Giola prirodni bazen
Kažu da je Bog bio veoma darežljiv kada je Tasosu darivao prirodu.
Jedan od najlepših prirodnih poklona jeste bazen u steni - Giola (Jola).
Bazen se nalazi odmah uz more. Boja vode je kristalno čista i prozirna, svetlozelene ili tamnozelene boje. Boja vode naročito dolazi do izražaja zbog kontrasta sa tamno-plavom morskom vodom. Bazen se prirodno puni iz mora ispod stena pa je voda u njemu slana. Interesanto je videti bazen kada ga zapljuskuju talasi. U njemu je voda u odnosu na more uvek toplija, te je tako kupanje više nego prijatno.
Po legendi Giola predstavlja Zevsovo oko kojim je nadgledao svoju ljubavnicu.
Po drugoj legendi Zevs je stvorio Giolu kako bi se Afrodita kupala u njemu pa se Giola još naziva i Afroditina suza.
Pogledajte ovaj video pa procenite sami koliki je užitak kupati se u Gioli.
Gde se nalazi Giola?
Giola se nalazi u mestu Astris. Kada iz pravca Potosa dodjete u Astris vozite sve do samog izlaza iz mesta. Oko 300-400m nakon hotela Aeria, ugledaćete tablu na kojoj piše “Sirines” sa desne strane magistrale. Tu se isključujete sa magistralnog puta i krećete zemljanim putem kojim vozite nizbrdo prema moru. Isti taj put zatim nastavlja da se uspinje i vozite njime sve do kamene kućice kod koje je najbolje parkirati auto i nastaviti pešice. Put do kućice je prilično strm i pun rupa.
Od kamene kućice se spuštate prema moru nekih desetak minuta, po nekima blago ulevo pošto put ne postoji. Kada budete došli do stena treba pažljivo gledati jer se Giola vidi tek kada joj se baš približite.
Moramo da naglasimo da obavezno morate biti pažljivi prilikom ulaska u bazen jer se neretko dešava da se posetioci povrede. Znamo takođe da je jako privlačno, ali ako je ikako moguće izbegnite skakanje u bazen zbog kamenja koje postoji u vodi i zbog toga što se voda nekada povuče pa dubina nije dovoljno velika za bezbedno skakanje.
Takođe, moramo napomenuti da Giola nije tako atraktivna u sezoni jer zbog velikog broja posetilaca voda u njoj postane zaprljana. Giola je ipak mali bazen da bi primio toliki broj turista, pa je po namšem mišljenju u tom periodu ne treba posećivati, što se može videti i na sledećem snimku.
Smeštaj na Tasosu pogledajte klikom OVDE.
AnaImsirovic24.07.2015 11:46:30
Pa, zavisi cime idete, a mi smo isli Punticem i put nam je bio gori od svih ostalih zemljanih kojima smo isli (za Livadi i Arsanas je lepota jedna za ovaj put, za Saliaru da i ne pominjem, sasvim ok put, prasnjav da, ali sam put je ok, nije previse neravan niti ima strmih uspona i silaza - pod uslovom da idete od Limenasa, ne preko brda iz Skala Panagie....). Ukratko, taj deo koji se prelazi kolima tako i predjite samo ako imate malo visi auto i u super stanju - ili totalnu sklopociju pa vam je nije zao ;) Nama je konkretno ispala balans stangla iz lezista i nesto se jos pokidalo (da ne lupam posto se ne razumem)pa je posle muz lezao pod kolima pola sata dok nije izmajstorisao stvar. Sada, inace, postoji i putokaz sa magistrale gde je skretanje za Giolu, te nema zabune. Onaj deo koji se ide peske meni uopste nije tesko pao, pa mi bi zao sto nismo i ranije parkirali. Malko je strmo u povratku ali ne traje to ne znam koliko a i tu su masline da predahnete u hladu ako imate sitnu decu ili starije ljude u ekipi. Mesto je prelepo, ali u julu svakako ni blizu slikama koje vidite :) Nas je docekao buljuk ljudi oko Giole koji skacu u bazen, slikaju se, suncaju i kupaju. Ali samo mesto zaista vredi videti, a mogu samo zamisliti kakva je lepota kada se bucnete pre zamucivanja vode, sami u bazencicu.
