U Grčkoj, četiri nedelje pred početak Velikog posta rezervisane su za Apokries – period maskenbala, gozbi i narodnih običaja koji imaju duboke korene u drevnim obredima i hrišćanskoj tradiciji. Ovo je vreme kada ulice ožive pod maskama, pesmom i veseljem.
Apokries, ili grčki karneval je jedan od najveselijih i najživopisnijih perioda u godini.

Poreklo i značenje Apokries običaja

Reč Apokries dolazi od grčkih reči „apo“ (od) i „kreas“ (meso), što doslovno znači „odricanje od mesa“. To označava prelazni period između svakodnevnog načina života i posta koji vodi ka Uskrsu.

Međutim, Apokries nisu samo religiozni običaji. Njihovi koreni sežu do dionizijskih misterija (svečanosti) iz antičke Grčke, kada su se održavali festivali u čast boga Dionisa – boga vina, veselja i plodnosti. Tokom tih svetkovina ljudi su se maskirali, slavili, pevali i prepuštali se opštem veselju. Ovi drevni rituali vremenom su se stopili sa hrišćanskom tradicijom i postali ono što danas poznajemo kao Apokries.

Četiri nedelje Apokries perioda i njihovi običaji

Apokries traje ukupno četiri nedelje, od kojih svaka ima specifično značenje i običaje:

1. Profonijska nedelja (Προφωνή - nedelja najave)

Ova prva nedelja Apokries perioda je simbolični uvod u karnevalsko slavlje. Naziv dolazi od običaja da se unapred najavi početak festivala. Tokom ove nedelje u crkvama se čita priča o cariniku i fariseju, ukazujući na značaj poniznosti.

2. Mesna nedelja (Κρεατινή - nedelja mesa)

Ovo je poslednja nedelja u kojoj je dozvoljeno konzumiranje mesa pre posta. U ovom periodu organizuju se bogate gozbe, gde se jede meso u izobilju. Kulminacija ove nedelje je u četvrtak, poznat kao Ciknopempti (Τσικνοπέμπτη), što znači „Dimljeni četvrtak“. Tog dana ulice mirišu na pečeno meso, a porodice i prijatelji okupljaju se na velikim roštiljima.

3. Mlečna nedelja (Τυρινή - nedelja mlečnih proizvoda)

U ovoj nedelji meso se više ne jede, ali su mlečni proizvodi i dalje dozvoljeni. To je priprema za potpuni post. Ova nedelja donosi i kulminaciju karnevalskih svečanosti. Gradovi kao što su Patra, Ksanti i Rethimno organizuju velike karnevalske parade, maskenbale i ulične zabave, uz mnogo muzike, plesa i tradicionalnih nastupa.

4. Čisti ponedeljak (Καθαρά Δευτέρα - Kathara Deftera)

Ova poslednja faza Apokries perioda označava kraj veselja i početak posta. Tog dana se jede lagana posna hrana, poput morskih plodova, maslina, halva i poznatog tankog hleba lagana (λαγάνα). Takođe, tradicionalni običaj je puštanje zmajeva, što simbolizuje uzdizanje duše i novi početak.

Najpoznatiji karnevali u Grčkoj

Iako se Apokries slave širom zemlje, neki gradovi su postali prepoznatljivi po svojim velikim i spektakularnim proslavama:

Karneval u Patri

U Patri se održava najveći i najpoznatiji karneval u Grčkoj, često upoređivan sa onima u Italiji, posebno Veneciji. Hiljade stanovnika Patre svih uzrasta učestvuje u pripremama i održavanju ovih svečanosti i grad se pretvara u centar zabave, muzike i plesa.

Karneval u Patri obuhvata različite događaje – od tradicionalnih maskenbala i uličnog pozorišta do dečijih festivala i takmičenja u izradi karnevalskih maski.

Počinje sredinom januara svečanim proglašenjem početka festivala, a vrhunac dostiže poslednjeg vikenda pred Čisti ponedeljak (početak grčkog pravoslavnog posta).

Posebno spektakularne su dve glavne parade – Noćna parada u subotu, kada učesnici nose baklje i plešu ulicama, i Velika nedeljna parada, u kojoj defiluju raskošno ukrašene alegorijske kočije sa Kraljem i Kraljicom karnevala na čelu. Festival se završava svečanim spaljivanjem figure Kralja karnevala na obali, uz vatromet i muziku.

Ono što karneval u Patri čini posebnim nije samo veličina događaja, već i atmosfera – hiljade ljudi svih generacija okupljaju se na trgovima, u barovima i na ulicama, stvarajući nezaboravan provod i jedinstvenu energiju koja osvaja posetioce iz cele Grčke i sveta.

Karneval u Ksantiju

Grad Ksanti, smešten na severoistoku Grčke, poznat je takođe po karnevalu koji okuplja hiljade posetilaca.
Iako je karneval u Ksantiju započeo 1966. godine kao gradska manifestacija, tokom vremena je postao pravi odraz multikulturalnog duha ovog grada. Danas se smatra najfolklornijim urbanim karnevalom, koji spaja tradiciju i savremeni duh.

Vrhunac karnevala je Narodna parada, koja se održava subotom pre Čistog ponedeljka. Folklorne grupe iz lokalnih kulturnih udruženja, kao i gosti iz svih delova Grčke, prolaze slikovitim Starim gradom, pevajući, igrajući i noseći šarene kostime. Parada se završava na glavnom trgu, gde se okupljaju svi učesnici i posetioci, kako bi uživali u celonoćnoj balkanskoj muzičkoj fešti.

