Ako planirate putovanje, Krf je savršena destinacija za vas. U ovom tekstu upoznaćete bogatu istoriju Krfa, od legende o Argonautima do današnjih dana, fokusirajući se na ključne događaje koji su oblikovali ovo prelepo ostrvo. Upoznajte se s kulturnim nasleđem Krfa i saznajte zašto je postao značajno mesto na turističkoj mapi sveta, privlačeći turiste iz svih krajeva planete.

Kako je ostrvo dobilo ime?

Grčko ime Kerkira (Κέρκυρα, Kerkyra), prema predanju, ostrvo je dobilo po nimfi Kerkiri, koju je bog mora Posejdon doveo na ovo ostrvo. Iz njihove veze rodio se Feakas, koji je bio praotac Feačana, jednog drevnog i gostoprimljivog naroda, koji je prihvatio Argonaute kao i Homerovog junaka Odiseja na njegovom putovanju za Itaku.

Krf u grčkoj mitologiji - Ostrvo Argonauta i Odiseja

Jason i Argonauti

Apolonije sa Rodosa u svom delu Pesma o Argonautima pripoveda da je ostrvo Krf predstavljalo važnu stanicu za Jasona i njegove Argonaute u njihovom podvigu traganja za zlatnim runom.

Argonauti su krenuli na svoje putovanje do Kolhide (današnje Gruzije) na Crnom moru iz Iolkosa, grada u Tesaliji, koji se nalazi u centralnom delu Grčke, u okolini današnjeg Volosa. Nedavno su pronađeni i arheološki ostaci naseobine za koju se smatra da je bio drevni grad Iolkos, prestonica Argonauta.

Putovanje Argonauta:

Iolkos je bio poznat kao dom kralja Aeson, Jasonovog oca. Kralj Pelijas, Aesonov polubrat, je zadržao presto, i zbog toga se Jason odlučio da krene na put kako bi povratio prava na presto i stekao slavu.

Jason tada okuplja grupu heroja, uključujući značajne ličnosti poput Herakla, Orfeja, Atalante i mnoge druge. Njihova ekspedicija je počela na brodu “Argo”, odakle potiče i naziv Argonauti.

Apolonije sa Rodosa ističe da je upravo Krf bio stajalište za Jasona i njegove Argonaute. Prema legendi, bog mora Posejdon je bio povezan sa ovim ostrvom pa je stoga Krf predstavljao ne samo fizičku lokaciju, već i simbolično mesto susreta s bogovima i drugim mitološkim bićima. To putovanje im je pružilo priliku da dobiju blagoslov i pomoć tokom svog podviga.

Kada su Argonauti stigli na Krf, upoznali su Feačane, koji su bili poznati po svojoj gostoljubivosti.

U antičko doba, navigacija nije bila jednostavna. Stajališta poput Krfa su omogućavala putnicima da se zaštite od nepovoljnih vremenskih uslova, loših struja ili drugih opasnosti na moru. U tom kontekstu, Krf je mogao biti važno mesto za odmor i planiranje daljih koraka.

Na svom velikom putovanju, koje je uključivalo kruženje oko cele Evrope, kao što jedna mapa pokazuje, Argonauti su prošli i našim krajevima, Dunavom do Crnog mora. (ovde ću navesti naziv knjige koja to obrađuje).

Mitovi kao što je ovaj o Argonautima služe ne samo kao priče o herojima i bogovima, već i kao sredstva za razumevanje prirode i ljudskih iskustava. Krf, kao simbol tih putovanja, predstavlja snagu, izazove i blagoslove koje junaci traže na svom putu.

Pričajući o junacima i herojima, vredno je pročitati i tekst o našim precima, junacima koji su upravo na ovom ostrvu, hiljadama godina kasnije, našli okrepljenje i snagu za odlučujuću bitku i povratak na svoju zemlju, Srbiju:

Odisej na Krfu

U Homerovoj “Odiseji,” Odisej, nakon dugog i opasnog lutanja morem, kada je pobegao iz Kalipsa i konačno bio na putu kući, suočio se sa gnevom Posejdona koji je njegov brod pretvorio u stenu. Biva bačen na obalu ostrva koje pripada Feačanima — današnjem Krfu.