Biljana N.16.07.2015 18:19:20
Put do Giole uopšte nije tako katastrofalan!Bez problema se kolima stiže do gore ( doduše ima rupa, ali ništa tako strašno!) Posle toga ostaje jos nekih 500-800 m pešaka. Išla sam sa ćerkom od 10 godina i njoj u papučama nije bilo naporno. Stvarno vredi videti, ali ne možete tamo istati ceo dan iako imaju restoran u neposrednoj blizini. Inače, iz Potosa imate linijski "taksi" tj dzip koji vas vozi direktno do Giole, za slucaj da nemate svoje vozilo.
KostAna09.01.2014 20:50:47
http://www.youtube.com/watch?v=Sgviy3W0sc8
Katarin22.07.2013 11:45:46
Mirabi, dobar opis puta, samo me zanima, da li je put sada bolji u odnosu na 2008. godinu kada si bila tamo?
Mirarbi14.03.2013 23:18:14
Još sličica Giole, ovaj put bez talasa: [attachment=813]102_2013-03-15.JPG[/attachment] [attachment=814]103_2013-03-15.JPG[/attachment] [attachment=815]104_2013-03-15.JPG[/attachment] [attachment=816]105_2013-03-15.JPG[/attachment] [attachment=817]106_2013-03-15.JPG[/attachment]
Mirarbi03.01.2013 16:28:51
[b][size=5][color=#0000ff]Moj prvi susret sa Giolom (Jolom) - avgust 2008. godine[/color][/size][/b] Da bismo stigli do fenomenalne Giole - prirodnog, velikog bazena u stenama, smaragdne boje, koje more stalno puni novim količinama vode, pratili smo uputstvo pripremljeno i odštampano specijalno za tu namenu. Dakle, krenuli smo iz pravca Potosa ka Alikiju. Prošli smo mesto Astris, a zatim i veliki hotel "Aeria", sa desne strane, na jednoj oštroj krivini ulevo. Posle jedno 300 do 400m videli smo pored puta tablu - putokaz, na kojoj na grčkom piše "Sirines" i tu smo skrenuli desno, isključivši se tako sa magistralnog puta na zemljani put. [attachment=540]044_2013-03-02.JPG[/attachment] - tabla kod koje smo skrenuli sa magistralnog puta na put ka Gioli Vozili smo tim zemljanim putem, koji krivuda, i to prvo nizbrdo, a zatim i blago uzbrdo, dok nismo došli do mesta gde se put odvaja gore levo - veliki uspon koji vodi ka Gioli, i pravo - deo kojim se dolazi do plaže pomenutog hotela "Aeria", koji se vidi visoko gore na brdu, a do njega vodi na stotine stepenika. Radoznali po prirodi, prvo smo produžili pravo da bacimo pogled na pomenutu plažu. Prizor koji smo zatekli nam se dopao - uvala srednje veličine, peščano-šljunkovito-stenovita, sa nekoliko ležaljki za goste hotela, potpuno prazna (verovatno zbog vetra koji je duvao i ogromnih talasa). Pretpostavljam, da na ovoj plaži nikada nema gužve, čak i kada je more mirno, jer malo ljudi zna za nju, a deluje sasvim OK. [attachment=541]045_2013-03-02.JPG[/attachment] - plaža hotela „Aeria“ [attachment=542]046.JPG[/attachment] - plaža hotela „Aeria“ [attachment=543]047.JPG[/attachment] - plaža hotela „Aeria“ Nakon obilaska pomenute plaže hotela "Aeria", vratili smo se zemljanim putem do mesta gde se put odvaja, tj. do onog velikog uspona koji vodi ka Gioli. Krenuli smo da savladavamo uspon. Vozili smo polako i oprezno, jer je put stvarno očajan, uzan, pun rupa, a izuzetno strm. Došavši do jedne poveće rupe, pored kapije nekog privatnog poseda, gde počinje kvazi betonirani deo puta, rešili smo da se ipak vratimo nazad, do podnožja i da kola ostavimo na ravnom delu, u hladu maslina. [attachment=544]048.JPG[/attachment] - veliki uspon koji vodi ka Gioli [attachment=545]049.JPG[/attachment] - deo uspona na kojem smo odustali od savladavanja istog automobilom Ostavivši kola u podnožju, krenuli smo uspon da savladavamo peške. Nije