Na Nedelju sireva, jedan od najuzbudljivijih trenutaka karnevala je spaljivanje Tzarosa (Τζάρος) – figure od slame, koja simbolizuje kraj zime i dolazak proleća. Ovaj običaj, koji se sprovodi već vekovima, deo je šire tradicije pročišćenja i obnavljanja, a kao i mnogi drugi rituali u Grčkoj, i ima duboke korene u predhrišćanskim običajima.

Karneval u Rethimnu (Krit)

Karneval u Retimnu, na Kritu, ima bogatu istoriju koja seže unazad više od jednog veka. Pre nego što je 1914. godine postao organizovana manifestacija, proslave su se spontano održavale, često kao izraz otpora protiv okupatorskih vlasti. Jedan od najistaknutijih običaja je spaljivanje lutke poznate kao “Kralj karnevala”. Ova lutka, koja simbolizuje sve negativne aspekte društva, postavlja se na lomaču i pali na kraju festivala, što predstavlja čišćenje i pripremu za period posta.

Karneval u Retimnu na Kritu je treći po veličini u Grčkoj, odmah nakon onih u Patrasu i Ksantiju. Svaka grupa učesnika ima svoju temu i kostime, a program uključuje razne događaje poput parada, plesova i muzičkih nastupa.

Među zanimljivostima vezanim za Retimnjski karneval je i običaj “Petegoletsia” – oblik uličnog teatra gde glumci iz prozora razmenjuju satirične, humorističke dijaloge na lokalnom dijalektu, često kritikujući političke vlasti ili aktuelne društvene događaje. Ova tradicija dodaje posebnu boju i šarm celokupnom festivalu, čineći ga jedinstvenim iskustvom za sve posetioce.

Festival u Nausi - Janjičari i bule

Festival u Nausi, poznat kao Janjičari i bule (Γενίτσαροι και Μπούλες), je jedan od najvažnijih i najzanimljivijih karnevalskih običaja u Severnoj Grčkoj.

Učesnici, po pravilu neoženjeni mladići, oblače se u kostime janjičara (Genitsaroi), dok „Boula“ (mlada) takođe bude predstavljena od strane mladog muškarca obučenog u lokalnu venčanicu. Procesiji prethode mala deca obučena u fustanela [φουστανέλλες – tradicionalne plisirane suknje koje nose muškarci]. Genitsaroi i Boula nose posebne maske i ukrašene šešire, dok deca nose kape.

Karneval se obeležava masovnim povorkama kroz istorijski grad Naousa, uz tradicionalnu muziku i igre.

Običaj ima i duboko simboličko značenje, podsećajući na tursku praksu „danaka u krvi“, kada su mladići iz porobljenih naroda regrutovani u janjičare, vojsku koja je postala poznata po svojoj okrutnosti. Ovaj aspekt, iako nije direktno prikazan u manifestaciji, simbolički oživljava kroz likove genitsarija (janjičara).

Događaj se uglavnom zasniva na muzičkom veselju, plesu i razmeni energije kroz maske i narodne običaje. Svira se na zurlama i dobošu.
Ovaj festival je upisan na Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Grčke 2020. godine, čime je potvrđeno njegovo značajno mesto u očuvanju tradicije i kulture ovog dela Balkana.

Klepetuše - običaj nošenja zvona u Grčkoj

Običaj nošenja zvona – klepetuša, odvija se tokom karnevalskog perioda u nekim delovima
Grčke i ima korene u drevnim verovanjima. Ljudi oblače ovčije kože, vezuju desetine zvona na sebe i izlaze na ulice, praveći veliku buku. Simbolika ovog običaja je da se bukom isteraju zli duhovi i podstakne plodnost zemlje.

Jedan od najbučnijih običaja u Grčkoj je Koudounatoi koji se praktikuje u Mesopotamu na Lezbosu. Tokom ovog običaja, učesnici farbaju lice u crno, oblače ovčiju kožu i vezuju zvona, praveći buku kroz selo kako bi rasterali zle duhove i pozvali plodnost.

Slično tome, u Srbiji postoji običaj klepetuša, gde ljudi obučeni u specijalne kostime i sa zvonima prave buku kroz selo, verujući da time donose sreću i plodnost.

Na ostrvu Skiros, poznati karnevalski običaj “Stari ljudi” (Geros) takođe uključuje zvona. Muškarci obučeni u crne plašteve, sa kožama koza i zvonima oko struka, trče ulicama, pevajući i praveći buku, dok se okupljeni meštani i posetioci pridružuju veselju.

Apokries u Grčkoj nisu samo period zabave, već i vreme kada tradicija, istorija i religija dolaze u skladan spoj. Ovi običaji, koji potiču još iz antičkih i ranohrišćanskih vremena, i dalje žive i prenose se s generacije na generaciju.

Bilo da učestvujete u karnevalskoj povorci, uživate u bogatoj trpezi ili puštate zmaja na Čisti ponedeljak, Apokries je pravo vreme za slavlje, zajedništvo i radost!

Uvek smo tu da vam pomognemo u istraživanju Grčke! Pratite nas za najnovije informacije, korisne savete i autentična iskustva kako biste proveli nezaboravan odmor u Grčkoj!

U ponudi imamo preko 3 000 smeštaja. Odaberite odgovarajući za vas i vašu porodicu klikom OVDE.

Pratite nas na društvenim mrežama gde redovno delimo ekskluzivne ponude, popuste i specijalne aranžmane za letovanje u Grčkoj kao i informacije, savete i korisne vesti.
Facebook:Nikana.gr
Instagram: @nikana.gr
Tiktok: nikana.gr
Facebook grupa: Live from Greece
YouTube kanal @NikanaTravel
Pišite nam na e-mail: nikana@nikana.gr
Naš sajt nikana.gr je vodeći izvor informacija o Grčkoj na Balkanu.