Većina turista iz Grčke obično donosi maslinovo ulje, masline, alvu, med… Možda bi trebalo da saznate za sva blagotvorna dejstva mastike pa da onda i proizvode od nje uvrstite u one koje pod obavezno nosite sa sobom u Srbiju.

Drvo mastike (mastihe) raste svuda po Mediteranu, ali samo na grčkom ostrvu Hios raste ono koje daje smolu u većoj količini i visokog kvaliteta.

Kažu da je tome razlog tlo vulkanskog porekla i specifična klima. Zbog toga je ovaj proizvod sa Hiosa zaštićen oznakom o geografskom poreklu.

Drvo mastike na Hiosu uspeva samo u južnom delu, u nešto više od 20 sela. Čitava ta oblast naziva se Mastihohoria (Mastikosela u bukvalnom prevodu).

U čemu je tajna i vrednost mastike?

U pitanju aromatična smola koja se dobija zasecanjem posebne vrste drveta iz roda Pistacia. Mastika se proizvodi od juna do septembra i proces je prilično komplikovan. Zasecanje se vrši dva puta nedeljno, a broj zasecanja zavisi od starosti drveta. Drvo se zaseca do određene dubine kako bi kasnije moglo da se oporavi. Kasnije se suši i prodaje u različitim oblicima (komadići, prah, u sastavu drugih proizvoda). Komadiće mastike obično nazivaju suzama.

Mastika se kao začin i prirodna žvakaća guma koristila još u antičko doba, a kasnije su primećena njena lekovita svojstva. Kažu da je za vreme Otomanske imperije njena vrednost dosezala vrednost zlata, a za njenu krađu bila je propisana smrtna kazna. Stanovnici predela (južni Hios) gde uspeva mastika bili su privilegovani i pošteđeni pogubljenja jer su “vađenje”, sušenje i obrada prilično komplikovane te su meštani vični u tome bili neophodni imperiji.

U to vreme korišćenje mastike bilo je privilegija vladara. Koliko je mastika bila važna odnosno oblast gde ona uspeva vidi se i po ostacima brojnih utvrđenja koja su podizana kako bi se zaštitila od osvajača.

Danas je mastika sastojak mnogih lekova, posebno onih koji pomažu pri stomačnim tegobama. Koristi se za saniranje manjih rana, za osvežavanje daha i kod upala desni. Kažu da pozitivno utiče na smanjenje holesterola, sniženje krvnog pritiska i smetnje sa disanjem. Mnogi Grci, posebno oni stariji, žvaću mastihu posle obroka radi boljeg varenja. U toku su istraživanja o njenom dejstvu na lečenje kancera želuca.

Da li i u kojoj meri mastika utiče na lečenje svih navedenih bolesti, ne mogu da potvrdim, jer su informacije preuzete sa interneta i iz priče lokalaca, ali kažu da ovu jedinstvenu smolu sa razlogom zovu lekovitim suzama Mediterana.

Zahvaljujući svom nesvakidašnjem ukusu i veoma jakoj aromi, mastika se dodaje kozmetičkim proizvodima, kolačima, marmeladama, čajevima, pastama za zube, pecivima, testeninama, sosevima, vinima, uzu, likerima, pa i mlečnim proizvodima, a koristi se i u duvanskoj industriji.

Može se koristiti kao blagi dodatak kafi.

Ukus mastike je na početku gorak i opor, a kasnije postaje prijatniji. Svakako je potrebno neko vreme da se naviknete. U Grčkoj u svim marketima možete kupiti žvakaće gume, a nastariji brend je ELMA. Preporučujem vam da probate mastiku i vidite kako izgleda prirodna guma, prethodnica današnjih, a pritom zdrava za zube, desni i stomak.

Može se kupiti i ulje mastike, sapuni, ali i tamjan koji posebno lepo miriše, u vidu bombona i žvakaćih guma, ali i samo čisti komadići mastike u različitim pakovanjima.