bilo lako, jer ima baš dosta da se pešači uzbrdo (bukvalno penje) (kilometar, dva, sigurno), a Sunce je pržilo k’o ludo. Šipčili smo i šipčili, prošli sa leve strane ograđeni deo za napasanje i pojenje ovaca, zatim i privatnu, noviju kuću sa desne strane, da bismo konačno, kad smo već pomislili da kraja naporu nema, ugledali, na vrhu brda, staru, kamenu kućicu, okruženu maslinama. Iz uputstva smo znali da od te kućice put polako počinje da se spušta ka moru, ka Gioli i bili smo naravno srećni. Moram da napomenem da smo u blizini te kućice, videli nekoliko parkiranih automobila, uglavnom malih, rentiranih, što znači da ima i onih koji su dotle uspeli da se uspentraju kolima. Ipak, nismo se pokajali što smo naš auto ostavili u podnožju, jer je svakako bilo pametnije sačuvati ga u ispravnom stanju za povratak u Srbiju, nego ga drndati po tom tako lošem putu. [attachment=546]050_2013-03-02.JPG[/attachment] - stara, kamena kućica, okružena maslinama, na vrhu brda Od oronule kućice "put" je stvarno vodio dole ka moru. Put stavljam pod navodnike, jer puta zapravo uopšte nema, već ispred sebe vidite padinu od žute, osušene zemlje, obraslu žbunićima i maslinama i samo rukovođeni vlastitom intuicijom možete otprilike da potrefite pravi pravac ka Gioli. Obzirom da nas intuicija nije prevarila, rećiću vam ono što sad znam, a što u uputstvu nije pisalo. Kad krenete da se spuštate od one stare kućice ka moru, držite se pravca blago ulevo, ka manastiru Svetog Arhangela Mihaila, koji se vidi daleko u daljini, na vrhu brda. [attachment=547]051_2013-03-02.JPG[/attachment] - spust ka Gioli [attachment=548]052_2013-03-02.JPG[/attachment] - spust ka Gioli [attachment=549]053_2013-03-02.JPG[/attachment] - manastir Svetog Arhangela Mihaila u daljini, na stenama iznad mora Elem, nekih desetak minuta smo se spuštali po tom kršu, između žbunjića, ka moru i konačno stigli do stenovitog dela, sasvim blizu mora, ali se Giola još uvek nije videla, niti su se čuli ljudski glasovi. Verovali ili ne, kao što uputstvo i kaže, može da vam se desi da priđete sasvim blizu Gioli, a da je zapravo ne vidite. Ubrzo zatim, na svu sreću, stotinak metara od nas, ugledali smo nekoliko dečaka, koji kao da su se pojavili niotkuda, i shvatili da smo nadomak našeg cilja. Sada je samo trebalo naći najniže i najpristupačnije stene, za potpuno, konačno spuštanje ka Gioli. [attachment=550]054_2013-03-02.JPG[/attachment] - u blizini Giole [attachment=551]055_2013-03-02.JPG[/attachment] - sasvim blizu Giole Prizor koji smo zatekli, učinio je da zaboravimo sav uloženi napor da do njega stignemo. Giola izgleda očaravajuće. Okolo bele, visoke stene, u sredini okrugli, smaragdno zeleni bazen, sa vodom koja se providi do samog dna, a sve to tik uz modro plavo more, na kojem su tog dana divljali veliki talasi. [attachment=555]059_2013-03-02-2.JPG[/attachment] - Giola [attachment=559]063_2013-03-02-2.JPG[/attachment] - talasi udaraju o stene koje okružuju Giolu U jednom delu, bliže moru, stene oko Giole su sasvim niske, skoro u ravni sa površinom mora, te je tu moguće proći sa jednog dela na drugi, tj. obići tako u krug čitavo jezerce. Obzirom da je to ujedno i deo na kom se voda prevaljuje iz mora u jezerce, mora se biti oprezan i prelazak na drugu stranu obaviti brzo, kad se more povuče, kako vam se ne bi desilo da vas visoki talasi okupaju ili, što bi bilo daleko gore, obore na jednu ili drugu stranu. [attachment=552]056_2013-03-02.JPG[/attachment] - more