Kako izgledaju državni vrtići u Solunu? Iskustvo iz prve ruke

O iskustvu sa državnim vrtićem u Solunu razgovarali smo sa Nevenom, Srpkinjom koja već godinama živi u Grčkoj i čija ćerka ide u državni vrtić. Nevena je naša koleginica skoro deset godina, pa nam je bilo posebno zanimljivo da čujemo kako sve to izgleda iz ugla roditelja.

Nismo razgovarali o pravilima napisanima na papiru, već o svakodnevnim stvarima koje roditelje najviše zanimaju – kako izgleda upis, da li se vrtić plaća, kako funkcionišu izleti, šta deca rade tokom dana i kako izgleda saradnja sa roditeljima.

Naravno, iskustva mogu da se razlikuju od vrtića do vrtića i od opštine do opštine, pa je ovo priča o jednom državnom vrtiću u Solunu.

Kako izgleda upis u državni vrtić u Grčkoj i ko ima prednost?

Razgovor smo počeli od upisa.

– U Grčkoj sva deca mogu da se prijave za državni vrtić. Za decu do četiri godine to je paidiko stathmo, odnosno ustanova koja obuhvata jaslice i vrtić za najmlađe. Međutim, broj mesta je ograničen, pa se formira rang lista. Prednost uglavnom imaju porodice u kojima su oba roditelja zaposlena, samohrani roditelji, porodice sa više dece, kao i oni koji ispunjavaju određene socijalne i ekonomske kriterijume. Gleda se i adresa na kojoj porodica živi.

Šta je ESPA vaučer i kako do besplatnog vrtića u Grčkoj?

Za upis je često važan i ESPA vaučer, subvencija koja se dodeljuje kroz program finansiran sredstvima Evropske unije. Porodice koje ispunjavaju uslove mogu da dobiju besplatan ili subvencionisan boravak deteta u državnom, ali i u pojedinim privatnim vrtićima.

– Mi smo, na primer, dobijali taj vaučer tri godine i Marija je za to vreme išla u vrtić besplatno. Kada podnosiš zahtev, biraš tri vrtića. U neki od njih ćeš biti primljen. Mi smo prve godine dobili treći sa liste, a naredne dve onaj koji smo želeli, jer nam je bio najbliži kući.

Koliko košta državni vrtić u Grčkoj i koji su dodatni troškovi?

Iako je boravak preko vaučera besplatan, postoje manji troškovi tokom godine.

– Za predškolce plaćamo oko 80 evra za celu godinu i to je uglavnom za pribor. Na početku školske godine dobijemo spisak šta treba da donesemo – blokove, flomastere, lepak i ostali materijal koji deca koriste tokom aktivnosti. Osim toga, roditelji plaćaju i izlete i predstave koje se organizuju tokom godine.

– Ekskurzije su uglavnom oko 20 evra. Prošle godine smo za izlet na ergelu konja platili 24 evra, a odlazak na jednu farmu u okolini Soluna, gde su išla samo deca, 12 evra. Predstave koje dolaze u vrtić koštaju oko pet evra. Za razliku od onoga na šta smo navikli u Srbiji, izlete ne organizuju turističke agencije.

– Organizuje ih sam vrtić. Direktorka, u dogovoru sa roditeljima, bira gde ćemo ići, pa su zbog toga cene dosta niže.

Kakva je uloga roditelja i Saveta roditelja u vrtiću?

Dok smo razgovarali o tome kako funkcioniše vrtić, Nevena nam je ispričala i koliko su roditelji uključeni u svakodnevni život ustanove. Kod njih postoji udruženje roditelja, a ove godine upravo je ona njegova predsednica.

– Sakupljam novac za poklone, pomažem oko organizacije priredbi, bifea i sličnih aktivnosti. Imamo zajednički fond u koji svaka porodica uplati po 20 evra za potrebe vrtića. Od tog novca kupovali smo jelke za Božić, ukrase, sveće za Uskrs, bajke za decu, ali i kućice za dvorište. Vaspitačice kupe ono što je potrebno, donesu račune i refundiramo im novac. Kaže da svako doprinese na način na koji može.

– Jedan tata je doneo stare traktorske gume i zemlju kako bi deca mogla da sade povrće. Moj suprug je sastavljao kućicu i popravljao kosilicu. Ja obaveštavam roditelje kada dođe do promena u radnom vremenu ili kada se organizuju izleti i druge aktivnosti.

