Krf je svetski poznato ostrvo u jonskom moru i prelepa destinacija za letovanje. Za srpske turiste, Krf predstavlja posebno mesto. Otkrijte duboku istorijsku povezanost između Srba i Krfa i ključne događaje koji su oblikovali ovaj odnos.

Još i danas, stariji meštani Krfa će vam sa setom u očima ispričati zanimljivosti o Srbima na Krfu, koje su čuli od svojih predaka.
Duboka je i prožeta mnogim tužnim i lepim emocijama, veza između Krfljana i Srba.

Fotografije koje vidite su ekskluzivne a dobili smo ih iz privatne kolekcije gospodina Theodorosa Metallinos i veoma smo mu zahvalni što ih je učinio dostupnim za sve nas.

Često se među našim ljudima za Krf koristi naziv “ostrvo spasa”.

Balkanski ratovi i početak Prvog svetskog rata

Našu neraskidivu povezanost sa Krfom trajno će urezati u kolektivno sećanje upravo Prvi svetski rat i nezapamćeno stradanje Srba, kao i plemenitost i dobročinstvo Krfljana.
Ratovi i patnje su se ređali sa malim pauzama između i ovo je bio jedan od najtežih perioda za srpski narod.

Iako je Prvi balkanski rat zvanično završen Londonskim ugovorom u maju 1913. godine, međubalkanski odnosi nažalost, nisu bili trajno rešeni. Bugarska je iste godine započela Drugi balkanski rat, a Grci, Srbi i Rumuni su se pobednički borili protiv nje.
Nekoliko meseci kasnije, granice između Grčke, Srbije i Bugarske su definisane Bukureškim mirovnim sporazumom.

Međutim, ni tada mir nije dugo trajao, jer je Prvi svetski rat otpočeo već 1914. godine.

Prvi svetski rat

Izmučena Balkanskim ratovima, srpska vojska se suočila s novim moćnim neprijateljima kada su Austro-Ugarska i Nemačka u septembru 1915. godine pokrenule ofanzivu. Septembra 1915. godine, srpska vojska je bila poražena, a Beograd je zauzet u oktobru.

U zimu 1915-1916. godine, srpska vojska bila je primorana na povlačenje preko nepristupačnih planina Albanije, kako bi izbegla potpuno uništenje od strane nadmoćnih neprijateljskih snaga.

Savezničke snage iz Soluna nisu mogle pomoći Srbiji 1915. iz nekoliko ključnih razloga:

  • Kasna reakcija: Francuska i Velika Britanija su prekasno poslale trupe, koje su stigle tek u septembru, nedovoljno brzo da podrže srpsku vojsku.
  • Loša koordinacija: Nedostatak jedinstvene strategije i slaba koordinacija među saveznicima sprečili su efikasnu akciju.
  • Težak teren i neprijateljska nadmoć: Balkanski teren je bio težak, a Centralne sile, uključujući Bugarsku, imale su vojnu prednost i presekle linije snabdevanja.
  • Nedovoljno snaga: Iako je planiran proboj na Solunskom frontu, saveznici nisu imali dovoljno trupa za efikasnu intervenciju.

Zbog ovih faktora, srpska vojska je ostala sama, prepuštena na nemilost nadmoćnim neprijateljima.

Pred nadmoćnim neprijateljem, rešenim da uništi Srbiju, nije postojalo mnogo prostora za manevre. Bio je u pitanju goli opstanak.
Jedna od opcija koja je bila u razmatranju bila je da se vojska pribere i pruži poslednji otpor na Kosovu, pa tu ili da se održi ili probije. Borba bi nesumnjivo bila silna i veličanstvena,
ali najverovatnije uzaludna. Neprijatelj je bio i mnogobrojniji i jači. Drugo razmišljanje je bilo da se vojska sačuva i ojača za presudnu bitku.

Prevladala je odluka da se vojska spase, s čašću i s obrazom, i da se uz saveznike, oporavljena i reorganizovana, vrati u odlučujuću borbu.

Istorijsku odluku o povlačenju, Vrhovna komanda je obrazložila naređenjem broj: 24791, od 25. novembra 1915: „Nastao je trenutak kada se sticajem prilika moramo povlačiti kroz Crnu Goru i Albaniju… Kapitulacija bi bila najgore rešenje, jer se njome gubi država… Jedini spas iz ove situacije je povlačenje na jadransko primorje. Tu će se naša vojska reorganizovati… te ćemo opet predstavljati jednu činjenicu s kojom će saveznici morati računati. Država nije izgubila svoje biće, ona i dalje postoji, iako na tuđem zemljištu, dokle god je tu vladalac, vlada i vojska ma kolika njena jačina bila“.

Odluka je smatrana časnijom nego opcija biti zarobljen ili nateran na sramotnu kapitulaciju.

