Cvetanje mora ili cvet algi je prirodna pojava koja se javlja u toplijim mesecima. Saznajte zašto nastaje, koliko traje i da li je bezbedno kupanje za turiste.

Leta postaju sve toplija pa nam se sve češće javljate kada primetite ovu pojavu u moru, kada vidite veće ili manje površine mora prekrivene obično zelenom masom koja pluta blizu ili čak do same obale. Voda bude malo ljigava, sluzava. Nekada su to male površine a nekada su malo veće i turisti tada biraju neku drugu plažu, ne znajući da li je bezbedno kupati se u takvoj vodi.

Prirodno cvetanje mora u Grčkoj – kada i gde se javlja?

„Cvetanje mora“ ili „cvet algi“ je prirodan i uobičajen fenomen na moru, jezerima i rekama koji se najčešće javlja s dolaskom toplijeg vremena u kasno proleće i rano leto, kada se more zagreje. U tim uslovima dolazi do naglog povećanja broja fitoplanktona – mikroskopskih algi koje žive u vodi - ali i drugih mikroskopskih i makroskopskih algi.

Ova pojava u Grčkoj nije česta. Najčešće se dešava u zalivu Termaikos jer je blizu milionskog grada. Poslednje veliko cvetanje mora je zabeleženo 2017. godine (na fotografiji iznad je vidljivo kako je izgledalo). Ipak, grad je ulagao u prečišćavanje vode i time je utacao da ove pojave nema često u velikom obimu.
Nemamo podatke o svim slučajevima, ali su nam pratioci javljali da su na početku sezone 2024. godine videli jednu manju plutajuću površinu ovih algi nedaleko od Tasosa. Talasi i struje su je već sutradan odneli dalje na pučinu.
Iste, 2024. godine na samom severu Jadrana je bio slučaj kada je zahvaćena veća površina, od Pule do Trsta. Srećom, nije dugo trajala (jedna od fotografija prikazuje kako je izgledalo). I u isto vreme “zelena plima” je bila u Crnom moru u Bugarskoj što možete vdieti na fotografiji iznad.
2023. godine\, velika mrlja fitoplanktona i prljavštine je došla u Egejsko more direktno sa Bosfora. To je bila mini ekološka katastrofa. Srećom\, nije stigla do grčkih ostrva niti do Halkidikija\, već se rasformirala negde na središtu Egeja.

Zašto dolazi do cvetanja mora?

Na rast algi utiče više faktora:
– povećana količina materija koje dospevaju u more iz poljoprivrede, kanalizacije ili industrijskih izvora (npr. nitrati i fosfati), koje alge koriste za rast;
„Eutrofikacija usled povećanog dotoka nutrijenata iz poljoprivrede, kanalizacije i industrije jedan je od glavnih pokretača štetnih cvatnji algi u Mediteranu.“
(Tsikoti & Genitsaris, Diversity, 2021 – link)
– toplija temperatura vode;
– mirna ili stagnirajuća voda;
– dovoljno sunčeve svetlosti koja omogućava fotosintezu;

Ne cveta uvek ista vrsta, pa izgled i boja vode mogu biti različiti.
Primeri različitih vrsta cvetanja
– „Crvena plima“ nastaje kada dinoflagelati naglo porastu i mogu proizvoditi toksine.
– „Zelena plima“ često je povezana s cijanobakterijama (plavo-zelene alge)koje takođe mogu proizvoditi štetne supstance.

„Monitoring mikroalgi u glavnim područjima za uzgoj ribe i školjki u Grčkoj (2000–2004) pokazao je prisustvo i netoksičnih vrsta koje izazivaju promenu boje vode i vrsta koje proizvode toksine.“
(Nikolaidis et al., Journal of Biological Research, 2005 – link)

Video prikaz kako izgleda kada se ova pojava raširi pogeldajte OVDE.

Posledice cvetanja algi na životnu sredinu, ekonomiju i zdravlje

Uticaj na životnu sredinu

Kada alge umiru i razgrađuju se, smanjuje se količina kiseonika u vodi, što može dovesti do „mrtvih zona“ u kojima ribe i drugi morski organizmi teško preživljavaju. Ova pojava može poremetiti ekosisteme i izazvati odumiranje morskih organizama.

Ekonomski efekti

Cvetanje mora može uticati na ribolov, turizam i rekreativne aktivnosti. Ulov ribe i školjki može se smanjiti, a turisti nerado posećuju plaže gde je voda neprijatnog izgleda ili mirisa.

Zdravstveni rizici

Većina cvetanja algi nije opasna za ljude ukoliko je voda bakteriološki ispravna. Međutim, neke vrste algi proizvode toksine koji mogu biti štetni za ljude i životinje. Kontakt sa toksičnim algama može izazvati iritacije kože, a konzumacija kontaminiranih morskih plodova ozbiljne zdravstvene probleme.

Da li je bezbedno kupanje tokom cvetanja algi u Grčkoj?

Iako je pojava potpuno prirodna, bolje je izbegavati kupanje dok stručnjaci ne uzmu uzorke i utvrde da nema i opasnih hemijskih supstanci tj. zagađenja. Alge same po sebi nisu toksične (otrovne) i štetne po čoveka ali, zagađenje koje ih može pratiti jeste.

Iako cvetanje algi u najvećem broju slučajeva nije opasno, kupanje u takvoj vodi često nije prijatno zbog velike količine biomase – organske materije koja se raspada. Trajanje ovakvih pojava zavisi od mnogih faktora: sastav zajednice algi može da se promeni za nedelju dana, alge mogu biti razgrađene ili ih struje mogu odneti, a dodatna organska materija može se naknadno pojaviti na površini. Zato je teško predvideti koliko će cvetanje trajati bez uzorkovanja i analize na licu mesta.

