Manastir sv. Arhangle Mihaila se nalazi na 15km od Potosa, na samoj litici, sa koje se pruža fantastičan pogled prema moru i Svetoj Gori. Ovaj manastir je bio jako značajan kroz istoriju Tasosa kao i dan danas, i smatram da zaslužuje da o njemu malo pišem.
Manastir je značajan pre svega po svetom klinu iz Hristove ruke sa raspeća koji se čuva u njemu, kao i zbog izvora svete vode koja ima isceliteljsku moć. Na hiljade hodočasnika dolazi na Tasos da se pokloni sv. Arhangelu Mihailu.
Krajem 11.veka jedan kaluđer Luka, živeo je samačkim životom u selu u centralnom Tasosu. Tu je sagradio kapelicu posvećenu sv. Jovanu Bogoslovu (Teologu) te je selo dobilo naziv Teologos. 

Vremenom je počelo da mu smeta svakodnevno susretanje sa meštanima sela Teologos, pa je posle 14 godina provedenih u Teologosu, rešio da se osami i pređe u nenaseljenu oblast na jugoistočnoj strani ostrva. Tu je sagradio malu kapelu sa kupolom koja i danas postoji.

Posle nekoliko godina krenuo je dalje ka zapadu i naselio se blizu mesta gde se sada nalazi manastir.

Posle dvadeset godina provedenih u toj "pustinji", javio mu se sv. Arhangel Mihail i saopštio mu da će ga za 3 godine uzeti Gospod sebi. S obzirom da je Luka sumnjao da je pred njim sam Arhangel, da bi ga uverio sveti Arhangel je lupio štapom u stenu i iz nje je potekla sveta voda. Rekao mu je da na tom mestu podigne crkvu kako bi se narod lečio, duhovno i telesno.

Od toga dana svakodnevno su dolazili bolesni u potrazi za lekom.
Posle smrti kaluđera, u manastiru je ostao sam njegov učenik Ksenofont, koji je ubrzo uvideo da ne može sam voditi manastir, pa je odlučio da se preseli na Svetu Goru u manastir Filotej. Tada je odlučeno da se manastir sv. Arhangel pripoji manastiju Filotej, te tako i dan danas njemu pripada. To je razlog što se u manastiru praznici slave po starom kalendaru kao i u Srbiji. 

Kada su Turci 1453.godine zauzeli Tasos bili su ozlojeđeni što se manastir sv. Arhangela toliko poštuje (dolazili su vernici iz svih krajeva Vizantije) pa su odlučili da učine nešto kako bi to sprečili. Jedan Turčin je prišao izvoru i oskrnavio ga. Pao je istog trena mrtav, ali je izvor tog trenutka presušio. S obzirom da u bolesni nastavili da dolaze na izvor po izlečenje i noćima čekali da voda ponovo poteče, sveti Arhangel se javio svešteniku Dimitriju i rekao da ispod crkve postoji pećina i da vernici uđu u nju, pronađu izvor i izleče se.

I dan danas postoji izvor u pećini. Nalazi se ispod crkve i do njega vodi duga stazica tj. tunelčić koji je jako uzak i nizak, da se mora do izvora doći na kolenima. Kažu da izvor isceljuje bolesne koji sa verom na kolenima dođu do njega i umiju se. Retki su turisti koji odlaze do izvora, a upoznala sam naše ljude koji smatraju da su zahvaljujući ovom izvoru i sv. Arhangelu Mihailu dobili potomstvo.

Početak staze do izvora nalazi se u blizini parkinga, pre velike kapije za ulazak u manastir. Postoji kapija koja je obično zatvorena, ali je sami možete otvoriti ili ako ne uspete pozovite monahinje da vam pomognu. Spuštanje do izvora je naporno, a staza je veoma strma pa se spuštate na sopstvenu odgovornost. Negde na početku puta je obaveštenje da put do izvora nije bezbedan pa to treba uzeti u obzir. Za spuštanje su obavezne patike. Od manastira do izvora vam je potrebno oko sat vremena, što je dosta ako uzmete u obzir i visoke temperature tokom leta.