Tu ga pronalazi Navsika, kći kralja Alkinoja, i odvodi ga u dvorac. Feačani, poznati po svojoj gostoljubivosti i veštini u plovidbi, priređuju gozbu u Odisejevu čast, slušaju njegove priče o avanturama, i na kraju mu pomažu da se vrati kući na Itaku. Krf se tako pojavljuje kao važna tačka odmora u Odisejevoj epskoj potrazi za povratkom kući.

Antičko i helenističko doba

Prvi doseljenici na Krfu bili su Eretrijci, koji su stigli na ostrvo oko 775-750. godine pre nove ere. Međutim, njihov boravak nije dugo potrajao jer su ih Korinćani, poznati po svojoj kolonizatorskoj ekspanziji, proterali 730. godine pre nove ere i naselili se u oblasti današnjeg Kanonija. Ovaj period doneo je mir i sklad između stanovnika Krfa i Korinćana, a ostrvo je doživelo ekonomski procvat, toliko da je imalo čak i svoju sopstvenu valutu.

Kao što smo naveli, Korinćani su 730. godine pre nove ere naselili oblast današnjeg Kanonija, jednog od najpoznatijih delova Krfa. Kanoni je danas čuven po prelepom pogledu na crkvu Panagije Vlacherne i malo ostrvo Mišić (Pontikonisi), koje je jedno od najfotografisanijih mesta na Krfu. Ovaj zeleni brežuljak, smešten samo nekoliko kilometara od grada Krfa, dobio je ime po starom topu koji se i dalje nalazi na vrhu brda, okružen luksuznim hotelima i privatnim rezidencijama.

Krf je dugo bio pod uticajem Korinta, ali krajem Peloponeskog rata došlo je do preokreta. Ostrvo je, 375. godine pre nove ere, postalo saveznik Atine, što mu je omogućilo da postepeno stekne nezavisnost i formira svoju državu.

U helenističkom periodu, oko 300. godine pre nove ere, nezavisnost Krfa našla se na udaru. Ostrvo su napadali pljačkaši iz Sirakuze, podržani makedonskim kraljevima i ilirskim piratima, što je Mediteran učinilo opasnim za trgovinu. Umesto očekivanog perioda mira i prosperiteta, Krf se suočio s konstantnim napadima i nesigurnošću.

Kada su ilirski napadi postali neizdrživi, Krfljani su potražili pomoć od Rimljana.
U ratu protiv ilirske kraljice Teute, Krf je postao prva rimska provincija u Grčkoj. Kasnije je pripojen rimskoj provinciji Makedoniji, a za vreme cara Augusta postao je deo provincije Epir.

Podelom Rimskog carstva 395. godine, Krf je pripao Istočnom rimskom carstvu, čime je započela nova era u bogatoj istoriji ovog ostrva.

Krf u vreme Vizantijskog carstva (395-1204)

Krf je postao deo Vizantskog carstva, koje je imalo značajan uticaj na kulturu, religiju i politiku ostrva. Hrišćanstvo je nastavilo da se širi, a Krf je postao važno versko središte.

Ovaj hiljaduhodišnji period je značajan za istoriju Krfa i obuhvata mnogo važnih događaja. Evo nekoliko ključnih tačaka koje se tiču tog perioda:

Kultura i arhitektura: Tokom vizantskog perioda, na ostrvu su izgrađene mnoge crkve i manastiri. Ove građevine su često krasile freske i mozaici, a postale su centri religijskog i kulturnog života.

Ekonomija: Krf je bio važna trgovačka ruta u Jonskom moru. Njegova strategijska pozicija omogućila je razvijanje trgovine sa drugim delovima Mediterana, posebno sa Italijom i Dalmacijom.

Napadi i invazije: Iako je bio pod bizantskom vlašću, Krf se suočavao s napadima različitih grupa, uključujući Avarske i Arapske napadače. Ovi napadi su često dovodili do jačanja vojnih fortifikacija na ostrvu.