Kako sprečiti i kontrolisati cvetanje algi?

Smanjenje zagađenja, manja upotreba đubriva i bolje upravljanje otpadom mogu pomoći u smanjenju hranljivih materija koje dospevaju u more. Važno je i redovno praćenje kvaliteta vode i istraživanje dinamike algi.

U nekim zemljama, poput Bugarske, zelene alge se uklanjaju sa plaža. Litvanija i Letonija imale su projekte vađenja algi i njihovog korišćenja u poljoprivredi kao đubrivo, za biogoriva, hranu, kozmetiku i lekove (projekat „Algae Service“).
Korisni tekstovi koji predstavljaju primere dobre prakse za iskorišćavanje algi:
AlgaeRevive (Interreg NEXT – Crno more)
Ovaj projekt u organizaciji grčke NVO “Dimitra” ima za cilj stvaranje održivog ekosistema za istraživanje i industrijsku primenu algi. Fokus je na smanjenju zagađenja i primeni veštačke inteligencije za monitoring cvetanja algi.
Functional Prototype in Athens – CO₂ valorization
Razvijen u sklopu projekta Life CircforBio, smešten je u Atini (NTUA – Lavrion), i koristi autotrofne alge za iskorišćavanje CO₂ iz biogoriva. Pilot uključuje obnavljanje otpada i proizvodnju biodizela, bioetanola i biogasa.
BIOALGAFOOD (Grčka)
Koordiniran od strane YIOTIS S.A., ovaj projekat razvija održivu nacionalnu kultivaciju makroalgi iz grčkih mora za prehrambenu industriju.
Ostali primeri:
How LIFE uses algae to create valuable products - opisuje projekat AlgaeService for LIFE koji prikuplja alge i cijanobakterije iz eutrofnih voda u Litvaniji i Poljskoj i koristi ih za proizvodnju biogasa, đubriva, prirodnih boja (fikocijanin), kozmetike, itd. Projekt koristi i prototipove plovila te dronove i satelite za monitoring. ( European Climate, Infrastructure and Environment Executive Agency, 20. januar 2023)
Life Sunalgae - Opis LIFE projekta čiji je cilj bio korišćenje ljuski diatomeje (ALGICA® materijal) kao dodatka za povećanje efikasnosti solarnih panela. Materijal je razvijen u ekološkom procesu sa recikliranim nutrijentima i koristi se i u kozmetici i baterijama. ( Swedish Algae Factory, LIFE projekat 2018–2023)
SeaFilm - razvija jestivu i biorazgradivu foliju na bazi algi za pakovanje smrznute ribe\, čime se smanjuje upotreba plastike i produžava vek trajanja proizvoda. ( SeaFilm, EU inicijativa)

Najčešća pitanja (FAQ) o cvetanju mora i algi u Grčkoj – odgovori na najčešće nedoumice

Da li je cvetanje mora opasno za ljude?
Nisu sve alge opasne ali problem nastaje samo ako je voda dodatno zagađena.
Da li je bezbedno kupanje tokom cvetanja mora?
Najbolje je izbegavati kupanje u ovakvoj vodi, iako većina cvetanja nije opasna ako je voda bakteriološki ispravna. Tokom turističke sezone, stručnjaci će verovatno izvršiti analizu ali taj proces zahteva vreme. Ukoliko je toksično i štetno za kupanje plaža će biti zatvorena. Ali, dok se analiza ne obavi, bolje je izbeći kupanje u toj vodi i otići na drugu plažu.
Koliko traje cvetanje mora?
Zavisi od mnogih faktora – sastav zajednice algi može se promeniti za nedelju dana, struje mogu odneti alge ili se organska materija može zadržati duže. Bez analize na licu mesta ne može se tačno predvideti trajanje.
Zašto se javlja cvetanje mora?
Toplija voda, više materija kojima se alge hrane (nitrati i fosfati iz otpadnih voda industrije i poljoprivrede), mirni uslovi i sunčeva svetlost pogoduju razmnožavanju algi.
Da li se alge mogu ukloniti?
U nekim zemljama, poput Bugarske, Litvanije i Letonije, postoje projekti za uklanjanje i iskorišćavanje algi kao đubrivo, biogorivo, hranu, kozmetiku i lekove.

Uvek smo tu da vam pomognemo u istraživanju Grčke! Pratite nas za najnovije informacije, korisne savete i autentična iskustva kako biste proveli nezaboravan odmor u Grčkoj!

U ponudi imamo preko 3 000 smeštaja. Odaberite odgovarajući za vas i vašu porodicu klikom OVDE

+
Internet čim pređete granicu možete imati kupovinom naše Nikana eSIM kartice ovde: https://nikana-esim.com/
Podešavanje je vrlo jednostavno, putem bar koda za nekoliko sekundi ćete imati internet na vašem telefonu za bilo koju državu na svetu.
Detaljno uputstvo, kako proveriti da li vaš telefon podržava eSIM i odgovore na sva pitanja pronađite ovde: Nikana ESIM internet

Pratite nas na društvenim mrežama gde redovno delimo ekskluzivne ponude, popuste i specijalne aranžmane za letovanje u Grčkoj kao i informacije, savete i korisne vesti.
Facebook:Nikana.gr
Instagram: @nikana.gr
Tiktok: nikana.gr
Facebook grupa: Live from Greece
YouTube kanal @NikanaTravel
Pišite nam na e-mail: nikana@nikana.gr
Naš sajt nikana.gr je vodeći izvor informacija o Grčkoj na Balkanu.