema u grčkoj umetnosti još od 6. veka p.n.e. Euripid u Jonu pominje njen prikaz na Apolonovom hramu u Delfima, dok je istočni zabat Starog Atininog hrama na Akropolju prikazivao Atinu nad palim divom za kojeg se pretpostavlja da je upravo Enkelados.

Prema mitologiji, titan Enkelados, nakon što ga je Zevs pogodio gromom, ostao je zakopan pod ogromnom stenom, i do današnjeg dana uzrokuje zemljotrese pokušavajući da se oslobodi.
Taj mit je inspirisao umetnika Gaspara Mersija da napravi danas najpoznatiju statuu od pozlaćene bronze koja stoji u vrtovima Versaja koju vidite na fotografiji.

Taj mit objašnjava prirodne sile koje čine Halkidiki tako neobičnim i fascinantnim.

Kako je nastao Atos – planina titana

Najistočnije poluostrvo Halkidikija, Atos, dobilo je ime po titanu Atosu, koji je tokom Titanomahije bacio ogromnu stenu na bogove. Prema legendi, stena je promašila cilj i pala u more, formirajući danas poznatu planinu i poluostrvo Atos, dom Svetoj Gori.

Kako je nastala Sitonija? Priča o moćnom Sitonu, snazi i ljubavi

Sitonija, srednje poluostrvo Halkidikija, jedno je od najlepših delova Grčke, a njeno ime potiče od kralja Sitona, sina Posejdona, boga mora. Siton je bio poznat po svojoj snazi, ali i gordosti i nepopustljivosti. Vladar čiji je ponos bio jači od svega.

Prema legendi, Siton, sin samog Posejdona, bio je moćan i ponosan vladar. Njegova ćerka Palini bila je toliko lepa da su se za njenu ruku otimali junaci iz celog sveta. Ali kralj je imao jedno pravilo – samo onaj ko ga pobedi u dvoboju mogao je da je oženi.

Godinama su prosci padali pod njegovim mačem, sve dok Siton nije ostario. Tada je uveo novo pravilo – prosci su morali da se bore međusobno.

Lepa Palini se najzad zaljubila u jednog od njih, Klitosa, i svim srcem je želela da on pobedi. Ali, strah od gubitka bio je jači od svega. Kada su se u dvoboju sukobili Klitos i Driantas, Palini je odlučila da prekrši očev zakon. Potkupila je Driantasovu pratnju, koja mu je odsekla ruku i tako omogućila Klitosu da pobedi.

Kada je Siton saznao za prevaru, obuzeo ga je gnev. U besu je prizvao kišu meteora koja je uzdrmala samo poluostrvo. Stene su pucale, vatrene kugle su gutale sve pred sobom, a strah je paralisao svakog živog stvora. Međutim, u poslednjem trenutku, bogovi su se umešali – Palini je pošteđena.

Gordi Siton shvatio je ovo kao znak, priznao svoju grešku i dozvolio da ljubav njegove ćerke i Klitosa pobedi.

Kada budete uživali u tirkiznim uvalama Sitonije, setite se da ste na mestu gde je ljubav pobedila.

O Sitoniji i njenim lepotama saznajte više u našem vodiču: https://nikana.gr/sr/vodic/sitonija/plaze

Ova mitološka priča nam osvetljava bogatu geološku prošlost Sitonije i sećanje na dane kada je, verovatno, velika kiša meteora izazvala horor i strah uzrokujući velike potrese, požare i druge prirodne katastrofe.

Mitologija i priroda Halkidikija - neprekidna povezanost

Ovo poluostrvo nosi duboku mitološku i geološku istoriju koja je oblikovala njegov identitet i lepotu. Svaka priča, svaka stena i svaki geotermalni izvor govore o mestu koje je vekovima bilo duhovno središte, a i danas nas podseća na snagu prirode objašnjenu i očuvanu kroz mitove.

I danas, Kasandra čuva ime poznate lepotice legendi sa Sitonije - Palini (mesto u blizini Haniotija). Takođe, veruje se da je upravo Posidi, rt s moćnim morskim strujama, rodno mesto boga mora - Posejdona.

Kada budete na Halkidikiju, setite se da se sunčate na leđima moćnih titana!!!

Pored mitološke prošlosti, u našem vodiču možete pronaći sve praktične informacije o Halkidikiju, svim letovalištima, plažama i drugim korisnim informacijama za bezbrižan odmor vaše porodice:
Vodič za Kasandru
Vodič za Sitoniju
Vodič za Atos

Za preporuku smeštaja po vašim željama, pišite nam direktno na nikana@nikana.gr ili pogledajte najveći izbor smeštaja na našem sajtu ovde:
Smeštaj Kasandra
Smeštaj Sitonija
Smeštaj Atos

Encelad od pozlaćene bronze Gaspara Mersija u Bosketu de l’Encelada u vrtovima Versaja Photo credit: By Coyau / Wikimedia Commons, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=15125464

Boginja Atina u borbi sa Titanom (najverovatnije Enkeladosom) na hramu u Siciliji
Photo credit: By Giovanni Dall’Orto - Own work, CC BY-SA 2.5, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=1304170

Boginja Atina u borbi protiv Enkeladosa na atičkoj crvenofiguralnoj posudi, v. 530. pne
Photo credit: By Oltos? (Louvre), circle of Psiax (Mertens) - Marie-Lan Nguyen (2007). Image renamed from Image:Pallas Enceladus LouvreCA3662.jpg, Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=2707926