Krstaški ratovi (11. i 12. vek): Kako su se krstaški ratovi razvijali, Krf je postao strateški važan za zapadne sile, što je dovelo do sukoba i promena u vlasti. Ovaj period je postavio temelje za buduće događaje, uključujući invaziju Normana i krstaša u 12. veku.

Ovi aspekti zajedno čine kompleksnu sliku Krfa u periodu od pada Rimskog carstva do Srednjeg veka.

Ranohrišćanski period i ostaci bazilika na Krfu

Na Krfu nema mnogo očuvanih bazilika iz perioda pre Vizantije, ali postoji nekoliko značajnih arheoloških lokaliteta i crkava koji potiču iz ranih hrišćanskih vremena i mogu se smatrati predvizantijskim. Evo nekoliko primera:

Bazilika u Agios Mattheosu: Ova crkva je izgrađena u 5. veku i predstavlja primer rane hrišćanske arhitekture. Smeštena je u blizini sela Agios Matthaios, a arheološka istraživanja su otkrila ostatke ranohrišćanske bazilike.

Rano hrišćanska bazilika u Paleokastrici: Na ovom lokalitetu su pronađeni ostaci ranohrišćanske crkve koja datira iz 5. veka. Ova crkva je verovatno služila kao centar religijskog života pre vizantijskog perioda.

Ostaci crkve u Kassiopiju: U Kassiopiju se nalaze ostaci bazilike koja datira iz ranog hrišćanskog perioda, a može se smatrati predvizantijskom. Istraživanja su otkrila temelje i delove zidova koji potiču iz 5. veka.

Iako ovi primeri možda nisu prostrane i monumentalne bazilike kakve se mogu naći na drugim mestima u Grčkoj, oni predstavljaju značajna arheološka i kulturna mesta koja osvetljavaju istoriju Krfa pre vizantijskog perioda.

Srednji vek

Srednji vek predstavlja turbulentno razdoblje za Krf, obeleženo stalnim napadima varvara i pirata. Ipak, ovaj period, koji traje od 4. do početka 11. veka, takođe je bio vreme širenja hrišćanstva na ostrvu, što je ostavilo dubok trag na njegovoj kulturi.

Tokom ovog vremena, Krf je bio korišćen kao važna baza cara Justinijana za njegove vojne pohode u Afriku i protiv Gota. Godine 1081. Normani su učvrstili svoju kontrolu nad ostrvom pod vođstvom Roberta Gvišara, što je dodatno promenilo političku situaciju na Krfu.

Nakon 4. krstaškog rata, Krf je 1204. godine dospeo pod vlast epirskih despota, da bi ga 1267. godine osvojila kraljevina Napulj. U 14. veku, ostrvo je preuzela Republika Venecija, što je dovelo do spajanja zapadno-feudalne kulture sa domaćom helensko-pravoslavnom tradicijom. Ova sinteza stvorila je jedinstvenu kulturu koja je dodatno obogatila identitet Krfa.

Mletačka vladavina trajala je četiri veka (1385-1796) i u tom periodu upravljanje ostrvom bilo je organizovano prema aristokratskom sistemu Venecije. Stanovništvo je bilo podeljeno u tri klase: plemiće, građane i obične građane. Obrazovanje se organizovalo unutar manastira, gde je sveštenstvo podučavalo decu, dok su imućniji mogli da studiraju na italijanskim akademijama.
Mlečani su posebno doprineli razvoju maslinarstva na Krfu, postavljajući čvrste temelje za ekonomsku budućnost ostrva i osiguravajući dragoceno snabdevanje Venecije maslinovim uljem.

Mletačka vladavina je omogućila Krfu da postane jedan od retkih regiona u Grčkoj koji nije pretrpeo tiransku hegemoniju Turaka, čime je sačuvao svoj jedinstveni identitet kroz vekove.

Francuska i Engleska vladavina na Krfu

Nakon pada Republike Venecije, 1797. godine, Krf i ostala Jonska ostrva potpadaju pod vlast Francuske. Ova vladavina donela je brojne promene i reforme na ostrvu. Međutim, period francuske dominacije bio je prekinut kratkotrajnim ruskim protektoratom od 1798. do 1807. godine, nakon čega se Francuska ponovo uspostavila kao vlast do 1814. godine.

