Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku se nalazi u Solunu. U sklopu groblja, smešteni su grobovi srpskih, francuskih, italijanskih, engleskih i ruskih vojnika poginulih u borbama i proboju Solunskog fronta.
Kako stići do srpskog vojničkog groblja - Zejtinlika?
Adresa Zejtinlika je: Bulevar Mikisa Teodorakisa 136 (gr. Λεωφόρος Μίκη Θεοδωράκη).
Napomena: Taj bulevar i dalje zovu Lagkada (stari naziv) pa nemojte da vas to zbuni.
Rado vreme Zejtinlika
Vojničko groblje možete posetiti svakog dana od 08:00 do 17:00 časova.
- Tokom leta 2026. Sveta Liturgija na Zejtinliku će se služiti svakog petka, sa početkom u 08:00 časova.
1. Kako doći iz pravca Evzonija?
Ako planirate da posetite Zejtinlik čim uđete u Grčku, pre nego što produžite ka svom letovalištu, ovo je zapravo najlakša opcija jer vas put prirodno spušta tačno ispred kapije groblja.
- Sa autoputa na obilaznicu: Dolazeći sa graničnog prelaza Evzoni autoputem E75, tik ispred Soluna (kod petlje Aksios) pređite na krak autoputa Egnatia Odos prateći znakove za Kavalu i Seres.
- Isključenje za grad: Na velikoj petlji kod fabrike Titan Cement, navigacija će vas isključiti desno kako biste se spustili pravo u Solun kroz naselja Nikopoli i Stavroupoli.
- Pravac do groblja: To isključenje vas vodi direktno u ulicu Mikis Teodorakis (bivša Lagkada). Samo vozite pravo naniže ka centru grada i groblje će vam se ubrzo ukazati sa desne strane.
Gde se parkirati iz ovog pravca? Kada dolazite sa ove, severne strane, postoji parking ispred Francuskog vojničkog groblja (koje se nalazi odmah zid uz zid sa našim, srpskim). Odatle pešice kroz unutrašnju kapiju prelazite na srpski deo.
- VAŽNO: poslednjih godina je bilo zaista mnogo prijava da su automobili obijani na parkingu pa savetujemo da parkirate malo niže, kod marketa My Market ili u nekoj od sporednih ulica ispod groblja. Od My Marketa imate oko 200m do kapija Zejtinlika, ali će auto biti na relativno sigurnijem mestu.
2. Kako doći kolima iz centra Soluna:
- Vozite glavnom ulicom Egnatia do kraja, odnosno do trga Vardaris.
- Na trgu skrenite desno u ulicu Mikis Teodorakis (bivša ulica Lagkada).
- Vozite pravo oko 1 km – groblje će vam biti sa leve strane.
Ako dolazite iz centra, onda baš i nije lako pronaći parking, ali je najbolje da produžite još malo pravo i zađete u neku od sporednih uličica kako biste potražili mesto.
3. Taksijem do Zejtinlika
Iz centra Soluna možete i taksijem doći do Zejtinlika, a cena vožnje je izmedu 5 - 8€ u jednom smeru. Napomena: Taksisti obično ne znaju za ime Zejtinlik, pa je najbolje da
- kao adresu navedete pomenutu ulicu Mikis Teodorakis 136 (ili Lagkada) i
- kažete naziv kako Grci nazivaju ovo mesto: Συμμαχικά Νεκροταφεία (Simahika Nekrotafia).
4. Gradskim prevozom iz centra Soluna (Najbrža opcija bez brige o parkingu)
Ako ne želite da razmišljate o saobraćaju i bezbednosti automobila, gradski autobus je odličan izbor, a stanica je tik uz samo groblje.
- Koju liniju koristiti: Uđite u autobus na liniji broj 27.
- Gde čekati autobus: Stanica se nalazi u glavnoj ulici Egnatija (gledajte da čekate sa one strane ulice gde autobusi idu u smeru ka zapadu / ka trgu Vardaris).
