Kao što sam pominjala ranije, prošle godine smo nas nekoliko Srpkinja došle na ideju da napravimo udruženje Srba na Tasosu. S obzirom na to da nas ima već 50-ak, bio je red da se međusobno upoznamo, ali i družimo.

Okupile smo se nekoliko puta, sakupile dovoljan broj članova, registrovale udruženje i sve to proslavile 19. decembra, na dan Svetog Nikole. Tom prilikom odlučile smo da nam Sveti Nikola predstavlja krsnu slavu udruženja. Ispoštovale smo sve pravoslavne običaje, sveštenik je presekao kolač, spremile žito, vino, postile… Slavu smo proslavile u jednom restoranu u Limenasu. S obzirom na to da Grci nemaju slave kao mi, bilo im je sve jako čudno, ali svi gosti restorana su ustali za vreme presecanja slavskog kolača i ispoštovali naš običaj.

Ceo Tasos ima oko 50 trajno naseljenih Srba, uglavnom Srpkinja. Najveći broj živi u Limenasu i Potosu. Moram priznati da su Srpkinje sa severa (Limenas, Skala Potamija) aktivnije od nas sa juga, pa je tako, uglavnom njihovom zaslugom, pokrenuta školica srpskog jezika za decu iz mešovitih brakova (srpsko-grčkih). Prvi čas biće održan 3. decembra.

Kao jedino udruženje Srba na severu Grčke koje ima organizovane časove srpskog jezika, juče smo imale čast da ugostimo sprskog konzula i učitelja srpskog jezika iz Soluna. Prijemu je prisustvovao gradonačelnik Tasosa i njegov zamenik. Zanimljivo je to što i oni odlično govore srpski jezik, pošto su studirali u Srbiji. Osim što govore srpski jezik, oni zaista vole Srbiju i naš narod, jer su, kako kažu, najlepše godine svog života proveli u našoj zemlji, zavoleli našu kuhinju, jezik, način života. Tako smo ceo dan proveli u divnom raspoloženju i zaimljivim razgovorima. Gradonačelnik nam je otpevao pesmu iz filma Ko to tamo peva, a zamenik obožava Tomu Zdravkovića pa je i on zapevao prisećajući se lepih dana iz beogradskih kafana. Pričali smo o kultnim srpskim filmovima, razmenjivali iskustva o životu u stranoj zemlju, našem u Grčkoj i njihovom u Srbiji. Konzul Jelena je ostala oduševljena našim životom na ostrvu i iznenađena koliko se on razlikuje od života naših ljudi u Solunu. 

Koliko je ona bila oduševljena nama, ali i predstavnicima opštine Tasos, toliko smo se i mi oduševili njome. Nismo očekivali da će biti toliko srdačna i spremna da nam pomogne u svemu, uostalom nismo očekivale ni da će izraziti želju da nas poseti.

Nakon nekih formalnosti, malo govorancija i razmenjivanja poklona (dok je u pozadini na velikom video bimu išla prezentacija Srbije) prešli smo na posluženje. Kao prave srpske domaćice, potrudile smo da se na stolu nađe sve što je karakteristično za srpsku tradicionalnu kuhinju, počev od kajmaka i pršute, preko čvaraka, ajvara, pita zeljanica do proje, gibanice, srpskih pogača, sprkih vina, rakija, pelinkovca… Svi su bili prijatno iznenađeni, a naročito gradonačelnik i zamenik koji su se uželeli srpske hrane. Najviše su se obradovali kajmaku :-), a ko ne bi!
Kasno uveče, razišli smo se puni utisaka i u odličnom raspoloženju.

Sledeće okupljanje zakazano je za 19. decembar, na Svetog Nikolu. Ovog puta slavićemo u Potosu.