Morskih ježeva ima samo u izuzetno čistoj vodi, na kamenju i stenju. Osim što su krajnje nepoželjni tamo gde se kupamo, oni su u Dalmaciji, ali i na Tasosu pravi specijalitet, a priprema je vrlo jednostavna: jedu se sirovi.

Trebalo bi da budete pažljivi prilikom skidanja sa kamena, jer su bodlje oštre i krhke i lako se lome pa ih je jako teško izvaditi. U svakom slučaju, čak i ako ne budete pažljivi pa se nabodete na ježa, nikako ne treba da pokušavate sami da izvadite bodlje iglicom zbog moguće infekcije. Pametnije je da ostavite bodlje na miru, pa će same posle nekoliko dana ispasti ili da odete do lekara koji će ih stručno i sterilnim iglicama izvaditi. Ukoliko imate neko od dobrih osiguranja poput Uniqe, ništa nećete platiti, a ako nemate platićete oko 30e za intervenciju.

Ali, recimo da se niste uboli, a skinuli ste ježa sa kamena, ono što treba odmah da uradite jeste da pogledate da li jež ima ikru, jer je samo ona jestiva. Ona je narandžasto-crvene boje i ima je samo ženka ježa. Ženku ježa možete prepoznati po sitnim kamenčićima i šljokicama koje ima na svojim bodljama. Kao i svaka žena i ona se ukrašava. :)
Zbog jakog ukusa ikra se preliva limunovim sokom i maslinovim uljem, a kažu da najbolje ide uz uzo. Kažu da ikra morskog ježa ima jako afrodizijačko dejstvo. Ikri, osim limuna i maslinovog ulja možete dodati i slatki sok od paradajza.
Pored ikre postoji i sok u školjci koji je takođe jestiv i koji treba iscediti u tanjir.

Osim ježeva jestivi su i lumpari (prilepci), na grčkom fouskes. Sigurno ste videli kako izgledaju i verovatno ne biste rekli da u njima može biti nešto jako ukusno. Njih morate skinuti sa stene nožem ili kamenom. Veoma su čvrsto slepljeni uz stenu. Imaju još jači ukus od ježa pa je zato limun obavezan. Za razliku od ježeva, lumpare je gotovo nemoguće jesti u većoj količini. Kod njih je sve jestivo osim školjke.

Ikra ježa i lumpara se može spremiti uz špagete, tako što se malo proprže sa belim i crnim lukom i dodaju špagetama.

Smeštaj na Tasosu pogledajte klikom OVDE.