Albanska golgota: Put kroz patnju

Albanska golgota je naziv za jedno od najtragičnijih i najsurovijih povlačenja u istoriji srpskog naroda.

“S vojskom je krenuo i velik broj izbeglica koji su taj mučni i jezivi pohod, u kasnu jesen, preko snegom pokrivenih klanaca, po bespuću i po kozjim stazama, pretvarali skoro u povorku očajnika. Padalo se od umora, od gladi, od mraza, od arnautske zasede. Spasavao se samo go život. Ali i vera i nada. U našoj prošlosti nema žalosnije scene od te, ali u suštini ni veličanstvenije. Napuštati otadžbinu, pregaženu od neprijatelja, pod ovakvim uslovima, a ipak duboko verovati u njezinu pobedu i vaskrs, to, doista, nisu obični primeri u istoriji, niti su takvi naraštaji bili od mekušnog tkiva!” (Vladimir Ćorović, Istorija srpskog naroda, str. 584)

Na čelu ove tužne kolone jahao je sam kralj Petar I, a za njim su išli vlada, kabinet… Nosili su sve od važnih državnih stvari koje su mogli poneti, a nisu mogli sve…
Za kraljem i kabinetom išla je vojska. Topove su vukli volovskim kolima, a za njima, polako, noseći nešto malo pokućstva, išlo je i stanovništvo. Bila je to najtužnija povorka u našoj istoriji.

Zanimljivo je da je guverner Narodne banke nosio jedan zavežljaj i čuvao ga usput lično, kao najdragoceniju stvar na svetu. Nije to bila državna kasa kako bi mnogi pomislili. U njegovim rukama bilo je nešto dragocenije od toga - Miroslavljevo Jevanjđelje.

Povlačenje je bilo izuzetno teško zbog zime, neprohodnih planina, gladi, bolesti, i stalnih napada albanskih odmetnika i neprijateljskih snaga. Vojska, civili i ranjenici marširali su kroz sneg, blato i planinske prevoje, bez dovoljno hrane, odeće ili lekova. Prelazili su opasne reke, često hodajući kroz kišu i hladnoću.

Veliki broj vojnika i civila nije preživeo ovo strašno putovanje; po zvaničnom izveštaju ministra vojske, stradalo je preko 243 000 vojnika, oficira i civila.

Knjige koje opisuju Albansku golgotu

Kako je ovo jedan od najvažnijih momenata u našoj istoriji, presudan za opstanak države, smatramo da je korisno i dati listu knjiga koje opisuju ovaj događaj, ukoliko neko želi da pročita više o tome.

  • Vladimir Ćorović, Istorija srpskog naroda, Glas srpski, 1997.
  • Čedomir Popov, Velika Srbija - mit ili stvarnost, Catena Mundi, 2022.
  • Andrej Mitrović, Srbija u Prvom svetskom ratu, Srpska književna zadruga, 1984.
  • Grupa autora, Kroz Albaniju 1915 – 1916, Spomen knjiga i album prilikom pedesetogodišnjice probijanje Solunskog fronta. Beograd: Prosveta – Udruženje nosilaca Albanske spomenica, 1958.
  • Dnevnik pobeda: Golgota i vaskrs Srbije 1915 - 1918, Knj. 1,2 i 3. Priređivači: Silvija Đurić; Raša Perić; Vidosav Stevanović, IRO Beograd/ TIZ “Zrinski, 1990

Dolazak Srba na Krf

Kada su konačno stigli do jadranske obale, svi preživeli su bili u izuzetno teškom stanju, potpuno iscrpljeni, promrzli, neuhranjeni I bolesni.

Savezničke snage (uglavnom francuske i italijanske) su organizovale evakuaciju preživelih na grčko ostrvo Krf.

Za tu potrebu su francuske jedinice „alpskih strelaca” okupirale ostrvo Krf neutralne Grčke, bez ikakvog otpora vlasti i meštana. Od 18. januara do 21. februara 1916. godine, 43 velika saveznička transportna broda prevezla su ostatke srpske vojske i hiljade civila u luke Guvija, Krf i Moraitika, a poslednji brod je stigao aprila 1916.

Oko 150.000 srpskih izbeglica okupilo se u improvizovanim kampovima na istočnoj strani ostrva.

Ostrva Lazaret i Vido: Simboli krfske tragedije

U početku nije postojala organizacija za njihov prijem, zbog čega su ostavljeni na otvorenom, bez hrane i skloništa, izloženi hladnoći, što je rezultiralo masovnim umiranjem od dizenterije i respiratornih bolesti.

Italijani i Francuzi su mislili da je srpska vojska, kao i u zimu 1914. i 1915. godine obolela od tifusa - što ipak nije bila istina. Bojeći se tifusa, organizovane su veoma rigorozne trijaže bolesnika upravo na malom ostrvu Lazaret, preko puta luke.

