Jedna mlada, pametna i veoma vredna devojka sa diplomom fakulteta za turizam, kucala je na mnoga vrata u Srbiji, ali kao sto obično biva kod nas, nije uspela da pronađe posao i pored svih kvaliteta koje poseduje kao čovek i kao radnik.

Usred sezone, kada sam gubila nadu da ću uspeti da se snađem sa stotinama upita za smeštaj, pozvala sam je da dođe i proba da mi pomogne. Prihvatila je i u roku od dva dana bila na ostrvu.

Ostala je tokom čitavog leta, obišla sve vile i hotele koje su na sajtu, svakodnevno se trudila da upozna ostrvo što je više moguće i nadam se da će do sledećeg leta biti spremna da mi ozbiljnije pomogne u poslu.

Sada sam sa njom u Limenasu. Ovde smo već deset dana i ostaćemo dok ne upoznamo malo bolje sever ostrva. Kao što ste primetili, na sajtu je bilo vrlo malo informacija o Limenasu i Skali Potamiji, a ponuda je bilo vrlo skromna. Sada, nas dve, planiramo da to ispravimo.Treba nas videti kako hodamo pustim ulicama sa sveskama u rukama i vredno beležimo kuće i svako skretanje, svaki super-market, benzinsku pumpu, pekaru.

Skala Panagija je naročito prazna (Golden beach). Juče su nam neki meštani dobacili, misleći da smo turistkinje:  “Devojke zakasnile ste, sezona je završena”. Na Golden beach-u nismo uspele da pronađemo nijedan restoran ili kiosk kako bismo kupile nešto od hrane. Pešačile smo 2,5km kako bismo u Skali Potamiji pojele sendvič :-)

Interesantno je da je vreme ove godine početkom oktobra jako lepo i da na plažama ima kupača, uglavnom ostrvljana. Vlasnica jednog hotela nam je rekla da prvi put u životu odlazi na plažu u oktobru.

Limenas jedini ima još pomalo živosti u sebi, ali i tamo “zatvaramo” restorane. Probale smo divnu čorbicu s povrćem u jednoj tavernici na obali, a kada smo nakon nekoliko dana rešile da ponovimo, naišle smo na katanac. Večerale smo u taverni Zorbas i rekli su nam da im je to poslednji radni dan. Na kapiji restorana Vigli na Golden beach-u piše: ”Zatvoreno. Vidimo se sledećeg leta. Srećan Božić” i nacrtana jelka :-)

Bez obzira što je sve pusto i zatvoreno, ima neke lepote i u tome. Kao da se nekako život odjednom uspori i reši da ti ustupi malo vremena da razmisliš o svom životu, ljudima, svojim izborima, svom načinu života. Mislim da je to istovremeno najveća prednost života u malim mestima i na ostrvima u odnosu na veliki grad. Ovde čovek, čak i ako ne želi, razmišlja o ljudima koje voli i koji ga vole i ima vremena da im to kaže i pokaže, ima vremena za opuštenu šetnju i druženje s prijateljima bez gledanja na sat, može da se zaboravi i da ceo dan provede ne radeći nista i ne misleći o bilo kakvim obavezama, jer sa poslom kreće tek za 7 meseci :-) Ima prosto vremena da shvati da li se kreće u pogrešnom smeru, da prikoči i da se vrati na pravi put.

Iako su na ostrvu samo mala mesta, u svakom od njih časovi latino plesa, aerobika, folklora, borilačkih veština veoma su posećeni, jer ljudi imaju vremena i gotovo svi se opredele za bar dve aktivnosti tokom zime.

Veći deo muške populacije odlazi nekoliko puta nedeljno na pecanje, a nedeljom se ide u lov na jarebice i zečeve.Zima je takođe idealna za one koji žele da nauče neki jezik, polože vozački, putuju, osmisle neki “biznis” za naredno leto :-)

Koliko god naporno bilo raditi tokom sezone, svakodnevno bez dana i sata odmora, toliko prija odmor i trošenje zarađenih para tokom zime, mada iskreno, na Tasosu novac tada ne može ni da se potroši, jer gotovo da nema šta da se kupi :-)

Danas, možemo vam ponuditi preko 2500 smeštaja i pomoć da odaberete najbolji za sebe i svoju porodicu. Pogledajte ovde.