Ako ste se umorili od “servisnih informacija” tipa ima li Lidl, koliki su komarci, gde da idem kad su talasi, evo jednog teksta napisanog početkom leta 2017-te godine.
Siguran sam da će se mnogi prepoznati…

I tako..sad je već zvanično, od ove godine se razilazimo sa decom po pitanju letovanja. Posle skoro 24 godina Danijela Ristic i ja sami idemo na odmor. Ta činjenica donosi neke nove momente, pre svega šta sve ne moram da radim. Krenimo redom: ne moram da stajem usput jedno pet puta jer se piša jednom pa drugom a nikad u isto vreme, secam igračke za plažu, torbe, suncobrane i još hiljadu gluposti da se nadju, da kopam tunele i pravim zamkove, da igram tenis u vodi, pored vode i na plaži, da igram vodene sportove i brojim rezultat kao da smo na Olimpijadi (rame me od bacanja lopte boli do Novembra), da nosim čamac sa sve veslima jer je to extra, a onda ga jurim po pučini, vraćam, izduvavam jer je “brate smaranje”, da idem u sobu na spavanje kad je najtopliji deo dana( kad ustanem ne znam da li sam poš’o ili sam doš’o), da jedem one krofne na plaži jer su magarcima samo oči gladne pa da se ne baci(isto važi i za palačinke uveče), da igram vazdušni hokej, udaram krušku, sudaram automobilima, bacam pare na onu ruku što vadi glupe medvediće, ma ne moram više da pridjem do luna parka. Dalje, da nosim lekove kao da smo “ Lekari bez granica”, da budim doktora u 2 noću jer nas boli uvo a možda i ne, da vadim ježeve bodlje iz pete( jedini jež u moru-Aleksa zna kako i zašto), da dok gospodja šopinguje ja guram kolica po Solunu na najvećoj vrućini jer seronja može da spava samo dok se vozi, da budemo zatvoreni u kabinu Zare sva trojica dok Danijela donosi farmerice da im probam…jer sniženje( rekord je 11 pari za 70eur)…Uh šta reći, još nismo ni krenuli na odmor a meni sve ovo već nedostaje…uživajte sa decom dok su mali, to su nezaboravni trenuci.
Update: Tekst je pisan pod osećajem krivice što smo otkačili decu za letovanje. Odbili od sise.
Leto 2018: Živela sloboda, sve je isto kao nekada, gospodja i ja kao momak i devojka radimo sve što….ne mogu baš sve da vam kažem…upotrebite maštu.

Autor: Andrija Ristić