Nošeni mišlju da bi srpska vojska mogla da postane izvor zaraze za stanovnike ostrva, saveznici su na ostrvo Lazaret počeli da smeštaju bolesne srpske vojnike i civile.

Najozbiljniji slučajevi su prebacivani na obližnje ostrvo Vido kako bi se izolovali od vojnika koji su bili u boljem zdravstvenom stanju.
Malo ostrvo Vido, nadomak grada Krfa, koga su Grci nazivali “ostrvo zmija” je postalo personifikacija za celu krfsku tragediju.

Kako su na njemu bili najteži bolesnici za koje nije postojalo leka, ostrvo je postalo poslednja stanica na tom velikom I herojskom putu.

U početku su bili sahranjivani u rakama na kamenitoj obali ostrva, a kasnije su njihova tela polagana iz sanitetskih barki u dubine Jonskog mora.

Mesta za preminule nije bilo ni na samom Krfu, zbog čega će ostati upamćen čin grčkog seljaka Giannisa Giannoulisa koji je dozvolio da se na njegovoj njivi sahrane srpski vojnici.
Tela su posle Prvog svetskog rata ekshumirana i preneta u kosturnicu na ostrvu Vido, ali ovaj plemeniti čovek, kako govore pojedini izvori, iz poštovanja prema žrtvama nikada više nije obrađivao zemlju na tom mestu.

Plava grobnica

Pesnik Milutin Bojić koji je i sam bio svedok, ovekovečio je najtragičniji čin srpske ratne drame u pesmi Plava grobnica. Mnogi tvrde da se ona nalazi između Vida i Krfa, međutim tačna lokacija nije poznata jer je dnevnik francuskog sanitetskog broda uništen.

Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne! 
Gazite tihim hodom!
Opelo gordo držim u doba jeze noćne
Nad ovom svetom vodom…

Život Srba na Krfu

U početku su u grad Krf mogli da odlaze samo oficiri, dok je vojnicima bio zabranjen kontakt sa meštanima. Kasnije se to promenilo, iako je kod saveznika ostao strah od zaraznih bolesti.
Međutim, vojnici su i van grada, pre nego što bi se oporavili i otišli na Solunski front, pronalazili način da se zabave.
Kupali su se u moru, družili na plaži, pevali, igrali, obeležavali svoje krsne slave i praznike. U jednom takvom trenutku je i nastala pesma “Tamo daleko”, kao izraz tuge za napuštenom otadžbinom.

Obezbeđen je čak i mali brod pod imenom „Srbija”, koji je obilazio logore raštrkane po ostrvu. Čak i danas, brodići koji prevoze turiste na ostrvo Vido, obavezno pored grčke, imaju i srpsku zastavu, a sa mnogih se može i čuti kako odjekuje “Tamo daleko”.

Sećanje na srpske vojnike i narod živi i među Krfljanima. I danas, kako su nam pričali turisti, postoje kuće, duboko u zaleđu koje imaju širom otvorena vrata za Srbe.

Krf: Privremena prestonica Srbije

Februar 1916. zatekao je Srbiju pod okupacijom Austrijanaca i Bugara. Pašićeva vlada je, zajedno sa mnogim poslanicima i štabom vojske, donela odluku da se na Krfu nastani do kraja rata, 1918. Nezvanično, Krf je postao prestonica Srbije na dve godine.

Zgrada Opštinskog pozorišta postala je domaćin Narodnoj Skupštini, dok je u hotelu „Bella Venezia” bila smeštena Vlada. U Skupštini Srbije se 1. novembra 1917. godine pojavio tadašnji premijer Grčke Elefterios Venizelos, koji je uz aplauz, izjavljivao da će pomoći svim sredstvima koja su mu na raspolaganju. Na Krfu je ispisana važna stranica političke istorije Srbije.

Krfska deklaracija: Prvi korak ka stvaranju Jugoslavije

Drama srpskog naroda podigla je svest Jugoslovenskog odbora u Londonu i njen predsednik Ante Trumbić se sastao u Parizu sa princom Aleksandrom I Karađorđevićem.

Par meseci kasnije, 20. jula 1917. godine, prognana Vlada Srbije i Jugoslovenski odbor potpisuju i objavljuju „Krfsku deklaraciju“, po kojoj Srbi, Slovenci i Hrvati izražavaju volju za ujedinjenjem u jedinstvenu nacionalnu državu. Proglašenje stvaranja nove država je obavio regent Akeksandar I Karađorđević, 1. decembra 1918. u ime svog oca kralja Petra I pod imenom Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

Srpska kuća na Krfu

Pored političkih i vojnih institucija, na Krfu su radile i osnovna škola i gimnazija, a štampane su i Srpske novine. Izlazile su i političke, naučne i književne publikacije, sa ciljem podizanja svesti javnosti.