Kako izgleda rad sa decom i obavezno predškolsko (Nipiagogio)?

Kada govori o samom radu sa decom, kaže da joj se dopada način na koji vrtić funkcioniše.

– Najviše mi se sviđa što deca mnogo vremena provode napolju i što se dosta toga uči kroz igru. Veliku pažnju posvećuju istoriji, nacionalnim, verskim i državnim praznicima. Deca kroz pesmu i igru upoznaju svoju tradiciju. Moja ćerka je već sa tri godine znala grčku himnu. Organizuju i pozorišne predstave, sportske aktivnosti, a deca u predškolskom uzrastu dva puta nedeljno kroz igru uče i engleski jezik.

Nevena kaže da se predškolski program u Grčkoj dosta razlikuje od onoga na šta smo navikli u Srbiji.

– Deca već sa četiri godine uče da napišu svoje ime, što im kasnije olakšava učenje čitanja i pisanja. Dva puta godišnje idu na izlete na kojima su prisutni i roditelji. Naš vrtić ih povremeno vodi i u crkvu na jutarnju liturgiju.

U Grčkoj deca sa šest godina kreću u prvi razred, pa su dve godine predškolskog obrazovanja obavezne. Taj deo sistema zove se nipiagogio (νηπιαγωγείο) i namenjen je deci od četiri do šest godina. Pre toga deca mogu, ali ne moraju da idu u paidiko stathmo, odnosno jaslice ili vrtić za mlađi uzrast.

Kakvo je radno vreme državnih vrtića u Grčkoj?

I radno vreme je prilagođeno zaposlenim roditeljima.

– Paidiko stathmo uglavnom radi od 7.30 do 16.30. Roditelji koji rade decu dovode između 7.30 i 7.45, dok ostali mogu da ih dovedu do 8.45. Deca koja ostaju u celodnevnom boravku kući odlaze oko 16.15.

Slična organizacija postoji i u nipiagogio. – I tamo postoji jutarnji termin za decu zaposlenih roditelja, od 7.30 do 7.45. Ostala deca dolaze između 8.10 i 8.30.

Kakva je ishrana u državnim vrtićima u Grčkoj?

Kada smo razgovarali o svakodnevici u vrtiću, dotakli smo se i hrane, a to je jedna od stvari koju bi, kaže, volela da je drugačije uređena.

– Ne sviđa mi se što u predškolskom nema organizovanih obroka, pa svako dete nosi hranu od kuće. Dobijamo raspored šta treba da ponesemo kog dana, tako da sva deca uglavnom jedu iste stvari. Hrana se ne podgreva, pa se često desi da ono što pošaljemo ostane nepojedeno.

Priprema obroka je, kaže, deo svakodnevne rutine.

– Iskreno, nije mi lako da svako jutro ustanem u sedam i spremam hranu. Za doručak najčešće šaljem tost, kuvano jaje, dvopek, med, džem ili pitu sa sirom. Voće je obavezno i isečeno na sitne komade. Za ručak nosi nešto kuvano – sočivo, grašak, boraniju, supu, makarone… Nekad dodam salatu ili sir.

Kakva je situacija u jaslicama?

U jaslicama je situacija drugačija.

– Jaslice su namenjene deci od šest meseci do tri godine. Ako porodica dobije ESPA vaučer, boravak je besplatan. Ako ga ne dobije, plaća se oko 80 evra mesečno. Za vaučer se konkuriše preko portala gov.gr, zvaničnog portala grčke države, i cela procedura se završava elektronski.

Za razliku od predškolskog, u jaslicama postoji organizovana ishrana.

– Deca dobijaju mleko, žitarice, hleb sa puterom i medom ili kačkavaljem, a za ručak obavezno neko kuvano jelo. Hranu priprema ketering.

Prednosti i mane državnog vrtića u Grčkoj

Na kraju razgovora pitali smo je šta bi izdvojila kao najveću prednost, a šta kao manu državnog vrtića.

Nevena kaže da joj se najviše dopada to što deca mnogo vremena provode napolju, što uče kroz igru i što roditelji imaju osećaj da su deo cele zajednice.

– Svi se uključuju koliko mogu. To mi se mnogo sviđa.

Sa druge strane, priprema hrane svakog jutra ostaje nešto što bi rado promenila.