se preliva u jezerce [attachment=553]057_2013-03-02.JPG[/attachment] - more se preliva u jezerce [attachment=554]058_2013-03-02.JPG[/attachment] - more se preliva u jezerce Sa dela na kojem su stene, koje uokviruju Giolu, najviše, sa par metara visine, može se skakati u bazenčić, što smo mi, kao i onih nekoliko dečaka koje smo prvobitno, prilazivši Gioli, spazili, i učinili i tu vratolomiju ponovili nekoliko puta. Fenomenalan osećaj je leteti iznad jezerceta, a onda se konačno, posle onolikog pešačenja i pentranja po Suncu, naći u kristalno čistoj, prijatno hladnoj, morskoj vodi. [attachment=556]060_2013-03-02-2.JPG[/attachment] - skok u Giolu [attachment=557]061_2013-03-02-2.JPG[/attachment] - skok u Giolu [attachment=558]062_2013-03-02-2.JPG[/attachment] - skok u Giolu Plivanje u jezercetu može biti opasno, barem onih dana kada je more nemirno, iz razloga što talasi divljački nadiru unutra, uzburkaju celo jezerce i struja lako može da vas baci na krajnju tačku, na stene. Zato u takvim trenucima treba plivati u suprotnom pravcu od pravca nadiranja talasa. [attachment=560]064_2013-03-02-2.JPG[/attachment] - ustalasana voda Giole Izlazak iz jezerceta je još nezgodniji, opet naglašavam samo onih dana kada su na moru veliki talasi, jer morate da izađete u delu gde su stene najniže, a to je ujedno i deo gde se more prevaljuje u jezerce, te vas, ako ne izaberete pravi momenat i ne budete dovoljno spretni i brzi, talasi mogu baciti na stene, prilikom čega ćete se najverovatnije gadno izguliti, što se mojoj malenkosti desilo, ali na svu sreću ne u tako gadnom obliku (snašla sam se i brzo bacila nazad u jezerce, te sam samo malo izgulila noge). Posle višesatnog skakanja, napornog izlaženja, ponovnog skakanja i plivanja i uživanja u Gioli, došlo je vreme da se osušimo, obučemo, spakujemo stvari i krenemo nazad. I put nazad nije nimalo lak. Sad se po onom kršu trebalo penjati, ka vrhu, ali bez pravog orijentira. [attachment=561]065_2013-03-02.JPG[/attachment] - put nazad Opet rukovođeni intuicijom, uspeli smo da potrefimo pravac ka staroj, kamenoj kućici, od koje sada put vodi ka dole, do podnožja brda, gde su nas u hladu čekala kola. [attachment=562]066_2013-03-02-3.JPG[/attachment] - u blizini stare, kamene kuće na vrhu brda [attachment=563]067_2013-03-02-3.JPG[/attachment] - stara, kamena kuća na vrhu brda Sve u svemu, uloženi napor za dolazak do Giole i povratak sa nje, se itekako isplatio - bio je to doživljaj koji ćemo pamtiti celog života!!!
Jelenabata21.12.2012 18:29:43
A to izgleda ovako: http://www.youtube.com/watch?v=RRDHnD7ZI-4
Mirarbi21.12.2012 18:15:14
Iz Limenarije nije preporučljivo krenuti peške ka Gioli, jer biste pešačili više od 12 kilometara po Suncu. Autobusom je eventualno moguće doći do hotela "Aeria", na izlazu iz mesta Astris, pa dalje nastaviti peške i to možda najbolje proći kroz hotelski kompleks i stepenicama se spustiti do plaže u podnožju brda, te onda krenuti ka "Sirines" bungalovima i Gioli. Od Potosa do Giole vazdušnom linijom ima 6,5km (merila sam malopre na Google Earth-u :)), a kopnenom linijom nekih desetak kilometara.
armus biljana19.08.2012 13:07:08
treba videti put katastrofa ali vredelo je
Slavdza26.06.2012 17:56:54
U avgustu idem u Potos i volela bih da vidim Giolu... Koliko je odprilike udaljeno od Potosa? Hvala :-)
tamara8906.03.2012 20:43:34
DAl iz Limenarije do Giole moze da se dodje peske ili neki basem?
