Evija, popularna destinacija među turistima, krije i jedan duhovni biser – manastir Svetog Jovana Rusa u Neo Prokopiju, a u tekstu saznajte više o svetitelju, čudotvorcu i njegovom mestu u srcima vernika. Sveti Jovan Rus, čudotvorac duboko povezan sa grčkom tradicijom i verom, zauzima posebno mesto u srcima vernika širom Grčke i sveta.

Život i posvećenost mladića koji je postao svetac

Sveti Jovan Rus je rođen oko 1690. godine u Maloj Rusiji (današnjoj Ukrajini), u pravoslavnoj hrišćanskoj porodici.
Tokom rata između Rusije i Osmanlijskog carstva, mladi Jovan je zarobljen i prodan kao rob i dospeo je u Prokopion, mesto u Kapadokiji u Turskoj gde je služio turskog agu kao zarobljenik.
Život hrišćanskih zatrobljenika je bio izuzetno težak. Svirepo su mučeni ne bi li se odrekli svoje vere a upravo u Prokopionu se nalazio i vojni logor mučitelja - janjičara (poznatih po svireposti). Sveti Jovan, golobradi mladić, nije bio izuzet od strašnog mučenja svirepih janjičara.
Ipak, iako veoma mlad, njegov život je krasila nepokolebljiva vera i ona je, kako ćete videti u narednim redovima, grejala srca sapatnika i hrišćana ali je polako topila i srca mučitelja.

Živeći u štali turskog age, Jovan je svoj život uporedio sa životom Hrista u Vitlejemskoj pećini i sve slobodne trenutke je provodio u molitvama u jednom ćošku štale, smatrajući je malim rajem. Koliko je život bio suroviji prema njemu toliko je Jovan bivao jači u istinskoj veri. Bio je asketa, mnoge noći provodeći u bdenju a dane u teškom radu. Pomagao je nesrećne i bolesne, svoju hrišćansku zajednicu koja je mnogo patila u tom periodu.
Njegova predanost i dobrota, polako je smekšavala srca age i njegove žene. Čak su mu ponudili i sobu sa senom koju je mladi Jovan u svojoj skromnosti odbio.

Kako je čudotvorstvo Svetog Jovana Rusa promenilo turskog agu i aginicu?

Vera, krotkost, smernost, dobrota Jovana Rusa nisu ostali nezapaženi u srcima njegovih “gospodara” age i aginice. Polako su uviđali blagodeti pa se aga čak i hvalio javno da je njegovo novostečeno bogatstvo došlo zaslugom verujućeg mladića.

Jednom, kada je aga otišao u Meku, na hodočašće, u aginoj kući je služen pilaf (jelo od žitarica). Brinući se za muža, aginica je zamolila Jovana Rusa da se pomoli za njenog muža uz reči “kako bi bilo dobro da i on proba pilaf, njegovo omiljeno jelo”. Jovan, koji je služio večeru, tražio je jedan tanjir pilafa uz reči da će ga poslati svom gospodaru u Meku. Okupljeni za stolom su se naravno smejalii ali je aginica ipak naredila kuvaru da mu da tanjir pilava. Krotki Jovan se povukao u svoj kutak u štali, pomolio i na čudo svih tanjir je nestao ispred njega.

Pravi momenat i pravo “topljenje srca okrutnih gospodara” nastaje kada se aga vratio kući sa hodočašća u Meki noseći isti onaj limeni tanjir sa ugraviranim inicijalima koji je aginica dala Jovanu. Ispričao je tada, da ga je nitkuda, u sobi koja je bila zaključana u gradu Meka, čekao pun tanjir omiljenog jela. Kada su oboje dobili potvrdu Jovanove čvrste vere koja može da učini čuda, smatrali su ga za pravednika koji je našao milost kod Boga.

Još jednom je odbio da se premesti iz štale i da živi u sobi sa boljim uslovima, i ostao veran svom “malom raju” i asketskom životu predanom molitvi i veri.
Upokojio se 27. maja, 1730. nakon teške bolesti. Imao je oko 40 godina.
Na zahtev age, sahranjen je po hrišćanskim običajima a sam aga je priložio skupoceno odelo u kojem će biti pokopan.

Svetost i svetlost Svetog Jovana Rusa

Nakon Jovanove smrti, na njegovom grobu se mogla videti svetlost a svetac se i sam javio u snu svom duhovniku i rekao da se njegovo telo premesti. Hrišćanska zajednica je mošti Svetog Jovana Rusa prenela u crkvu Svetog Georgija u Prokopionu u kojoj je bio do 1924. godine.
Nakon velikog pogroma i razmene stanovništva između Grčke i Turske, 1924. godine, grčka, hrišćanska zajednica je sa sobom, upravo na Eviju donela i mošti svog sveca. U mestu nazvanom po rodnom gradu Prokopionu, sada Nea Prokopion (Novi Prokopion) sagrađena je velika crkva i od tada se Sveti Jovan Rus slavi i u samoj Grčkoj.

Sveti Jovan Rus se slavi 27. maja.

Njegove ikone danas možete videti u skoro svakom grčkom domu ali i na mestima u autobusima, kancelarijama, kolima, svuda gde ga ljudi mole za pomoć i zaštitu.

Dirljiva ceremonija održana 2024. godine

Ruka Svetog Jovana Rusa - Άγιος Ιωάννης Ρώσος (Agios Ioannis Rossos), koja je nakon pogroma bila čuvana u Bostonu, spojena je sa telom svetitelja na posebnoj ceremoniji u manastiru u Neo Prokopiju, na Eviji.
Događaj je opisan kao veliki trenutak za hrišćane svuda u svetu.
Ruka je preneta u manastirsku crkvu u prisustvu Arhiepiskopa Atinskog Jeronima, Mitropolita Halkidskog, Hrizostoma, kao i sveštenstvo Svete Mitropolije, i stotine vernika, od kojih su mnogi došli peške iz Psahne i Halkide, preneo je ekklisiaonline.gr

Gde se nalazi manastir i kako ga možete obići?

Manastir Svetog Jovana Rusa nalazi se u prelepom selu Neo Prokopi (Novi Prokopi), oko 25 kilometara severoistočno od glavnog grada Halkide. Lako je dostupan kako iz gradskih, tako i iz ruralnih delova ostrva.

U okviru manastira se nalzi hostel, a u okolini manastira se nalaze kuće za izdavanje. Potrebno rezervisati unapred jer je manastir veoma posećen i često nema slobodnih mesta.

Adresa manastira je_
Prokopi, Evija
Telefonr: 2227041462 – 2227041209 (lokal 1)
Email: naos@oir.gr
Radno vreme:
Zimski period: 7:00 – 19:00
Letnji period: 7:00 – 21:00

Hostel
Prokopi, Evija (pored Svete crkve)
Telefon: 2227041462 – 2227041209 (lokal 1)

Ukoliko ne dolazite automobilom, postoje i autobuske linije, Evia KTEL koji imaju dnevne linije. Iz Atine postoje direktne linije za Istijeu i Edipsos sa međustancom u Prokopiju.