U moru žive neke životinje sa kojima je poželjno izbeći bliski susret.

Osim svima poznatih ježeva i meduza, postoje i takozvane otrovne ribe i to više vrsta.

Na Tasosu se više puta desilo da turisti nagaze otrovnu ribu na plaži Paradise Beach i na Alikiju. Zastupljene su verovatno podjednako na svim plažama, ali ove plaže su najviše posećene pa su najčešći slučajevi upravo tamo. I samo da naglasimo, ubodi ovih riba su vrlo retki i nema potreba za strah. Uživajte dok ste na letovanju, a u tekstu ispod možete pročitati kako da odreagujete ako se slučajno desi da baš Vi nagazite otrovnu ribu, ježa ili da vas opeče meduza.

Na području čitavog Mediterana, ali i na Jadranu, živi riba sa otrovnim bodljama koja se naziva različitim imenima. Grci je zovu Drakena, a kod nas je nazivaju riba pauk, zmajevka, dragana… U pitanju je riba veličine do 10cm i obično obitava u pesku i mulju polusakrivena. Ima boju peska pa je nije lako primetiti. Na leđima ima crne bodlje koje pokreće ukoliko je nagazite i preko kojih ispušta otrov u vaše telo.

Ono što je karakteristično za ubod ove ribe jeste veoma jaka bol koji se razvija u svoj svojoj jačini do pola sata nakon uboda. Bol je toliko jaka da je jedva podnošljiva. Simptomi trovanja najčešće su samo lokalni, no ponekad se javljaju i opšti simptomi u vidu pojačanog znojenja, slabosti, vrtoglavice, mučnine i povraćanja.

Prilikom uboda najvažnije je da ostanete pribrani i da zatražite lekarsku pomoć kako biste eventualno primili injekciju protiv alergije ili antibiotik ako lekar proceni da je potrebno. Ne treba uvijati i zatvarati ubodno mesto. Ono što možete uraditi kao prvu pomoć za ublažavanje boli pre posete lekaru jeste da mesto uboda potopite u toplu vodu (sat i po ili duže), onoliko toplu koliko možete izdržati a da ne dođe do opekotina. Visoke temperature oslabljuju dejstvo otrova.

Osim kupača koji hodaju bosonogi po plićaku česte žrtve ribe pauka su ribari ili domaćice kod pripreme ribe za jelo. Stoga u nekim zemljama postoji zakonska obveza ribara da odmah nakon ulova odrežu otrovne bodlje.

Ubod ribe ne izaziva smrt, već samo jaku bol ili u nekim slučajevima izraženije alergijske reakcije.

Škarpina ima takođe otrov u perajima, ima je u kamenjarima i do uboda dolazi uglavnom kod ribara, ne i kod kupača.

Branislav Kneginjić radi u domu zdravlja na Sitoniji i ovako je opisao svoje iskustvo sa pacijentima koji su doživeli ubod: “Živeći na Sitoniji i radeći u Domu zdravlja (na zalost i preko leta, sanirajući zdravstvene probleme svih vas koji dolazite na letovanje i baš vas briga sto smo mi tu postavljeni za par hiljada lokalaca, a ne za desetine hiljada turista koji se udaraju, bodu na drakene, dave, “infarktiraju” i šlogiraju… onesvešćuju od beskrajnog sunčanja…). A, da, početkom sezone (jun) se turisti nabadaju na te neugledne ribe. Nešto o njima? Ukopava se u pesak, tako lovi. Dve bodlje imaju otrov koji je bezazlen, osim sto izaziva nesnosan bol. Do sad se nikome nije inficiralo, većina njih odboluje - pa prođe. Za smanjenje bola (nesnosnog) ubodeni deo tela staviti u što topliju (vruću - vrelu) vodu… koliko možete da izdržite.
Otrov je termolabilan i toplota ga neutrališe. Ako to uspete - bol nestaje. Ako ne, dolazite kod nas u dom zdravlja i dajemo vam lokalnu anesteziju. Riba zna biti preko pola kile i pravi se sjajna supa od nje (pre čišćenja se odseku bodlje). Nadam se da sam pomogao.”

Više o ovoj temi možete pročitati na grupi Live from Greece.

Meduza pravi opekotinu pomoću žarećih ćelija, kojima su pokriveni njeni pipci. Te ćelije ubrizgavaju otrov u telo čoveka, izazivajući oštar bol i žarenje.

Meduze se pojavljuju samo u određenim periodima u moru i često ih ima u jatima. Nisu sve meduze otrovne, ali svakako je potrebno izbegavati ih i ne proveravati njihovu opasnost.

Posle “ujeda” meduza najvažnije je da ostanete pribrani i izađete iz vode ili da pomognete drugome koji je u takvoj situaciji. Mesto žarenja treba ispirati isključivo morskom vodom, nikako slatkom jer ona može pogoršati simptome. Za ispiranje su pogodni i vino, rakija ili sirćetna kiselina (tečnosti koje sadrže metil alkohol). Pomaže i urin jer je bogat amonijakom.

Bitno je takođe da ne dodirujete ranu golim rukama jer ukoliko su na koži ostali pipci meduze, možete opeći i ruke. U tom slučaju najbolje je da ranu prekrijete morskim peskom, penom za brijanje ili brašnom i sastružete ostatke tupom stranom noža, turpijicom za nokte ili ako vam ništa od toga nije pri ruci onda ličnom kartom, kreditnom karticom…

Kada se na ove načine neutrališe otrov potrebno je primiti protivalergijsku injekciju, skloniti se sa sunca. Ukoliko osećate mučninu i nagon za povraćanjem neophodna je poseta lekaru.

U skoro svim prodavnicama se može kupiti roll on pod imenom AFTER BITE i služi za ublažavanje bola i nadutosti nakon uboda komaraca ali i nakon što nas opeče meduza.

Morski ježevi takođe spadaju među otrovne životinje. Ježeva uglavnom ima u kamenitim delovima obale, nema ih u pesku.

Nakon uboda bodlje se lome i ostaju u koži. Na mestu uboda dolazi do crvenila i otoka. Ako se ne uklone bodlje mogu prodreti dublje u kožu i izazvati veće probleme. Kao prva pomoć može poslužiti sirće. Najbolje je da ubodno mesto potopiti u sirće ili ako to nije moguće onda stavljati obloge od sirćeta. Naravno, ubodno mesto je poželjno dezinfikovati alkoholom kako bi se sprečile bakterijske infekcije. Nikako se ne preporučuje da sami vadite bodlje iglicom jer može doći do infekcija. Ukoliko su ubodi duboki najbolje je potražiti lekarsku pomoć.