- Gde sići: Vozite se do stanice koja se zove Simahika (Symaxika).
- Za povratak, autobuska stanica je odmah ispred groblja.
Zašto je ovo važno: Reč Simahika u prevodu znači „Saveznička groblja“. Solunjani čitav taj kraj zovu tako, pa čim čujete konduktera ili vidite na ekranu u busu taj naziv, znate da ste stigli tačno ispred ulaza u Zejtinlik.
Druga opcija je autobus broj 83. Pažnja: ovo je ekspres linija i ne staje na stanici ispred groblja već pre, pa ćete morati peške da idete celu jednu stanicu. Silazite na stanici Agia Paraskevi (Αγία Παρασκευή).
5. Peške od Trga Aristotelus (iz srca Soluna)
Ako volite da pešačite i želite da spojite obilazak grada sa posetom Zejtinliku, do groblja možete doći i peške direktno sa glavnog solunskog trga Aristotelus.
- Udaljenost: Oko 2,2 km
- Vreme hoda: Oko 25–30 minuta laganog hoda.
Evo tačne i pojednostavljene rute korak po korak:
- Krenite sa Trga Aristotelus nagore (udaljavajući se od mora) kroz pešačku zonu, sve dok ne izbijete na veliku raskrsnicu sa glavnom ulicom Egnatia.
- Skrenite levo u ulicu Egnatia i pešačite pravo oko 500 metara (nekih 5–6 minuta hoda).
- Skrenite desno u ulicu Antigonidon (Αντιγονιδών) i idite njom pravo oko 200 metara dok ne stignete do kružnog toka.
- Na kružnom toku izađite na treći izlaz, u ulicu Papazoli (Παπάζολη).
- Na kraju te ulice skrenite levo u ulicu Agiju Dimitriju (Αγίου Δημητρίου), a zatim odmah blago skrenite desno u ulicu Agiju Nestoros (Αγίου Νέστορος).
- Pratite ovu ulicu pravo još nekih 350 metara i ona će vas izvesti direktno na Bulevar Mikisa Teodorakisa (bivša ulica Lagkada).
- Sa vaše leve strane strane ugledaćete kapiju i zidine Zejtinlika.
- Otvorite pešačku rutu na telefonu.
Ako planirate da idete u Solun i dobro bi vam došlo više informacija o ovom gradu, preporuke za mesta koja vredi posetiti, gde je dobra hrana, parking, kako se najbolje kretati po gradu pogledajte naš Vodič za Solun.
Šta treba znati o srpskom vojničkom groblju - Zejtinliku?
Groblje je podignuto na mestu na kojem se tokom 1916. godine nalazila poljska bolnica srpske vojske.
Zejtinlik je dobio ime po turskoj reči zejtin, jer se na tom prostoru u doba Osmanske imperije nalazila pijaca za prodaju ulja (zejtina). Po završetku rata odlučeno je da se svi poginuli vojnici sahrane na zajedničkom groblju, a kao mesto za to odabran je Zejtinlik koji je u to vreme bio gola ledina. Danas je Solun dosta veći, pa je groblje u širem centru grada.
Pripreme za izgradnju groblja počele su 1926. godine, a na čelo poduhvata postavljen je Savo Mihailović koji je imao zadatak da sa grupom saboraca prikupi posmrtne ostatke izginulih ratnika raštrkanih na širokom prostoru na kojem su vođene borbe.
Oni su obišli oko 250 groblja, ekshumirali poginule ratnike i preneli na novo groblje.
Sav materijal za izgradnju groblja donet je iz Srbije, a Grčka je besplatno ustupila zemljište od oko 7000m2, a sav materijal oslobodila carina i poreza.
Oko srpskog groblja posađene su sadnice čempresa donete iz Hilandara kako bi odavale večnu stražu palim borcima za slobodu. Čempresi danas ostavljaju veoma jak utisak na posetioce.