Nakon povlačenja Francuza sa Jonskih ostrva, usledila su različita interesovanja stranih sila za kontrolu nad ovim strateškim mestom. Međutim, uz pomoć Joanisa Kapodistriasa, rođenog Krfljanina, 1815. godine potpisan je Pariski ugovor kojim su Jonska ostrva priznata kao slobodne teritorije pod zaštitom Engleske*.*

Joanis Kapodistrias, rođen na Krfu 1776. godine, bio je ministar inostranih poslova Ruske imperije, istaknuti ruski i grčki državnik, te prvi guverner nezavisne Grčke. Njegovo telo, nakon ubistva u Nafplionu 1831. godine, prebačeno je na Krf 1832. godine od strane njegovog brata Augustina i sahranjeno je u manastiru Platytera, koji je bio porodični manastir ove ugledne porodice.

Nakon što je formirana Ujedinjena država Jonskih ostrva, prvi komesar postavljen je Thomas Maitland. Njegova represivna politika izazvala je oštre reakcije među stanovnicima Krfa, uprkos tome, engleska okupacija se pokazala i kao najprosperitetnija za ostrvo.

Tokom ovog perioda, Krf je doživeo značajan razvoj u privredi, javnom zdravstvu i obrazovanju. Osnovan je prvi grčki univerzitet, stvorena je putna mreža i unapređen je zdravstveni sistem. Takođe, tokom tih godina, trgovina sa susednim državama je značajno porasla, čime je Krf postao važan ekonomski centar u regionu.

Univerzitet Jonskih ostrva postoji i danas. Osnovan 1824. godine, on je jedan od najstarijih univerziteta u Grčkoj. Sedište univerziteta se nalazi na Krfu, a ima i kampuse u drugim gradovima poput Zakintosa i Lefkade. Univerzitet nudi razne programe studija u oblastima kao što su društvene nauke, nauke o komunikaciji, nauke o životnoj sredini i umetnost. Ova institucija je poznata po svom doprinosu obrazovanju i istraživanju, a i dalje igra značajnu ulogu u akademskoj zajednici u Grčkoj.

Pripajanje Krfa Grčkoj - nova era za ostrvo

Ugovorom koji su Velike sile potpisale u Londonu 1863. godine, engleski protektorat nad jonskim ostrvima konačno je prestao. Ova odluka označila je prekretnicu u istoriji Krfa, a 21. maja 1864. godine\, ostrvo se s ponosom pripojilo Grčkoj, čime su se otvorila vrata za novu eru političkog i ekonomskog prosperiteta.

Oživljavanje Krfa

Nakon pripajanja, Krf je počeo da cveta, doživljavajući značajan razvoj kako u poljoprivredi, tako i u umetnosti. Stanovnici su ponovo otkrili svoju ljubav prema tradiciji i kulturi, čime su jačali svoj identitet unutar nove/stare države. Gradski život je oživeo, a sokaci su se ispunili muzikom, slikama i zanatima. Krf je postao mesto susreta različitih kultura, gde su se grčke, italijanske i druge tradicije spojile u jedinstvenu simfoniju.

U ovom periodu, Krf je bio poznat po svojim umetnicima i intelektualcima. Osnovane su umetničke kolonije koje su privukle slikare i pesnike iz cele Evrope. Najznačajniji umetnici tog doba bili su slikari kao što su Nikolaos Gyzis i Georgios Roilos, koji su svojim delima ostavili dubok trag u kulturnoj baštini ostrva. Takođe, mnoge crkve i manastiri su obnovljeni, a freske i mozaici su ponovo oživeli, dodatno obogaćujući vizuelni identitet Krfa.

Izazovi dvadesetog veka

Međutim, dvadeseti vek doneo je ozbiljne izazove za stanovnike Krfa. Dva svetska rata ostavila su velike posledice na ostrvu, uključujući uništavanje mnogih istorijskih i arhitektonskih spomenika koji su svedočili o bogatoj prošlosti.