Mira i Masa18.08.2011 06:54:42
Pre par dana vratili smo se sa Tasosa i naravno posetili Giolu. Prema nekim opisima plasili smo se kako doci do nje i da li uopste krenuti na taj pohod sa malim detetom. I naravno krenuli smo i nimalo se nismo pokajali, prvo smo parkirali auto u podnozju pored jedne kuce i krenuli pesaka, a onda smo shvatili da put i nije tako los kao sto je prethodno opisano i da se do vrha gde se nalazi kucica moze doci i kolima. I tako se vratimo po kola,verovatno da je u medjuvremenu put popravljen jer izgleda drugacije od ovog na fotografijama. A onda smo se pitali sta i gde sad, gde je ta Giola. Na srecu neko je nacrtao strelice kako se spustiti go Giole inace tesko da bi je nasli. Spustanje je krenulo i to sa petogodisnjim detetom, prava avantura..na kraju putu sacekao nas je zaista predivan prizor Giola. Vredi je videti i okupati se, ali jedan savet pripazite se jer je bazen pun jezeva cak i na onom delu stena gde biste mogli da se uhvatite da izadjete iz vode i ima previse nekih buba na stenama oko vode i jedna devojka je imala neprijatnost: naime buba joj je usla u uvo i bilo je strasno, nikako nisu mogli da joj pomognu i na kraju su je odveli, ja se nadam do bolnice i da se na kraju sve dobro zavrsilo. Ovo sam napisala samo da budete obazrivi jer nikada neznate sta moze da desi. U svakom slucaju uzivajte u prirodi i posetite Giolu.....
Jelenat30.07.2011 04:22:08
Sa Tasosa smo se vratili prije 2 dana i jedan od izleta nam je bila Giola. Kola smo ostavili u podnozju kod plaze hotela Aerija, i nastavili pjeske. Put je zemljani i prasnjav, ali nije bilo vecih rupa i kad smo stigli do vrha shvatili smo da svi dolaze gore kolima. Bitno je reci da cijelim putem postoje zeleno narandzasti putokazi za Giolu, tako da nije bilo sumnje da smo na pravom putu. Od kamene kucice zaista put se pretvara u siprazje, ali i tuda postoje putokazi, pa nije bilo tesko. Treba samo napomenuti da se manastir ne vidi dok se ne sidje skoro do samog bazena. Prizor koji smo zatekli zaista ostavlja bez daha. dodatno su utisak pojacavali visoki talasi koji su udarali u stijene i pretvarali Giolu u prirodni djakuzi na odusevljenje prisutnih. Sve u svemu, otici na Tasos a ne okupati se u Gioli, hmm...8)
ZELJKO BG30.07.2011 03:20:14
Evo ovako,vratio sam se sa Tasosa pre nedelju dana i evo nekih informacija. Znaci Giola je jedno od onih mesta koje svakako treba videti. A doci do nje i nije neki problem. Skrenuti sa magistrale na zemljani put, koji i nije toliko los. Moram da naglasim da onaj drugi deo puta, koji se u uputstvima na Internetu pominje kao los, i nije tako strasan, verovatno je popravljen, pa bez problema moze sa autom da se dodje do one stare kucice na vrhu brda, a onda peske vec utabanom stazom na kojoj su ovaj put na stenama obelezen markerima pravac do Giole. Znaci od stare kuce pravac istok pa posle stotinak metara na krivini sire staze nastavite pravo odnosno polu levo nizbrdo stazom prateci zelene strelice i markere na stenama pored puta i za pet minuta ste na obali mora pored GIOLE. Vredi truda.
djole12.02.2011 16:56:29
zaboravio sam da kazem da je prelepo i nije za ljude sa malom decom :-)))))
djole12.02.2011 16:55:36
nemojte ici kolima do gore!!! moje iskustvo je bilo uzasno!!!! KOZE su se popele na kola da brste maslinu i napravile mi stetu od 350e!!!! samo rent-a-car.... pozz
Nikana16.01.2010 18:33:53
Zanimljivo ;-) I jeste malo more:-)
Brane13.05.2009 07:47:25
Ja bih ovaj bazencic nazvao Malo More. Kod mene na moru gde sam imao kucu je bila slicna pojava i zvali smo ga malo more;-)