Autorka teksta: Ana Kostić

Ne znam kako, ali ja svaki put na ovo čudnovato ostrvo stignem brže nego bilo gde drugde da se uputim… Još ni sendvič nisam gricnula što mi mama upakovala za svaki slučaj, kad ono stigosmo. Možda tajna zova Tasosa leži baš u njegovoj prirodnosti, kojom nema kome da se nije prikačio za srce.

Zaneseni svakodnevnim šašavilom u kojem smo postali opasno dobri plivači, plutamo u moru dobro maskirane, dosadne političke kampanje, izsanjanih, crvenih lakovanih cipelica, papreno skupih, na ćose u dućanu, površinskih “ facebook „ odnosa, meteora koji padaju više no kiša u maju, Evropskih puteva, misaonih imenica „normalan frajer“, beba u 40-oj, izblejavanja radno sposobne mladeži u 2 „ujutru“ i naravno živi brzo, hrani se lako fazona…

Pa nije ni čudo što nam Tasos paše. Vraća nam odavno izgubljeni mir i zaboravljenu 1. brzinu. Budi žudnju za životom… Miris sela, nenašminkanu lepotu. Slobodu. Sigurnost. Osećaj da ste na letnjem raspustu kod deke i bake. Rasterećeni skroz… Jednostavno počnete da osećate Tasos svojim… Jeste li znali da ovde svaki čovek ima svoju plažu? Niste? Čudno vam je?

Pa to je baš zato što Tasos nije kao sve prenačičkane turističke destinacije! Na Tasosu uvek ima mesta za sve… za sanjare, japijevce, nudiste, sportiste, tužne, lenje…
Podigne čoveka da krene u osvajanje Ipsariona… razvije istraživanje sopstvene duše kao filmsko selo Sotiros, zagolica nos slatkom od zelenih oraha, uveseli buzukijem, probudi čežnju za crnim očima, bensediniše Salonikios plažom. Postigne harmoniju.

Tasos je kao ugašeni vulkan. Nikada se ne zna kada će da proradi. A da ima energije, ima. Ko želi da je vidi, videće je! Na malim mermernim brdima je, ali ona je velika. I nikad ne prestaje.

To je ta magija zbog koje se ljudi vraćaju Tasosu. Na početku mi to nije bilo jasno, a sad kristalno jeste. Jer ne krije se energija Tasosa u hotelima sa 5, 4 i 3 zvezdice. Najveća zvezda Tasosa je Sunce.

To je ono skriveno mesto izmedu planina i mora…
Gde je sve lako i sve se može… Ljudi se više smeju. Možda zato što imaju jednu ukradenu Anu, s kojom jesti i „jarca“ za Uskrs nije teško.

Ah, da krenula sam s pisanjem da bih vam opisala Uskrs na moru. Drugačije skroz… Vedro… Bliski stranci za par dana… Prelepo… Sreća…

Na Tasosu je sve dozvoljeno čak i pokazati Grcima Uskrs na naš, srpski način. Zato je on svetski a naš! Ninin, Anin, Suzin, Đoletov, Zokijev, Oljin, Milenin, Vesnin, Lidijin, Teodorin, Mariosov, Anin, Zokijev, Nešin, Oljin, Acin, Slavičin, Dimitrisov, Lukin, Parisov, Sotirisov…

To ne zaboravite gde god budete putovali i zato ćete stići brže nego bilo gde?