Nakon izgradnje, groblje je postalo stecište preživelih ratnika kao i porodica poginulih. Tokom niza godina u sklopu groblja je nastao svojevrstan muzej predmeta, knjiga i relikvija koje su posetioci donosili.
Tokom drugog svetskog rata čuvar Ðuro Mihailović, sin gore pomenutog Save, uspeo je da sačuva groblje od nacističke pljačke zakopavši vredne knjige i relikvije.
Od glavnog ulaza u groblje, široka staza vodi do kosturnice iznad koje je podignuta kapela čiji je ulaz sa druge strane. Unutrašnjost kapele ukrašena je natipisima svih jedinica i glavnih bojišta.
Ispod platoa na kojem je smeštena kapela se nalazi kripta. Od ulaza, stepenicama se spušta u centralnu prostoriju iz koje se račvaju bočni hodnici u čijim se zidovima nalaze mermerne ploče poginulih koji su tu sahranjeni. Grobni mir kripte tek s vremena na vreme remete zvuci pesme Tamo daleko, koja, po rečima Vojina Ðordevića: “Nigde prikladnije nije našla svoje mesto ova naša izgnanička pesma tuge i čežnje, kao ovde u kosturnici na Zejtinliku”.
Do svoje smrti, 2023. godine čuvar, domaćin i vodič kroz sprsko vojničko groblje je Ðorde Mihailovic, Ðurin sin, a Savin unuk. Živeo je sa suprugom u čuvarskoj kućici u sklopu kompleksa. O njemu je 2013. godine snimljen dokumentarni film “Poslednji čuvar”, a 2014. je odlikovan ordenom srpske zastave drugog stepena.
Srpsko groblje predstavlja centralni deo kompleksa na Zejtinliku. U kosturnici je sahranjeno 5580 srpkih ratnika stradalih na Solunskom frontu. Oko mauzoleja se nalazi 10 parcela u kojima je sahranjeno još 1440 srpskih ratnika, a tu su i dve zajedničke grobnice na kojima je sahranjeno 78 srpskih nepoznatih ratnika sa Solunskog fronta i 217 nepoznatih srpskih ratnika prenetih iz Carigrada.
U sklopu srpskog groblja se nalazi i takozvano “Partizansko groblje” gde je sahranjeno 126 partizana koji su stradali u nacističkim logorima u Solunu za vreme Drugog svetskog rata.
Interesantno je da nad engleskim grobljem dominira spomenik bez krsta, karakterističan za engleska groblja. Jedini krst nalazi se na nadgrobnom spomeniku Katherine Harley koji su podigli srpski oficiri u znak zahvalnosti za sve što je tokom rata uradila za srpski narod. Bila je šef jedne od engleskih sanitetskih misija, a poginula je pružajuci pomoć tokom bombardovanja.
Na njenom grobu je zapisano: “Katherine Marry Harley, rođena 3. maja 1853. godine umrla u Bitolju 7. marta 1917. godine. Žrtvi svetskog rata, plemenitoj Engleskinji, velikoj dobrotvorki srpskog naroda.
“Velika ženo, Na tvome grobu umesto cveća Srpska zahvalnost večno će cvati. Za tvoja dela i tvoje ime Pokolenja će daleka znati.”
Rusko groblje je uređeno u okviru srpskog partizanskog groblja i tu je sahranjeno 493 vojnika, pripadnika ruskog dobrovoljačkog odreda koji se borio na Solunskom frontu.
Ako ste u poseti Grčkoj, bilo kom njenom delu, obavezno posetite i Srpsko vojničko groblje u Solunu. Najbolje vreme za posetu je do podneva. Mnogi pamte deda Ðorđa i njegova objašnjenja o groblju i grobovima, ali najviše njegovo recitovanje čuvenih stihova Vojislava Ilića mlađeg uklesane na kapeli groblja:
“Neznani tuđinče, kad slučajno mineš Pored ovog svetog zajedničkog groba Znaj, ovde su našli večno utočište Najveći junaci današnjega doba.”