– To mi je najveća mana. Volela bih da postoji organizovana ishrana i za decu u državnom predškolskom.

Kao i uvek, treba imati u vidu da se iskustva razlikuju od vrtića do vrtića i od opštine do opštine. Ovo je iskustvo jedne porodice iz Soluna.

Državni ili privatni vrtić u Solunu: Zbog čega roditelji biraju privatne vrtiće?

Pored Nevene, razgovarali smo i sa Goranom, našom bivšom koleginicom iz Soluna, koja takođe živi u Grčkoj i ima ćerku koja uskoro puni dve godine.

Za razliku od Nevene, njeno dete još ne ide u vrtić, ali porodica već razmišlja o tome koji bi bio najbolji izbor.

– Sigurno ćemo je upisati u privatni vrtić, ali iskreno, još nismo prošli celu proceduru pa ne mogu da govorim iz iskustva. Ovo je više ono što sam saznala i kako trenutno razmišljamo.

Kaže da bi se, barem za sada, pre odlučila za privatni vrtić. – Kao primer mogu da navedem Friganiotis. Mislim da imaju kvalitetan program i da se više posvećuju edukativnim aktivnostima. Nude i dodatne sadržaje, poput sporta, plesa, umetnosti i stranih jezika, a grupe su manje.

Važna joj je i stručna podrška koju mnogi privatni vrtići nude. – U nekim vrtićima postoje medicinski nadzor, logoped i psiholog. Roditelji mogu da izaberu i organizovanu ishranu koja se priprema uz pomoć nutricioniste, što u većini državnih vrtića nije slučaj jer tamo roditelji uglavnom nose dva obroka od kuće.

Prilikom izbora važan joj je i prostor u kojem deca borave. – Friganiotis je na periferiji grada, ima veliko dvorište, mnogo zelenila i svež vazduh. U centru Soluna dosta državnih vrtića nema toliko prostora za igru napolju.

Dodaje da neki roditelji biraju privatni vrtić i zbog praktičnih razloga. – Mnogima znači što postoji organizovan prevoz školskim autobusom. Privatni vrtići često rade i duže tokom dana, pa je to lakše roditeljima koji rade. Državni uglavnom završavaju oko 16 časova, dok pojedini privatni rade do 18.

Cene privatnih vrtića u Solunu i ESPA vaučeri

Kada je reč o cenama, razlike su velike. – Friganiotis košta oko 520 evra mesečno, ali cena može biti niža ako ne koristite njihov prevoz ili ishranu.

I privatni vrtići mogu da budu uključeni u ESPA program. – Mnogi prihvataju ESPA vaučer. Ako ga dobijete, država pokriva osnovni boravak deteta u vrtiću. Hrana, prevoz i dodatne aktivnosti uglavnom se doplaćuju.

Mesta koja prihvataju vaučere brzo se popune. – Za vrtiće koji su traženi, poput Friganiotisa, mesta nestanu veoma brzo.

Ko ima pravo na ESPA vaučer i kako se boduje prijava?

Objasnila nam je i ko može da konkuriše za subvenciju.

– Prijavu najčešće podnosi majka, a u pojedinim slučajevima i otac, na primer ako je samohrani roditelj. Boduje se više stvari:

• zaposlenje,
• prihodi,
• broj dece i
• socijalni status.

Gledaju se i ensima, odnosno broj dana za koje su uplaćeni doprinosi za zaposlenog. Nezaposleni moraju da imaju važeću prijavu na birou rada. Na kraju se pravi rang lista i objavljuju rezultati.

Kao i Nevena, i Gorana naglašava da govori iz svog ugla i na osnovu informacija koje je prikupila dok je birala vrtić za svoje dete.

Njih dve imaju različita iskustva i potrebe, ali upravo zbog toga njihov razgovor daje širu sliku. Jedna govori o svakodnevici u državnom vrtiću kroz koju je već prošla, dok druga objašnjava zbog čega razmatra privatni vrtić i šta joj je važno pri izboru.

Pratite nas i na društvenim mrežama gde redovno delimo aktuelne informacije, savete i iskustva turista.

• Facebook: Nikana.gr
• Instagram: @nikana.gr
• Tiktok: nikana.gr
• Facebook grupa: Live from Greece
• YouTube kanal: @NikanaTravel
• Pišite nam na e-mail: nikana@nikana.gr