Danas, u Srpskoj kući kroz fotografije, dokumenta i druge eksponate detaljno je izložena istorija srpskog naroda, od septembra 1915. do kraja rata 1918. godine. Za posete je otvorena u periodu od 09 do 14 časova.

Srpska kuća je trospratna zgrada izgrađena u stilu neoklasicizma, u ulici Moustoksidi br. 19, u „srcu“ starog grada Krfa, koju je opština Krf poklonila Srbima, odajući počast njihovoj istoriji i čvrstim vezama iskovanim na “Ostrvu spasa”.

Mauzolej - kosturnica na ostrvu Vido

Mauzolej - kosturnica na ostrvu Vido podignuta je 1938. godine, prema projektu ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova, a po nalogu regenta Aleksandra I. Unutar mermernih zidina nalaze se 1.232 kasete sa kostima ratnika koji su bili sahranjeni na 27 krfskih grobalja, a čija su imena bila poznata. Kosti 1.532 nepoznata ratnika sahranjena su u dva spoljašnja bočna kamena bunkera. Iznad ulaza u mauzolej se nalazi velika reprodukcija Albanske spomenice na kojoj se nalazi grb Kraljevine Jugoslavije. Odmah pored mauzoleja se nalazi i veliki kameni krst, koji zapravo predstavlja prvi spomenik podignut 1923. u čast palim herojima.

Stotine hiljada ako ne i više Srba obilazi ovaj spomenik svake godine. Sa svih krajeva ostrva postoje organizovane ture obilaska.
Do ostrva Vido vozi brodić a najbolje je priključiti se organizovanim turama u pratnji turističkog vodiča koji će posetu obogatiti objašnjenjima i činjenicama.

“Na plažici u Guviji na Krfu postoji spomen ploča posvećena našim prvim vojnicima koji su se 1916. god.posle prelaska preko Albanije iskrcali na ostrvo. Postoje još uvek stari, zidni ostaci ove luke. Vredi posetiti.” savet je našeg pratioca.

Kraj boravka Srba na Krfu

Solunski front je probijen septembra 1918. godine, najavivši poraz Centralnih sila i pobedu Antante.

Prema nekim izvorima, Srba je na Krfu bilo sve do sredine 1919, kada su se i poslednji vratili u svoju domovinu.

Izvori:
-Vladimir Ćorović, Istorija srpskog naroda, Glas srpski, 1997.
-Albin Kučbah, Srbi u Balkanskom ratu, Udruženje Srba “Nemanja”, Bilefeld, Nemačka, 2020.
-Nemanja Mitrović, novinar, članak: Srbija, Prvi svetski rat, Albanska golgota: Kako se srpska vojska iskrcala na Krf - od snežnih vrhova do morskih talasa, 2021.

Kolekcija fotografija iz privatne arhive: Theodoros Metallinos
1. Krf, april – maj 1916, Luka Guvia. Srpski vojnici 16. puka Moravske divizije nakon oporavka ukrcavaju se u transport za Makedonski front. Kolekcija fotografija Theodoros Metallinos
2. Krf, 1916, Srpski vojnici na obuci na ostrvu Vido. Kolekcija fotografija Theodoros Metallinos
3. Krf, 1916 -17, Ostrvo Vido. Tela srpskih vojnika spremna polaganje u more. Kolekcija fotografija Theodoros Metallinos
4. Krf, 1916-17, Ostrvo Vido. Uzvišeni zadatak dvojice mornara savezničke, polaganje tela srpskih vojnika u more. Kolekcija fotografija Theodoros Metallinos
5. Krf, 1916, Princ Aleksandar I Karađorđević pozdravlja oficire srpske vojske. Kolekcija fotografija Theodoros Metallinos
6. Krf, oktobar 1916, Srpska Skupština, s desna na levo, sedi, general Petar Bojović.

Uvek smo tu da vam pomognemo u istraživanju Grčke! Pratite nas za najnovije informacije, korisne savete i autentična iskustva kako biste proveli nezaboravan odmor u Grčkoj!

Smeštaj na Krfu

U ponudi imamo preko 3 000 smeštaja. Odaberite odgovarajući za vas i vašu porodicu klikom OVDE.

Pratite nas na društvenim mrežama gde redovno delimo ekskluzivne ponude, popuste i specijalne aranžmane za letovanje u Grčkoj kao i informacije, savete i korisne vesti.
Facebook:Nikana.gr
Instagram: @nikana.gr
Tiktok: nikana.gr
Facebook grupa: Live from Greece
YouTube kanal @NikanaTravel
Pišite nam na e-mail: nikana@nikana.gr
Naš sajt nikana.gr je vodeći izvor informacija o Grčkoj na Balkanu.