Tokom Prvog svetskog rata, od 1916. do 1918. godine, Krf je bio i sedište srpske vlade u progonstvu. Ovaj period bio je ključan za srpski narod, a 1917. godine na ostrvu je potpisana “*Krfska deklaracija*”, koja je označila stvaranje kraljevine SHS i, kasnije, Jugoslavije. Detaljno o važnosti Krfa za srpsku istoriju pročitajte u našem tekstu Srpska istorija na Krfu: Mesto koje morate posetiti.

Oporavak i razvoj

Iako su teški trenuci obeležili posleratni period, stanovnici Krfa su se pokazali otporni. Iskoristivši čarobnu prirodu i blagodati klime, uspeli su da pokrenu novi ekonomski razvoj. Poljoprivreda se oporavila, a turizam, koji se polako počeo razvijati, postao je značajan izvor prihoda. Krf je ponovo zasijao svojom lepotom, privlačeći posetioce iz svih krajeva sveta, dok su se ulice ispunjavale smehom i životom.

U ovom kontekstu, turistička industrija je procvetala. Ostrvo je postalo popularno odredište za letovanja, što je dovelo do izgradnje novih hotela i restorana. Danas, Krf ne samo da nudi prirodne lepote, već i bogatu kulturnu ponudu koja uključuje festivale, koncerte i izložbe.

Krf danas

Krf danas možemo tretirati kao jedno od najorganizovanijih ostrva u Grčkoj i svakako kao jedno od najlepših mesta za odmor na celom Mediteranu. Njegove plaže sa finim peskom, slikoviti zalivi koji se protežu kao biseri Jonskog mora, i gostoprimstvo meštana osvajaju srca hiljada turista koji se rado vraćaju na ovo ostrvo, očarani šarmom starog grada i tradicijom koju ostrvo i dalje neguje.

Iako ribarstvo i poljoprivreda igraju važnu ulogu u privredi ostrva, evropski turizam je najvažniji izvor prihoda. Očekuje se da će Krf i dalje rasti kao popularno odredište, sa brojnim festivalima i kulturnim događanjima koji slave njegovu bogatu istoriju i tradiciju.

Tokom zimskih meseci, Krf ne gubi svoj život; zahvaljujući Jonskom univerzitetu, koji se smatra jednim od važnijih akademskih ustanova u Grčkoj, ostrvo postaje centar obrazovanja i mladalačke energije. Ovo doprinosi raznolikosti i vitalnosti lokalne zajednice, koja uspeva da zadrži svoj jedinstveni identitet dok se prilagođava savremenim izazovima.

Smeštaj na Krfu pogledajte OVDE

Izvori:

Ričard Klog, Istorija Grčke novog doba, Clio, 2000.
Roderik Biton, Grci: Celokupna istorija, Laguna, 2023.
Λουκιανός Ζαμίτ, Διαπρεπείς Κερκυραίοι 16ου-19ου αιώνα. Η ζωή και το έργο τους, εκδ. Εταιρεία Κερκυραϊκών Σπουδών, 2012.
Dana Facaros; Michael Pauls, The Greek Islands, 2007.
https://www.corfuhistory.eu (edited)

Fotografije: Από FoolsWar - Έργο αυτού που το ανεβάζει, CC BY-SA 4.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=36626001

Uvek smo tu da vam pomognemo u istraživanju Grčke! Pratite nas za najnovije informacije, korisne savete i autentična iskustva kako biste proveli nezaboravan odmor u Grčkoj!

Smeštaj na Krfu

U ponudi imamo preko 3 000 smeštaja. Odaberite odgovarajući za vas i vašu porodicu klikom OVDE.

Pratite nas na društvenim mrežama gde redovno delimo ekskluzivne ponude, popuste i specijalne aranžmane za letovanje u Grčkoj kao i informacije, savete i korisne vesti.
Facebook:Nikana.gr
Instagram: @nikana.gr
Tiktok: nikana.gr
Facebook grupa: Live from Greece
YouTube kanal @NikanaTravel
Pišite nam na e-mail: nikana@nikana.gr
Naš sajt nikana.gr je vodeći izvor informacija o Grčkoj na Balkanu.